Захваљујући породици почившег академика Ника С. Мартиновића, Журнал ће своје читаоце упознати, или подсјетити, на значај „Цетињског љетописа“. У недјељним издањима нашег портала доносимо дијелове увода у тај културни споменик и историјски извор првог реда, објављен на Цетињу 1962. године трудом Ника С. Мартиновића.
Пише: Нико С. Мартиновић
Први, други, трећи, четврти , пети, шести, седми, осми и девети дио.
САДРЖАЈ „КРУСОВОЉА“ [наставак]
На стр. 46а до 48а је Историја различна. У овој историји, на стр. 47 до 48, изведен је наслов „О Мухамеду“. Хронологија у овој историји досеже до доласка владике Данила из Русије 28. марта 1716. Поред осталих појединости, овдје су забиљежене: постанак ћирилице, постављање св. Саве за првог српског епископа 1219. године; свети Сава поставља 1220. године првог зетског епископа Илариона Шишојевића у манастиру св. Николе на Врањини. 1471. године Иван Црнојевић постаје господар Зете.
На стр. 49 је Књига за Горње Додоше и за Краићих до од децембра 1746., а на стр. 49а Књига за нарате (Сава купује земљу 2. јула 1748. у Хасана и Ибрахима Бешића).
На стр. 50 до 50а, под посебним насловом, налази се Историја за љетопис. Дио ове историје наставља се на стр. 49 до чега је дошло усљед неправилног повезивања књиге. Овај се дио завршава оригиналним записом патријарха Атанасија од 3. јануара 1749. године и потврде Црнојевићевих хрисовуља.
На стр. 51 до 51а налазе се: Књига за Медојевину од 10. новембра 1748. и Књига за Медојевину из 1717, коју је писао калуђер Максим.
Наставиће се...
