Пише: Павле Савовић
У Народној библиотеци “Радосав Љумовић”, кроз књижевни дијалог, представљена је монографија “Метаморфозе Милорада Павића”.
Не може се оспорити да је Милорад Павић класик свјетске књижевности, истакла је проф. др Јелена Марићевић Бараћ на промоцији монографије “Метаморфозе Милорада Павића” коју потписује, а која је представљена у уторак вече у Подгорици. Монографију је, тако, доживјела и као својеврсну форму одбране Павића, навела је пјесникиња и књижевна критичарка, доценткиња на Одсјеку за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
“Он је заиста класик свјетске књижевности, неоспорно. Тако је и ова монографија на неки начин одбрана Милорада Павића – одбрана њиме самим, као и један покушај читања његовог цјелокупног рада, литерарног и научног, и у једној доброј мјери покушај читања Милорада Павића цјелокупном традицијом српске књижевности. Дакле, са књижевно-историјске перспективе и са цивилизацијски-културолошке перспективе и са потребом да се заправо кроз Милорада Павића схвати и српска култура”, рекла је она.
Значај велике књижевности великих аутора показује да дискурс о њима и њиховим дјелима траје и након њихове смрти, а управо то потврђује и сами Павић, али и бројна читалачка публика која је присуствовала књижевном дијалогу у Народног библиотеци “Радосав Љумовић”. Догађај назван насловом монографије “Метаморфозе Милорада Павића”, посвећен титану књижевности, показао је велико интересовање за његов лик и дјело. Публика је могла више чути о Павићу, његовом дјелу и самој монографији од Марићевић Балаћ која је ауторка више студија о великом писцу, а разговор је водио Стефан Синановић.
Рецензент монографије, проф. др Слободан Владушић истиче да рукопис Јелене Марићевић Балаћ доноси изненађујуће свјеже и оригиналне увиде у Павићев опус, те да овом књигом рецепција Милорада Павића улази у једну нову сферу.
“Књига ‘Метаморфозе Милорада Павића’ доказује да је Павићев опус знатно хомогенији и уједначенији него што се до сада мислило, те да постоје и други, мање видљиви, али присутни аспекти тог опуса који га чине великим, вредним, значајним и јединственим у српској и светској књижевности”, наводи.
Овај рукопис, сматра Владушић, убједљиво потврђује да Павић није само репрезентативни писац једног књижевног правца, већ уистину класик српске и свјетске књижевности.
Говорећи о повезаности наслова монографије и чувеног Овидијевог епа “Метаморфозе”, Марићевић Балаћ истиче да се тематска повезаност налази на самом крају.
“’Метаморфозе Милорада Павића’ дјелују као прва асоцијација на Овидија, али са Овидијем се не започиње ова књига и не започиње ни ова прича, већ се заправо књига завршава једним освртом на Овидијеве ‘Метаморфозе’. Заправо, на онај момент у сваком друштву, у римском друштву о којом је писао Овидије, које је еквивалентно било заправо друштву оном времену Југославије, када Павић пише и објављује ‘Хазарски речник’ 1984. године”, истиче она.
Ауторка студије додаје и да тај концепт метаморфозе представља моменте преображаја различитих идентитета и заједница, што је било присутно у Овидијевом Риму или Павићевој Југославији.
“Дакле, то је онај моменат или процес преображаја различитих идентитета, различитих заједница, или пак поништавања одређених националности или националних култура унутар некакве заједнице или унутар некакве назовимо империје, која је у случају Овидија била Римска империја, а у случају, нашег контекста, то је била државна творевина Југославија”, додаје она.
Објашњавајући даље дубље значење самог концепта метаморфозе код Павића, Марићевић Балаћ је казала како је то заправо метаморфоза тематски цикличне књижевности.
“Милорад Павић као писац, а и читав његов опус, јесте једна врста круга или круга свих кругова. Зато, ‘Метаморфозе Милорада Павића’ заправо значе метаморфозе круга. Са друге стране, ту је симболичан и одабир рјешења за корице на којима се налази репродукција Томаса де Жоржа с почетка 19. вијека, ‘Архимедова смрт’. Архимед је умро са ријечима ‘не дирајте ми кругове’, па укратко и наслов ове књиге заправо имплицира један императив ‘не дирајте ми Милорада Павића’, а то заправо није тек један баналан исказ, јер Милорад Павић јесте онај писац, писац који је био проказан у оквирима рецепције на западу, писац на кога није гледано благонаклоно у различитим периодима његовог и литерарног и научног стварања, он јесте био писац који је током свог живота заправо доживљавао различите ударе и на његово дјело и на његов научни рад”, констатовала је Марићевић Балаћ.
Извор: Вијести
