Piše: Jovan Zafirović
Ko na telefonu ak i malo bleji, može da vidi: kako je divna Šar planina u vlogu priznatog Kosovca, da posmatra u pozadini amaterski napravljene fotografije carski grad sa Kaljaje, gde u fokusu neki Srbin bojažljivo, ali upadljivo pokazuje tri prsta, ujednačeno pokošenu travu ispred Visokih Dečana, dud koji se čeka da sazri ispred Pećke patrijaršije, prosidbu u porti Gračanice, fotografije sa nasmejanim monasima, ispijanje vina u Hočanskim vinicama, vest o izvođenju monodrame nekog glumca koji boravi na Kosovu i Metohiji u pauzi snimanja reklame za kockarnicu.
Ko vidi i više u tom pravcu simulacije spokojstva, normalnosti i rasterećenosti, a plaši se istine, neka ne gasi telefon. Neka nastavi dalje da obmanjuje sebe posmatrajući jednu stranu priče sajber patriota po cenu da u potpunosti uništi vid od blještavog ekrana sa koga idu žalopojkasti videi, fotografije i reportaže sa Kosova i Metohije.
A ko ga je pak ugasio, može da pročita kamenčić u mozaiku raspadanja:
Albanci su palili manastir Devič, Ljevišku, Arhangele, sravnili sa zemljom manastir Dolac (nastavite niz), ali nisu oni pretili nekom Srbinu da nikada neće biti zaposlen samo zato što je lajkovao objavu koja u sebi sadrži kritičku komponentu na račun vucibatina sa lokala i bestidnika iz Beograda.
Naravno da su Albanci lomili nadgrobne spomenike po srpskom groblju u južnom delu Kosovske Mitrovice, Prištini (i mnogim drugim gradovima i selima, takođe nastavite niz), ali živima koji su ostali nisu sahranili nadu i veru svojom ohološću, partikularnim interesima i nepotizmom (nego su im svakom srušenom pločom vaskrsavali inat, prkos i uvećavali muda).
Još mrvica primera, od cele vekne zla:
Da, Albanci su pucali u dva srpska dečaka za Božić podno Šare, ali na nišanu izdržljivosti drže ih bahati predsednici, direktori, koordinatori, vedeovi, upravnoodboraši, savetnici bez skrupula iz srpskih prekoredova, za koje je Branković mala maca i treba mu staviti oreol i slaviti ga ni dan pre ni dan posle, nego tačno 28. juna.
Albanci su, Boga pitaj koliko puta, obijali vrata nesrećnoj povratnici Dragici Gašić koju vlasnici javašluka vukljaju po mitinzima Srpske liste razvlačeći njenu muku i bol, perući svoju neiskrenost i poganost njenim suzama pred kamerama režimskih propagandnih glasila. Tačno! Ali oni nisu zatvarali vrata pred nosom ocu malih “srpčića” koji je došao u opštinu preda papire za dečiji dodatak, bespomoćnoj Srpkinji da podnese dokumentaciju za svog nemoćnog supruga kako bi ostvarila tuđu negu i pomoć, nisu onemogućili 20 000 dinara koje Srbija daje nezaposlenima na Kosovu jer nisu glasali za vladajuću hordu ili primeru neke četvrte nevolje.
Jovan Zafirović: Na dan Svetog Save veselimo se dok se obrazovni sistem gasi
Albanci paušalno hapse Srbe, bezumno osuđuju za ratne zločine, montiraju procese (ok, neke i ne), sude bez dokaza, uprkos argumentima, ali da li bi njihov predsednik žalio Trampovu administraciju u toku tamničenja njegovog naroda, da li biste njihovog ministra mogli da povučete za Generalštab, njihov narod ne skroluje dalje bežeći od mračnih istina u provaliju patetike, ne sluša veseli se rode dok mu rod roni suze.
Zato je, između ostalog, tu gde jeste i zato smo, između ostalog, tu gde jesmo.
