Piše: Bogdan Petrović
Posle lokalnih izbora krajem marta, očigledno nezadovoljan „pobedom 10:0“, predsednik Vučić je krenuo u političku „ofanzivu“, u kojoj kao da ne zna gde više udara.
Prvo je pokušao da rezultate izbora u deset opština predstavi povoljnijim za SNS nego što jesu: tokom izborne noći, kada je saopštavao rezultate, „preskočio“ je nevažeće glasove kako bi pokazao da njegova koalicija ima preko 50% u svim opštinama. Par dana posle je negirao činjenicu da je vlast i pored svih manipulacija i pritisaka dobila više od 10.000 glasova manje nego na prethodnim izborima.
Rezultat je bio „tanak“ u uslovima ogromnog pritiska državnog aparata i stranačkog bašibozuka u tim malim sredinama. Najbolji primer za to je opština Kula, gde je na sam izborni dan, do 11 časova, odjednom prijavljeno 1.200 lica za glasanje van biračkog mesta, što je više od 5% birača (po pravilu, van biračkog mesta glasa znatno manje od 1% birača); to ukazuje da se taj mehanizam koristi za krađu i manipulaciju.
Da su rezultati izbora izrazito nepovoljni, Vučić je odmah shvatio: ne samo da se za objavu rezultata čekalo preko tri sata, nego se i po njegovom umornom i kiselom licu videlo da je to Pirova pobeda. Na kraju, umesto da „slavi“, Vučić je izjavio da se povlači da analizira rezultate (što nikada do sada nije radio).
Ta „analiza“ je sasvim sigurno morala da mu ukaže da ima puno razloga za brigu: u skoro svim gradskim sredinama opozicija je imala solidnu prednost, pa se do većine došlo isključivo zahvaljujući velikoj razlici u glasovima za vlast u seoskim sredinama.
Dobar primer za to je Aranđelovac, gde je u gradskim mesnim zajednicama vlast imala čak 9% manje glasova od „Studentske liste“. Ako je vlast u jednom manjem gradu kao što je Aranđelovac tako loše prošla, teško da na parlamentarnim izborima može da glasovima sa sela pokrije manjak podrške u velikim sredinama kao što su Beograd, Novi Sad, Niš ili Kragujevac.
U pokušaju da raznim trikovima promeni nepovoljan odnos snaga, Vučić je „iznebuha“ pokrenuo dijalog sa „strankama“ i podmetnuo temu termina vanrednih parlamentarnih izbora. Dijalog se pretvorio u farsu; pored stranaka vladajuće koalicije i manjinskih stranaka koje podržavaju vlast, u dijalogu su iz parlamenta do sada učestvovali samo trabanti kao grupa Branka Pavlovića i Željko Veselinović, koji nisu neposredno birani, već su „odbegli“ od svojih klubova.
U tom, slobodnom možemo reći pozorištu, angažovani su i vanparlamentarni „igrači“ vlasti kao što su Zeleni, Narodna stranka, Ruska stranka i drugi.
Izbori u Mađarskoj su doneli nove glavobolje Vučiću, koji je opet pokazao da ne zna gde udara kada je oštro reagovao na jednu izjavu pobednika, Petera Mađara o tome da on zna ko je „kum prijateljstvu Vučića, Fica i Orbana“. Iako bi kao iskusan političar morao znati da je takve izjave najbolje ignorisati, posebno jer će već koliko sutra sa Mađarom morati da pregovara o nizu veoma važnih tema, Vučić se nije suzdržao pa ga je prozvao da kaže ko je kum, navodeći da je to „sloboda“.
Naruku mu ne idu ni ekonomski pokazatelji: nastavlja se pad realnih prihoda od PDV-a, martovsko smanjivanje akcize na goriva će napraviti pravu pustoš u budžetu, a prvi put je došlo do pada broja zaposlenih posle niza godina. Pregovori oko prodaje NIS-a nisu završeni u martu, kako je najavljeno, a posebno posle mađarskih izbora mogu i da propadnu. U tom slučaju lako može do dođe do nove krize u snabdevanju gorivom, ovog puta mnogo teže usled sukoba u Persijskom zalivu.
U proteklih mesec dana Vučić je pokazao praktično da više ni sam ne zna kako da promeni negativne trendove. Zasad, to mu nimalo ne polazi za rukom; utisak je da su mu kola debelo na nizbrdici i da se više nikakvim trikovima ne može izvući. Uostalom, to je mogao da vidi i na primeru svog prijatelja Orbana: i njemu su kola već godinu dana išla naniže, i ništa ga nije spasilo od debakla na izborima ma koliko se trudio da to promeni.
Izvor: Nova Ekonomija
