Piše: Slađana Vukašinović
Na Vol stritu postoji nepisano pravilo: ko prvi sazna, prvi zaradi. Ono što se dešava poslednjih meseci na naftnom tržištu izlazi iz okvira tog pravila i ulazi u domen krivičnog prava. U četvrtak, 17. aprila, u 12.24 po griničkom vremenu, neko je za šezdeset sekundi prodao 7.990 fjučers ugovora na brent sirovu naftu u vrednosti od 760 miliona dolara. Nijedan javno dostupan podatak tog trenutka nije opravdavao takav nalog. Dvadeset minuta kasnije, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči objavio je na platformi Iks da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za komercijalne brodove, i nafta je pala 11 odsto za sat vremena. Ovo je treći takav slučaj za manje od mesec dana.
Ova vrsta znanja nije nova za brokere na Vol stritu, čak od prošle godine ima i svoje ime. Skraćenica TACO, koju je maja 2025. skovao kolumnista „Fajnenšel tajmsa“ Robert Armstrong, bukvalno znači „Trump Always Chickens Out“ – Tramp se uvek povuče. Princip je jednostavan: predsednik zapreti, tržišta padnu, on popusti, tržišta skoče. Ko kupuje na dnu i prodaje na vrhu, zarađuje svaki put. Od aprila 2025, kada je S&P 500 za jedan dan poskočio 9,52 odsto posle zamrzavanja carinskih mera, do iranske krize godinu dana kasnije, strategija nije zakazala nijednom.
Strategija TACO pretpostavlja, naravno, informisanu procenu ponašanja predsednika. Stručnjaci kažu ono što se desilo prošle nedelje, tačnije 17. aprila, ipak zahteva određena znanja unapred. Dodaju u tom smislu i argument – niko ne prodaje naftu za 760 miliona dolara dvadeset minuta pre diplomatske objave samo na osnovu procene. Da se desilo jednom, moglo bi se pripisati slučajnosti. Ali desilo se i 7. aprila, kada su nepoznati trejderi otvorili kratke pozicije na nafti vredne 950 miliona dolara, nekoliko sati pre nego što su Vašington i Teheran najavili dvonedeljno primirje. Nafta je pala 11,5 odsto, na 83,85 dolara za barel. A desilo se i 23. marta, kada je između 6.49 i 6.50 ujutru po njujorškom vremenu prodato oko 6.200 fjučers ugovora za minut. Prosek za taj sat u prethodnih pet dana bio je 700 ugovora. Petnaest minuta kasnije, Tramp je na svojoj mreži Truth Social objavio da odlaže napade na iransku energetsku infrastrukturu. Nafta je pala 15 odsto.
Ukupna vrednost pomenuta tri posla prelazi 2,2 milijarde dolara, i sva tri su izvršena neposredno pre predsedničkih ili diplomatskih objava o ratu u Iranu. Na osnovu veličine pozicija i prosečnog pada od oko 12 odsto, procena je da su ukupni profiti na tri posla mogli da dostignu od 200 do 250 miliona dolara.
Slađana Vukašinović: Monopol, Koncertne karte više nisu za obične ljude
Američka Komisija za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) pokrenula je istragu. Kako piše Blumberg, pozivajući se na ljude upoznate sa slučajem, komisija je od berzi CME Group i Intercontinental Exchange zatražila detaljne podatke o učesnicima, uključujući takozvane Tag 50 identifikatore koji otkrivaju ko stoji iza naloga. Za sada niko nije imenovan. Bela kuća je, preko portparola Dejvisa Ingla, odbacila sumnje. Predsednika vodi „isključivo interes američkog naroda“, saopštio je Ingl. Objašnjenje ne govori ništa o tome ko je plasirao nalog od 760 miliona dolara u 12.24 bez ikakve javno dostupne informacije koja bi opravdala takvu transakciju.
Sumnjive transakcije nisu ograničene na tržište fjučersa. Naime, na Polimarketu, platformi za takozvana tržišta predviđanja, Asošiejted pres je ustanovio da je najmanje 50 novokreiranih naloga stavilo opklade na primirje između SAD i Irana 7. aprila, u minutima pre Trampove objave. To su bile jedine transakcije sa tih naloga, što ukazuje na to da su otvoreni isključivo za tu svrhu.
Tržišta predviđanja funkcionišu tako što korisnici kupuju ugovore na ishode budućih događaja. Ako kupite ugovor „SAD i Iran će postići primirje do 15. aprila“ po ceni od 10 centi, a događaj se desi, dobijate dolar. Profit je deset puta veći od uloga. Jedini uslov je da znate šta će se desiti pre nego što se desi.
