Пише: Марко Ловрић
Шездесет или седамдесет садашњих и бивших играча италијанске елитне фудбалске лиге наводно је имало везе са миланском дружином која је осумњичена за организовање проституције. То не значи да се било ко од фудбалера упустио у било шта незаконито, али би неки од њих могли да заврше пред судом као сведоци.
Године 1937, пред утакмицу против торинског Јувентуса, управа миланског Интера нашла се у невољи. Нико није знао где је Ђузепе Меаца, њихова највећа звезда. Но ако нису знали где је, знали су какав је. Потражили су популарног Пепина и нашли га у чувеном миланском борделу; не баш најбистријег, чини се. Успели су да га обуку и одведу до терена, а тамо је већ било лако – Меаца је дао два гола и вратио се у бордел да прослави.
Тако је барем ових дана писао Фурио Зара, новинар миланске Газете дело спорт, илуструјући да су фудбалери увек волели забаве под (пригушеним) црвеним фењерима. Међутим, додаје Зара, повремено неко подигне заставицу и сви заврше у офсајду. Прошле седмице је са краја на крај света одјекнула вест да је 60 или 70 садашњих и бивших играча италијанске Серије А – то јест тамошње елитне фудбалске лиге – наводно имало неке везе са миланском дружином која је осумњичена за организовање проституције.
Фудбалери највероватније нису радили ништа незаконито. Али има и спортских и неспортских разлога због којих је случај привукао општу пажњу
На списковима које су поједини медији објавили, низ је имена која су позната сваком озбиљном љубитељу фудбала. Има тамо и један ког је Италија одликовала за освојено Европско првенство 2021, али из неколико разлога нећемо о томе детаљно – ем је поузданост листе неизвесна, ем се не зна ко је од поменутих тражио сексуалне услуге а ко друге забаве које су оптужени нудили, попут приватних журки. „Не знамо поуздано, па нема смисла да их бацамо у канџе медија.“ Тим речима је извор из судства објаснио торинској Стампи одлуку да не објављује имена фудбалера који би могли да буду потребни истрази.
Балкан – Срце Епстинове мреже: Дјевојке из Босне, Србије, Албаније и са Косова и трагови до врха УН
Утицај „случаја Епстин“
Потребни би могли да буду као сведоци, а не као нови оптужени, јер је сама проституција – за разлику од организовања исте – у Италији легална. Укратко, чак и ако је нека од тих звезда и звездица пошла стопама Ђузепеа Меаце, највероватније није радила ништа незаконито. Зашто се онда подигла прашина? Увек спремне медијске канџе очигледан су одговор, али има и других објашњења, и спортских и неспортских. Пипин се у борделу обезнанио пре скоро 90 година. У међувремену је реч „професионализам“ постала најважнији спортски термин, што ће рећи да од спортисте очекујемо да се понаша као светац иако знамо да свеци не постоје, а поготово не могу да постоје испод лавине пара и пажње којима те исте спортисте засипамо.
Хорор који је никао из „случаја Епстин“ са разлогом је снизио светски праг толеранције за организовану проституцију. У миланском случају, кажу државни органи, управо се о томе радило.
Такође, италијанска Серија А већ дуго се мучи да оправда историјску славу, а италијанска репрезентација је пре месец дана још једном скандалозно кикснула и саплела се о селекцију Босне и Херцеговине на путу ка овогодишњем Европском првенству. Гнев Италијана на сопствени фудбал на врхунцу је, а таква је и воља ривала да се забављају на њихов рачун. Вероватно није случајно то што је баш Марка, чувени шпански спортски лист, један од медија који је одлучио да објави поменути списак.
Постоје, наравно, и мрачнији разлози. Хорор који је никао из „случаја Епстин“ са разлогом је снизио светски праг толеранције за организовану проституцију. У миланском случају, кажу државни органи, управо се о томе радило. Према Газети дело спорт – и другим италијанским медијима – Емануеле Бутини и његова партнерка Дебора Ронки су под кринком миланске фирме за организовање догађаја водили криминалну организацију која је познатима и богатима обезбеђивала и женско друштво и мање контроверзне ужитке.
Осумњичени су наводно организовали журке за привилеговане и током пандемије, док је „обичним Италијанима“ излазак био забрањен.
Ако су уопште мање контроверзни, јер део одијума почива и на чињеници да су Бутини и Ронки организовали журке за привилеговане и током пандемије. Док је Италијанима био забрањен излазак, у седишту њихове фирме, према сведоцима на чије се изјаве позива Газета дело спорт, радио је ноћни клуб. Свака таква скаска има још тамније детаље, па се у судским папирима налази и тврдња о девојци из Колумбије која је на проституцију приморана. Зарадила је хиљаду долара, Бутини и Ронки су јој наводно узели половину, а можда јој приде, као и другим девојкама, наплатили смештај у својим просторијама.
Свет обесних
Бутини и Ронки су у кућном притвору и у понедељак, 27. априла први пут су се нашли у миланској Палати правде пред Кјаром Валори, која води судску истрагу. За сада им прете оптужбе за помагање и посредовање у проституцији, као и за прање новца. Римска Република је записала да су се бранили тврдећи да су само организовали догађаје. Адвокат Марко Мартини окарактерисао је клијенте као поштеног економисту и поштену геодеткињу „који су почели од нуле“. Сматра и да је заплена милион и двеста хиљада долара са рачуна његових клијената била судска грешка. Под истрагом је и четворо сарадника осумњиченог пара. Двојица се бране ћутњом, за двоје јавност не зна ко су, а суд где су. Поступак је тек почео, али је адвокат Мартини можда већ дао кључну изјаву.
„Ронки и Бутини су само створили свет у коме је њихова клијентела плаћала шест или седам хиљада евра за боцу вина. То је њима потпуно нормално, баш као што је нама нормално да одемо у супермаркет“, пренела је у понедељак Газета дело спорт.
Епстинови фајлови: Нестваран број докумената и истина која и даље измиче јавности
У свету у коме је „потпуно нормално“ платити хиљаде евра за боцу вина, нормално је и штошта друго. По страни од било каквог моралисања, чињеница је да талентовани фудбалери у тај свет стижу као дерани, не знајући где је лево а где десно. Ђузепе Меаца је барем имао 27 година када су га изнели из оног куплераја, па је стигао и да заслужи да се по њему зове славни стадион на коме данас као домаћини играју и Интер и Милан – чије су дресове носили бројни фудбалери са списка. Таквих је спискова много, не само у Италији. Разликују се само по томе да ли је неки судија решио да подигне заставицу, то јест чекић.
Извор: Радар
