Просјечна нето зарада у Црној Гори у априлу 2026. године износила је 1.029 еура, што је два еура више него у марту, али су реалне зараде истовремено пале 1,2 одсто јер су потрошачке цијене расле брже од плата, показују нови подаци Монстата.
Просјечна бруто зарада у априлу износила је 1.229 еура, док је просјечна зарада без пореза и доприноса, односно нето плата, износила 1.029 еура. Према подацима Управе за статистику, просјечна нето зарада у априлу је у односу на март порасла 0,2 одсто, док је у односу на исти мјесец прошле године била већа 2,0 одсто. Међутим, ако се има у виду да су потрошачке цијене у априлу у односу на март порасле 1,4 одсто, произилази да су реалне зараде за исти период забиљежиле пад од 1,2 одсто. То значи да је номинални раст плата у априлу био недовољан да надокнади раст цијена, па је куповна моћ просјечне зараде смањена.
Највеће плате у финансијама, енергетици и ИЦТ сектору
Највеће просјечне нето зараде у априлу забиљежене су у сектору финансијских дјелатности и осигурања, гдје је просјечна плата износила 1.661 еуро. Слиједи сектор снабдијевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације са 1.482 еура, док су запослени у информисању и комуникацијама у просјеку примили 1.304 еура.
(Пр)имају пензију и плату јавно, синекуру (по)тајно. Никад доста, једва да се (пре)живи!?
Изнад државног просјека биле су и зараде у сектору пословања некретнинама, гдје је просјечна нето плата износила 1.211 еура, као и у вађењу руда и камена, гдје је просјек био 1.172 еура. У стручним, научним и техничким дјелатностима просјечна нето зарада износила је 1.105 еура, док је у државној управи и одбрани, укључујући обавезно социјално осигурање, била 1.055 еура.
Најниже зараде у административним и помоћним услугама
Најнижа просјечна нето зарада у априлу забиљежена је у административним и помоћним услужним дјелатностима, гдје је износила 856 еура. Испод државног просјека биле су и зараде у умјетничким, забавним и рекреативним дјелатностима, гдје је просјечна плата износила 902 еура, затим у пољопривреди, шумарству и рибарству 913 еура, снабдијевању водом 916 еура, прерађивачкој индустрији 921 еуро и образовању 951 еуро.
Мање од просјечне нето зараде примали су и запослени у трговини, гдје је просјек износио 966 еура, осталим услужним дјелатностима 983 еура, услугама смјештаја и исхране 1.002 еура, грађевинарству 1.003 еура, саобраћају и складиштењу 1.012 еура, као и здравственој и социјалној заштити, гдје је просјечна нето плата износила 1.053 еура.
Плате расле у 12 сектора, пале у шест
У односу на март, просјечне нето зараде у априлу су порасле у 12 сектора, пале у шест, док су у образовању остале непромијењене. Највећи мјесечни раст, од по 1,4 одсто, забиљежен је у пољопривреди, шумарству и рибарству, снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији, као и у осталим услужним дјелатностима. У финансијским дјелатностима и осигурању зараде су порасле 1,2 одсто, у здравственој и социјалној заштити један одсто, док су у прерађивачкој индустрији, трговини и саобраћају повећане по 0,9 одсто.
Раст је забиљежен и у умјетничким, забавним и рекреативним дјелатностима, гдје су зараде порасле 0,8 одсто, као и у вађењу руда и камена и информисању и комуникацијама, гдје је раст износио по 0,2 одсто. У сектору снабдијевања водом просјечна нето зарада порасла је 0,1 одсто.
Плате на Западном Балкану: Минималац између жеља и реалности
Пад просјечних нето зарада у априлу, у односу на претходни мјесец, забиљежен је у шест сектора. Највећи пад имале су зараде у грађевинарству и пословању некретнинама, по 1,1 одсто. У државној управи и одбрани просјечна плата смањена је 0,8 одсто, у стручним, научним и техничким дјелатностима 0,5 одсто, у административним и помоћним услужним дјелатностима 0,2 одсто, док је у услугама смјештаја и исхране пад износио 0,1 одсто.
Куповна моћ под притиском
Иако је просјечна нето зарада у априлу достигла 1.029 еура, подаци показују да раст плата није био довољан да испрати мјесечни раст цијена. Номинално, плата је у односу на март повећана за свега два еура, са 1.027 на 1.029 еура. Истовремено, потрошачке цијене порасле су 1,4 одсто, што је довело до реалног пада зарада од 1,2 одсто.
За грађане то значи да је просјечна плата у априлу формално била нешто већа, али је њена стварна куповна моћ била нижа него мјесец раније. Подаци Монстата односе се на зараде исплаћене у априлу, а добијени су из редовног мјесечног истраживања о запосленима и зарадама.
Извор: Банкар.ме