U januaru je američki vojni specijalac Ganon Ken van Dajk, koji je učestvovao u operaciji hapšenja Madura, zaradio 400.000 dolara kladeći se da će Maduro biti zbačen samo nekoliko sati pre američke operacije u Venecueli. Uhapšen je pre nekoliko dana. U martu je nalog pod imenom Magamyman dobio 553.000 dolara na opkladi da će iranski ajatolah Hamnei biti ubijen. Neposredno posle toga, zajednički američko-izraelski udar ga je zaista ubio, u prvom satu svojih iznenadnih napada. Jedan trejder je zarađivao na Bajdenovim pomilovanjima: uplatio je 64.000 dolara na opklade da će Bajden pomilovati svog brata Džima, Liz Čejni, Adama Šifa i Adama Kinzingera, u poslednjih sat vremena pre nego što je predsednik potpisao. Zaradio je 316.000 dolara. Profesor Džošua Mits sa Kolumbije, koji savetuje Ministarstvo pravde za pitanja insajderskog trgovanja, rekao je da su „šanse da se to desi slučajno praktično jednake nuli“.
Pola milijarde dolara opklada položeno je samo na tajming američkog napada na Iran. Izraelske vlasti su nezavisno podigle optužnicu protiv civila i rezerviste vojske zbog zloupotrebe tajnih informacija radi zarade na istoj platformi.
Mits i Moran Ofir sa Univerziteta u Haifi pregledali su više od 93.000 pojedinačnih tržišta na Polimarketu u periodu od februara 2024. do februara 2026. Svako tržište je jedno pitanje, na primer „hoće li SAD napasti Iran do 15. aprila“. Unutar tih 93.000 tržišta pronašli su 210.718 sumnjivih parova između kripto-novčanika i konkretnih ugovora, jer isti novčanik može da se pojavi na više tržišta i na jednom tržištu može da bude više sumnjivih učesnika. Stopa uspeha označenih trejdera: 69,9 odsto, što je, prema tvrdnjama navedenih stručnjaka, više od 60 standardnih devijacija iznad slučajnog pogađanja. Procenjeni profit iznosio je 143 miliona dolara. Studija ne koristi izraz „insajdersko trgovanje“ u pravnom smislu, ali zaključuje da su rezultati nespojivi sa trgovanjem na osnovu javno dostupnih podataka. Nalozi bi se pojavljivali, stavljali veliku opkladu na jedan ishod, inkasirali i nestajali, sa uvek istim obrascem ponašanja.
Slađana Vukašinović: Strukturni problem srpske poljoprivrede – Premijum hrana za skromne novčanike
Riči Tores, kongresmen iz Njujorka, napisao je predsednicima američke Komisije za hartije od vrednosti i berze SEC i CFTC-ja ono što mnogi misle: „Kakav trejder pravi masivnu transakciju u 6.49 ujutru, petnaest minuta pre predsedničke objave koja pomera tržište za milijarde dolara, bez hedža? Jedini mogući odgovor je insajder. Svaka druga alternativa je statistička nemogućnost.“ Senator Ričard Blumental nazvao je Polimarket „tržištem za prodaju tajni nacionalne bezbednosti bez presedana u istoriji“ i dodao da platforma može postati „mamac za strane obaveštajne službe“ koje prate opklade da bi predvidele američke poteze. I republikanac Blejk Mur iz Jute upozorio je da američki protivnici mogu da koriste takve platforme da predvide poteze Vašingtona. Iako deluje potpuno filmično i nerealno, stoji i da, ako neko može da zaradi milion dolara na Polimarketu kladeći se na vojni udar dvadeset minuta pre nego što se desi, ista opklada može da služi i kao obaveštajni signal.
Bela kuća je u martu svom osoblju poslala imejl sa upozorenjem da ne smeju postavljati opklade na tržištima predviđanja u vezi sa ratom, što je zvaničnik administracije potvrdio za Si-En-Bi-Si. Sama potreba za takvim upozorenjem ukazuje na to da su nadležni unutar administracije procenili da rizik postoji.
Ono što brine američku stručnu javnost danas je i odgovor na pitanje ko bi trebalo da istražuje ove sumnje. Margaret Rajan, direktorka Odeljenja za sprovođenje zakona pri SEC-u, bivši vojni sudija, podnela je ostavku 16. marta. Bila je na funkciji šest meseci. Rojters je, pozivajući se na tri izvora, objavio da je Rajan htela agresivnije da goni prevare, uključujući predmete vezane za predsednikov krug. Pol Atkins, predsednik SEC-a kog je imenovao Tramp, to nije želeo. Pre njenog dolaska, komisija je već počela da napušta prioritete iz Bajdenove ere, uključujući obračun sa Vol stritom i kripto-industrijom. Pod Rajanovom je bar postojao neko ko je gurao u suprotnom smeru. Posle njenog odlaska, „Njujork tajms“ je ocenio da je Atkins dobio odrešene ruke. Napetost su izazivali predmeti kriptovalutnog preduzetnika Džastina Sana, donatora Trampovog projekta World Liberty Financial, i Ilona Maska, čiji je slučaj iz vremena kupovine Tvitera i dalje otvoren uprkos pritiscima da se obustavi.
