Већина Срба на Косову сматра да се ситуација не развија у добром правцу, уз доминантан осећај стагнације, ниско поверење у институције и подељене перцепције између севера и југа, показује најновија „Анализа трендова 2025“.
Истраживање, које је спровела НВО Актив на узорку од 520 испитаника, потврђује да већина грађана сматра да се ситуација не развија у добром правцу, док су разлике између севера и општина јужно од Ибра и ове године остале једна од кључних линија раздвајања у перцепцији стварности.
Две реалности: север као „простор кризе“, југ као „зона адаптације“
Један од централних налаза извештаја јесте постојање „две заједнице које деле идентитетски оквир, али живе у делимично различитим социо-институционалним оквирима“.
На северу Косова доминира перцепција изражене политичке и безбедносне кризе. Чак око 58% испитаника политичку ситуацију оцењује као „веома лошу“, док више од 60% безбедност види на исти начин, што указује на висок ниво неповерења и осећај институционалне несигурности.
Насупрот томе, јужно од Ибра ставови су нијансиранији – доминирају оцене „неутрално“ и „лоше“, уз приметан простор за умеренији оптимизам и диференцираније сагледавање друштвено-политичких околности.
Од Брисела до Бањске и назад: „Срби на КиМ у раљама косовског правосуђа“
„На северу доминира наратив акутне кризе и институционалне угрожености, док простор јужно од Ибра реалност интерпретира кроз мање екстремне и више диференциране утиске, што указује на фрагментисану друштвену реалност унутар саме српске заједнице.“
„Ствари не иду у добром смеру“: доминација песимизма, уз благи раст оптимизма
На питање о правцу кретања ситуације, чак 74% испитаника сматра да се ствари не развијају добро, док позитивне оцене остају у мањини .
„На северу доминира изразито негативан и готово затворен песимизам: ‘никако’ (44%) и ‘углавном не’ (42%), уз минималан удео позитивних одговора (‘углавном да’ 10%; ‘апсолутно да’ 4%). Оваква расподела указује на снажан осећај да је политички правац не само неповољан, већ и системски погрешан, са преко 85% незадовољних“.
Ипак, у односу на претходне године бележи се одређени помак – 2025. године 26,2% испитаника види позитиван правац, што је значајан раст у односу на 8,8% у 2024. .
Упркос томе, извештај констатује да „међу Србима на Косову преовлађује осећај стагнације или погоршања, а не напретка“ .
Безбедност, политика и одлазак младих међу кључним проблемима
Када је реч о највећим проблемима, безбедност, политичка нестабилност, криминал и корупција доминирају испред економских питања.
безбедност наводи око 50% испитаника
политичку нестабилност око 47%
криминал и корупцију такође око 47%
миграције и одлазак младих око 45%
На северу је политичка нестабилност најизраженији проблем, док је на југу структура забринутости „другачије нијансирана“ .
„На северу је политичка нестабилност најизраженији проблем… Овакав образац указује да се север доминантно перципира реалност кроз призму политичке и институционалне кризе. Безбедност и нестабилност се ту не доживљавају као изоловани феномени, већ као део ширег осећаја системске неизвесности.“
Економија: готово јединствен осећај погоршања
За разлику од политичких и безбедносних тема, где постоје изражене разлике између севера и општина јужно од Ибра, економска перцепција показује готово потпуну сагласност унутар српске заједнице на Косову.
Око 70% испитаника – и на северу и на југу – сматра да се економска ситуација погоршала у последњих годину дана, док је проценат оних који виде побољшање минималан.
„Процена економске ситуације у протеклих годину дана показује изразито негативан образац перцепције, који је готово идентичан и на северу и у општинама јужно од Ибра. У обе средине доминантан одговор је да се ситуација погоршала – тако сматра 69% испитаника на северу и 70% јужно од Ибра. Истовремено, око петине испитаника у обе регије оцењује да се ништа није променило, док је проценат оних који сматрају да је дошло до побољшања врло низак. Оваква расподела указује на готово консензуалну перцепцију економског назадовања, без значајних територијалних разлика, што сугерише да се економски изазови доживљавају као општи и системски, а не као специфични за одређени део територије.“
Будућност без наде: доминира очекивање стагнације
Када је реч о очекивањима за будућност, налази истраживања указују на изражен изостанак оптимизма међу Србима на Косову.
Више од половине испитаника (54,2%) сматра да ће живот за три године остати исти, док око трећине (31,7%) очекује погоршање, а тек мањина – 14,1% – верује да ће доћи до побољшања. Оваква расподела, како се наводи, указује на доминантан осећај продужене неизвесности, без јасне перспективе напретка.
„Одговори на питање о томе како ће живот Срба на Косову изгледати за три године откривају доминантан образац очекивања стагнације… На нивоу целог узорка више од половине испитаника сматра да ће живот остати исти као сада, док трећина очекује погоршање, а тек мањина верује у побољшање. Овај налаз указује на одсуство оптимистичке визије будућности. Преовлађује перцепција продужене неизвесности, без јасне перспективе напретка.“
Извештај додатно указује и на разлике између севера и југа:
„На северу Косова одговори су готово поларизовани између стагнације и погоршања… док јужно од Ибра доминантна очекивања указују на наставак постојећег стања… Овакав образац сугерише стабилизовану, али ниско-амбициозну антиципацију будућности.“
У целини, закључује се да „међу Србима на Косову не постоји снажан колективни наратив о напретку у блиској будућности.“
Поверење у политику: Криза репрезентације и раст апатије
Резултати указују на „дубоку кризу репрезентације“ унутар српске заједнице, уз низак ниво поверења у политичке актере и све израженију политичку апатију.
