Пише: Ана Пешић
Километарске колоне људи које су кренуле да целивају Појас Пресвете Богородице испуниле су улице око Храма Светог Саве у Београду.
Ранкеова, Браничевска и Улица Боре Станковића испуњене су редовима људи, који већ неколико сати прелазе километар, али с осмехом на лицу. Појас који је, према предању и веровању, Богородица лично израдила од камиље длаке дошли су да виде људи из различитих градова и земаља.
Грађани из различитих градова и различитих нација дошли су вођени истим наумом: да се поклоне великој светињи, захвални на прилици да то учине у нашој земљи, па им сати чекања на врућини не сметају, нити чине да одустану. Међу присутнима су људи свих доби, млади, стари, родитељи са децом. Упркос километарским колонама, осмеси са лица не силазе када знају због чега су дошли. Свештеници охрабрују људе у редовима да наставе напред, говорећи да је још мало остало.
Вода, књиге и заштита од сунца
Како би се заштитили од сунца, многи су отворили кишобране. Вода је обавезан сапутник на овом „ходочашћу“. Многи чекајући читају књиге, псалтире, молитвенике или неку другу литературу. Неку децу мајке су носиле на леђима јер нису могла више да стоје. На улици испред једне куће постављена је столица како би они најуморнији у колони могли да седну и одморе се. Мирјана је дошла у 11 сати и у реду је већ неколико сати. Дошла је организовано са групом чак из Вуковара. Каже да о одустајању нема ни говора.
„Размишљали смо када је најбоље да дођемо, мало смо се уплашили врућине, видели смо да људи чекају по седам, осам сати. Јесте врућина, али пролази време, стрпљиви смо“, рекла је она у изјави за портал Њузмакс Балканс. Једна бака која је с марамом стрпљиво и осмехом чекала у реду рекла нам је да није важно колико је дуго ту, јер је кренула ка великој светињи. Испред Храма Светог Саве постављене су цистерне с водом како би се грађани расхладили. У реду стоје и деца, свако чека смирено са пуним срцем.

Јелена Голубовић је дошла са седмогодишњим сином.
„Ово је тако леп повод да се види оволики број људи који чека издржљиво и смирено, срце ми је пуно. Дошли смо из Велике Плане у пола 10, наша црква је организовала долазак“, испричала је Јелена за наш портал. Милица и мала Анастасија дошле су из Баточине и раздрагано ходале у реду. Дошле су у пола 10.
„Људи су дошли с вољом, насмејани су, мало се неко љутио због другог реда, али нико није толико нервозан, видим да има мале деце, нико од њих не плаче. Дошло је неколико аутобуса из Крагујевца, има и Руса и људи из Босне и Херцеговине“, навела је Милица.
Говорећи о томе зашто је овде истакла је да су дошли да целивају Појас због вере. „А и син ми је богослов, па покушавам да га пратим“, напоменула је. „Рекла бих да је чар баш у томе што није лако доћи до одредишта“, рекла нам је Ивана Минић.
Извор: Њузмакс