Odeljenje za javni integritet pri Ministarstvu pravde, ustanovljeno posle afere „Votergejt“ da procesuira koruptivne funkcionere, svedeno je sa 36 pravnika na dva. Oduzeta mu je nadležnost za pokretanje novih predmeta. Ovo je objavio NOTUS. Istovremeno, administracija je tokom 2025. obustavila 159 saveznih postupaka protiv 166 kompanija. Više od trideset tih kompanija doniralo je Trampovoj inauguraciji ili Beloj kući, kako je objavio Public Citizen.
Uporedo sa tim, tržišta predviđanja beleže eksplozivan rast, a Trampova porodica je direktno uključena u taj sektor. Donald Tramp Mlađi ima savetodavne uloge i u Polimarketu i u Kalšiju, rivalskoj platformi. Kombinovani mesečni promet obe platforme dostigao je 18,3 milijarde dolara u februaru 2026. Godinu dana ranije bio je ispod dve milijarde. Kalši sam ostvaruje godišnji prihod od 1,5 milijardi dolara i traži investitore po valuaciji od 20 milijardi. Trampov Truth Social najavio je sopstveno tržište predviđanja u partnerstvu sa srypto.com. Platforme sklapaju ugovore sa profesionalnim sportskim ligama, medijskim kućama i tehnološkim kompanijama. Sin predsednika savetuje kompanije koje zarađuju na opkladama o odlukama njegovog oca. Džared Kušner, Trampov zet i pregovarač za Iran, skuplja milijarde za svoj fond od vlada Persijskog zaliva.
Kongresmen Dejv Tejlor, republikanac iz Ohaja i jedan od najaktivnijih berzanskih trejdera u Kongresu sa više od 90 transakcija samo u 2026, prodao je akcije „Ševrona“ i „Maraton petroleuma“ dok su im cene rasle sa ratom. Istovremeno je javno podržao vojnu operaciju. Na papiru, legalno. Tejlor je kosponzor zakona koji bi to zabranio, ali zakon ne važi jer nije usvojen. Njegov kabinet je za američki istraživački portal NOTUS izjavio da kongresmen „ne savetuje niti aktivno trguje akcijama“ i da je sve prepušteno brokerskoj kući. Demokratkinja Keli Morison iz Minesote kupila je akcije „Saronik tehnolodžiz“, proizvođača mornaričkih dronova. Republikanac Ogast Fluger iz Teksasa, član pododbora za energetiku, kupio je u martu i aprilu naftne akcije za oko 195.000 dolara. Dok traje rat, dok Amerikanci plaćaju gorivo skuplje nego ikada od krize 2008, oni koji o ratu odlučuju trguju akcijama onih koji na ratu zarađuju.
Slađana Vukašinović: Tehnološki paradoks, Evropljani žive gore nego pre 20 godina
Senatori Adam Šif i Džon Kertis podneli su nacrt zakona koji bi zabranio opklade na vladine odluke i ratne operacije. Ima 42 demokratska kosponzora. Šanse u Predstavničkom domu pod kontrolom republikanaca su bliske nuli.
Brajen Jang, bivši visoki funkcioner CFTC-ja koji sada radi u advokatskoj firmi „Jones Day“, rekao je za Si-Bi-Es da komisija prolazi kroz preokret. „Vide više aktivnosti nego u poslednjih nekoliko decenija, možda od osnivanja. Preispituju apsolutno sve.“
Profesor Mits je za NPR upozorio na zamku: „Ako vlada izda sudski nalog i dobije podatke da je trgovinu obavio entitet bez vidljivih veza sa Belom kućom, tu se trag gubi. Tužioci često otkrivaju da vlasnici kripto-novčanika rade preko kompanija-školjki.“
Identitet trejdera ostaje nepoznat, i verovatno će i ostati. Kripto-novčanici ne nose lična imena, a šel kompanije, kompanije-školjke – pravna lica koja postoje samo na papiru, bez zaposlenih i kancelarija – registrovane u ofšor jurisdikcijama, retko dovedu do fizičkog lica. Marta Stjuart je 2004. provela pet meseci u zatvoru jer je lagala istražitelje o berzanskom savetu koji joj je uštedeo 45.000 dolara. Tada je to bilo dovoljno za zatvor. Danas neko tri puta zaredom zarađuje stotine miliona neposredno pre predsedničkih objava o ratu, a pred sudom nije završio niko. Direktorka nadležnog odeljenja SEC-a dala je ostavku posle šest meseci. Odeljenje Ministarstva pravde koje bi vodilo istragu ima dva pravnika. Zakoni za procesuiranje insajderskog trgovanja postoje i dalje. Ljudi koji bi ih primenili ili su otišli ili im je oduzeta nadležnost.
Izvor: NIN
