Пише: Дарко Јововић
Да је сточни фонд на сјеверу Црне Горе десеткован у односу на нека минула времена и да је љети на катунима све мање сточара може се увјерити свако ко се упути ка андријевичким планинама.
Тако у свим катунима који припадају поткомовским селима током прошле године боравило је свега десетак сточара, док ће их ове године бити још мање. Све се то дешава иако је у бројним студијама наглашено да пољопривреда и сточарство представљају одскочну даску за бржи просперитет сјеверног региона. Мјештани истичу да је то показатељ да нијесу предузете одговарајуће мјере да дође до увезивања туристичке понуде и производње здраве хране на овом подручју.
– Торови испод Комова су из године у годину све празнији. Све је мање добрих сточара, јер стари изумиру, док се млади окрећу неким другим пословима.Има оних који праве модерне викендице, тамо гдје су њихови дједови напасали стоку, али се зато сточари селе у прошлост. Свакако да то не иде уз причу на којој се темељи адекватна валоризација планинских потенцијала. Чини се да је мало тога је урађено да се на прави начин производњом здраве хране употпуни туристичка понуда овога краја – каже за „Дан“ Томо Бабовић, предсједник Мјесне заједнице Коњухе.
Са овом констатацијом слаже се и Милутин Шошкић из села Улотина који тврди да појединци не могу да одржавају катуне.
– На катуну на планини Зелетин, који припада мјештанима андријевичког села Улотина, некада је са стоком издизало преко 80 домаћина. У последњих десетак година сточарењу на пространим планинским висовима Зелетина остао сам вјеран само ја. Али и ја ћу морати да одустанем јер сам закорачио у девету деценију живота. Права је штета што, и поред одређених погодности које пружа савремено доба, више нема интересовања за традиционална занимања. То указује да није на прави начин прављен амбијент за младе људе да се баве сточарством – сматра Шошкић.
Тетрапак замијенио домаћу варенику
Мјештани Божића наглашавају да се на катунима Штавне више пије вареника из тетрапака, него оне која се помузе на овим просторима.
–Већина људи који дођу на Штавну донесу варенику из продавнице, јер овдје немају код кога да је купе То јасно посвједочава да је тетрапак замијенио домаћу варенику и да је све мање оних који показују жељу да држе стоку онако како су то радили њихови преци. Сматрамо да би држава морала да донесе посебне стимулативне мјере уколико мисли да помогне села на сјеверу Црне Горе. То значи да се, умјесто декларативног залагања, мора радити на заштити домаћих производа, поправци постојеће инфраструктуре и улагати у појединце који желе да се баве пољопривредом и сточарством – поручиују мјештани Божића.
Слична прича се може чути и у катунима планине Градишњице који припадају мјештанима села Слатина, Забрђе и Трешњево. Мјештани, наводе да само ријетки користе погодности Градишњице за бављење сточарством. Они подсјећају да је некада на овој планини, за разлику од садашњих времена, бивало и до 5.000 оваца и неколико стотина крава.
– Сјећам се кад су наши катуни овдје били пуни стоке. Како је вријеме одмицало све више је опадало интересовње за бављењем сточарством, тако да сам ја међу ријеткима који са стадом оваца током љета борави на Градишњици. То је заиста права штета, јер колико видим и ова и сусједне планине ће убрзо служити само за одмор и рекреацију, док ће се неке традиционалне дјелатности преселити у прошлост. Зашто је то тако, одговор би могле да дају неке стручне анализе,али засигурно да су друштвени систем и неки модерни трендови у доброј мјери допринијели да сточарство у нашим крајевима изгуби на значају – наводи Бошко Вукићевић, који се, као дипломирани правник, након пензионисања и дугогодишњег живота у Београду, вратио завичају и формирајући стадо од око сто оваца обновио традицију својих предака.
Извор: Дан