Чак 46% испитаника наводи да не верује ниједном политичару, док око 35% каже да има поверење, а готово петина не прати политику довољно да би могла да се изјасни.
Истовремено, политичка заинтересованост опада – скоро половина испитаника политичка дешавања прати ретко, док око 10% уопште не прати.
„Пад интересовања за политичка дешавања и висок проценат оних који не верују ниједном политичару указују на изражену политичку апатију и кризу репрезентације… овакви налази могу се довести у везу са засићењем кризним наративима, осећајем политичке немоћи и ограниченим поверењем у могућност индивидуалног или колективног утицаја на политичке процесе.“
Институције: доминација незадовољства – и косовске и српске
Резултати истраживања указују на изражено и широко распрострањено незадовољство институцијама међу Србима на Косову, које обухвата како косовски институционални оквир, тако и институције Србије.
Како се наводи у извештају, на нивоу целог узорка доминира незадовољство готово свим институцијама.
Посебно су лоше оцењене институције косовског система, при чему се издвајају Влада Косова, српски представници у косовским институцијама, Косовска полиција, као и међународне мисије попут УНМИК-а, ЕУЛЕX-а и ОЕБС-а.
„Влада Косова бележи изразито висок ниво потпуног незадовољства (53% ‘уопште нисам задовољан’ и додатних 38% ‘нисам задовољан’), док су слични обрасци присутни и код српских посланика у Скупштини Косова и српских министара у Влади Косова.“
Негативне оцене обухватају и безбедносне и међународне актере. И Косовска полиција, УНМИК, ЕУЛЕX, ЕУ канцеларија и ОЕБС такође бележе доминантно негативне оцене.
На северу Косова незадовољство поприма израженији и радикалнији карактер:
„На северу је незадовољство косовским институцијама изразито интензивно и радикално… ове бројке указују на готово потпуну делегитимацију косовског институционалног оквира у северном делу заједнице.“
Конкретно, око 73% испитаника је навело да „уопште није задовољно“ радом Владе Косова, 66% радом Косовске полиције, а више од 60% радом српских представника у косовским институцијама.
За разлику од севера, јужно од Ибра незадовољство је и даље доминантно, али изражено кроз блаже категорије. Уместо категорије „уопште нисам задовољан“, чешће се појављује блажа категорија „нисам задовољан“, што сугерише критичан, али мање радикалан став.
Истовремено, извештај указује да незадовољство није ограничено само на косовски систем, већ обухвата и институције Србије.
За Владу Србије и Канцеларију за Косово и Метохију бележе се такође доминантно негативне оцене:
„И Влада Србије (28% ‘уопште нисам задовољан’, 38% ‘нисам задовољан’) и Канцеларија за Косово и Метохију (26% + 40%) имају доминантно негативан салдо.“
У том контексту, извештај закључује: „Незадовољство није усмерено само ка косовском институционалном оквиру, већ захвата шири политички систем.“
Геополитика и осећај незаштићености
Када је реч о „заштитницима српских интереса“, Русија (36%) и Кина (23%) су на врху, ЕУ (12%) и САД (10%) знатно ниже, а чак 16% сматра да „нико“ не штити српске интересе.
„Оваква расподела указује на изражен осећај политичке незаштићености и одсуство јасног спољнополитичког ослонца… чињеница да значајан део испитаника сматра да ‘нико’ не штити интересе српске заједнице додатно потврђује присуство дефетистичког колективног идентитета и ниског поверења у међународне актере.“
Извештај констатује „изражен осећај политичке незаштићености и дефетистичког колективног идентитета“ .
Формална интеграција, али уз проблеме
Иако велика већина Срба на Косову формално учествује у косовском институционалном систему кроз поседовање личних докумената, налази истраживања указују да овај процес прати значајан број практичних и административних потешкоћа.
Чак 91% испитаника наводи да поседује косовска документа, али готово половина њих (46%) истиче да је током процеса прибављања имала различите проблеме.
„Иако велика већина испитаника поседује косовска документа, значајан проценат њих наводи да је имао потешкоће у процесу њиховог прибављања. Најчешће се ради о административним и процедуралним препрекама, техничким проблемима, као и о језичким баријерама и неадекватном односу службеника.“
Извештај додатно указује да ови проблеми нису изоловани, већ указују на шири образац отежаног приступа институцијама.
„Оваква искуства сугеришу да формална интеграција не подразумева нужно и функционалну укљученост у институционални систем, већ да је често праћена практичним изазовима који утичу на свакодневни живот грађана.“
Закључак: између стагнације и фрагментације
Милорад Дурутовић: Између светог и профаног – „Косовски циклус“ Николе Завишића
У целини, налази „Анализе трендова 2025“ указују на друштво које се налази између продужене стагнације и унутрашње фрагментације.
Доминантни обрасци песимизма, ниског поверења у институције, одсуства јасне политичке перспективе и изражених разлика између севера и југа указују на сложену и вишеслојну кризу унутар српске заједнице на Косову.
Како се закључује у извештају:
„Изражене разлике између севера и југа указују на фрагментисану реалност унутар саме заједнице, што додатно отежава артикулацију заједничких политичких интереса и дугорочно стабилизовање друштвених и политичких токова.“
Извор: КоССев
