Piše: Luka Radonjić
Lompar sinoć u Utisku nedelje precizan u demontiranju propagande: ,,Režim neprekidno produkuje sukobe. Pre izvesnog vremena je (rektor) Đokić bio u Briselu i primljen je kod Marte Kos. Vučić je tim povodom izjavio da Brisel podržava Đokića, a za sebe je rekao da je ‘suviše Srbin’. Da bismo tog istog popodneva čitali kako je Vučić razgovarao sa Ursulom fon der Lajen. Povežite te dve stvari: za domaću publiku on šalje poruku da je suviše Srbin, a za spolja – da sarađuje sa fon dar Lajen koja je najviši nivo u Evropskoj uniji. To dalje znači da će režim u kampanji ići na to da se antirežimski blok predstavi kao nenacionalni i izdajnički.
Zato je ovaj predlog – da se objedine nacionalna i građanska snaga, uz sve svoje rivalitete, ključni. Ta kohabitacija imala bi za cilj da eliminiše efekte propagande kojom će režim zasipati građane neprekidno i bez zadrške. Ključno je da imate nacionalno orijentisane i građanski potvrđene ljude koji mogu da sarađuju, ali ne lažno, ne da bude ‘sad smo se setili’. Neka razlike ostanu, možemo o njima da razgovaramo, ali zajednički da idemo ka opštoj svesti.“ Kraj citata, a uskoro će izaći snimak čitave emisije.
1) Milo Lompar je u pravu povodom pravca režimske propagande. Međutim, jedan broj političara i komentatora koji osporavaju ovu tezu, živi u nekom mjehuru ili je prosto egocentričan, pa ne može da osvijesti da – ne znaju svi sve. Jer da nema velike medijske hipnoze, i da su svi upoznati sa barem četvrtinom stvari koje se dešavaju, režimu bi se podrška istopila još ranije. I drugo, da tačno je – u Srbiji i u Evropi, postoji procenat glasačkog tijela koji glasa na osnovu spoljne politike, i na osnovu ideološkog opredeljenja. To ne znači da su ovi ljudi navikli na korupciju i kriminal, ili da im je svejedno, jer nije, ali ne vjeruju da će korupciju bilo ko suštinski iskoreniti pa se u odnosu na to ne opredeljuju primarno. I to nije slučaj samo sa Srbijom već i sa glasačima u Evropi.
2) Razlika srpskog političkog trenutka u odnosu na Evropu je ozbiljan medijski monopol režima i veliki stepen manipulacije. Ni ovaj studentski protest ne bi dobio široke razmjere, da se nisu podigli studenti iz svih krajeva Srbije, i da ove studentske generacije iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i drugih mjesta, nisu u dugačkim kolonama prodrle na srpske drumove, u sela, varoši, i fizički, bukvalno zagrlile Srbiju. To je efekat koji se reflektuje kroz izjavu onog čiče sa šajkačom prošle godine, koji ih dočekuje dok oni marširaju sa zastavama, i naziva ih oslobodiocima. E, iz tog trenutka raste, razvija se i formira pobjednički narativ. Taj autentični otadžbinski doživljaj može da napravi odlučujuću razliku.
Izvor: Luka Radonjić/ Fejsbuk
