Превео: Милош М. Милојевић
У интервјуу за Економист највише рангирани немачки генерал обећава да ће Бундесвер бити приправан за рат.
Током авионског лета за Дизелдорф, начелник штаба немачких оружаних снага Карстен Бројер, сусрео се са путником који је желео да се захвали њему и његовим војницима на служби. Ta сцена чије би се одигравање некад могло замислити само у Америци, озарила је генерала, показујући ново поштовање које Бундесвер ужива међу Немцима.
Прича је знаковита и на други начин. Бројерови претходници на месту генералног инспектора, како се означава највиши официр немачке војске, вероватно уопште не би ни били препознати. Али редовно појављивање господина Бројера на телевизији и у штампи учинило га је препознатљивом јавном личношћу. Немачка предузима генерацијско наоружавање, и генерал је као приоритетни задатак истакао објашњавања потребе да се ојачају оружане снаге колебљивој јавности. „Апсолутно је време да се изађе пред јавност и изнесе оно што радимо“.
Волстрит џурнал: Ко руководи најбрже растућим произвођачем оружја на свету
Генерал Бројер говорио је за Економист како би за овај лист коментарисао прву војну стратегију у историји савезне републике, заједно са „профилом способности“ Бундесвера. Ово су последњи кораци у преображају оружаних снага које су, како је рекао ондашњи заповедник након руске инвазије на Украјину 2022. године, биле „мање више празних руку“. Фридрих Мерц, немачки канцелар, обавезао се да ће Бундесвер постати „најјача конвенционална војска у Европи“.
Стратегија, чији садржај највећим делом остаје поверљив и недоступан јавности, описује својства модерног ратовања која ће одређивати развој Бундесвера: „прозирно“ бојно поље које чини превасходно важним прукупљање и обраду података; јефтини, беспилотни системи који се масовно производе; хибридни напади који не досежу до нивоа отвореног рата. Означава да је приоритетни циљ учинити Бундесвер „технолошки надмоћним“ до 2039. године, укључујући развој капацитета за ударе по дубини.
Запањујући суме новца биће позајмљене како би се финансирало ово проширење оружаних снага. До 2029. године Немачка се обавезала да ће достићи задати циљ потрошње држава НАТО од 3,5 одсто бруто домаћег производа, и њен војни буџет могао би да премаши 160 милијарди евра (188 милијарди долара). Оставиће тако у запећку Велику Британију и Француску.
Оно што је још важније, ова стратегија указује на преокрет од Немачке која је умањивала своја војна средства док је дробила о широкој европској сарадњи, до Немачке која храбро преузима вођство међу савезницима. „Не чинимо то само због себе“, рекао је генерал. „То чинимо за Европу“. Ово изазива забринуто подизање обрва, посебно у Француској, која брине што наоружање Европе предводи држава која тек сада разрађује своју стратешку културу и која још увек има зазор од распоређивања трупа на борбене дужности. Али већина савезника са добродошлицом дочекује промене у Немачкој. „Током свих разговора које сам обавио ниједном нисам чуо ‘Сумњичави смо у вези са оним што Немачка ради’“, каже генерал. Званичници Пентагона кажу да су изузетно задовољни.
Политико: Попис жеља немачке војске тежак скоро четиристо милијарди евра
Да ли ће новац бити мудро потрошен? Критичари, међу којима је наводно и Фридрих Мерц, забринути су да се превише новца троши на тенкове, борбене авионе и друге уобичајене оружане системе, док се премало пажње посвећује истраживању и развоју односно технологијама наредне генерације које су се показале као важне у Украјини. Много улагања је заправо попуњавање онога што је занемаривано претходних година, признаје генерал. Али ово је потребно за постављање основа на којима ће се дограђивати иновативније наоружање. „Можете их звати традиционални системи, док их ја називам попуњавањем празнина“. Када је Украјина посреди, генерал овај рат назива „учитељем, а не мустром“. Његова амбиција је да у мирну Немачку пренесе брзе циклусе ратне иновативности који се смењују у Украјини.
Један од изазова јесте унапређивање процеса набавки који је озлоглашен због одлагања и законских услова који су толико захтевни да воде великом прекорачењу опредељених средстава. Када је генерал Бројер преузео дужност 2023. године, рекао је, „Имамо процес набавки који је осмишљен тако да се скоро ништа не набави“, и генерацију официра која је боља у затварању касарни него у опскрбљивању ратним залихама. Нова правила побољшала су стање, инсистира, наводећи „муњевиту брзину“ набавке лутајуће муниције (loitering munitions) између марта и децембра прошле године.
Друго искушење јесте проналажење двеста шездесет хиљада војника потребних да Немачка испуни своје обавезе преузете у оквирима НАТО до 2035. године, што би био скок са садашњих 185.000 уз формирање резерве коју би чинило 200.000 резервиста. Нови закон обавезује мушкарце да када напуне осамнаест година попуне упитник којим се процењује њихова спремност да буду регрутовани. Али већина мисли да ће Немачка на крају морати да размотри поновно увођење служења војне обавезе, суспендовано 2011. године. Могуће је да ће ово означити прву ствар која ће наићи на оштрије противљење јавности у вези са наоружањем земље. Истраживање Центра за војну историју и друштвене науке Бундесвера показује да танка већина Немаца подржава регрутовање младића – али та мера не ужива већинску подршку међу самом популацијом младих мушкараца.
„Русија ствара услове за рат против НАТО“, упозорава ова стратегија. Мање је јасно изражена брига о улози Америке (Кина није споменута). Генерал Бројер истиче „стратешку дилему“ за европске државе које знају да морају да прихвате одговорност али још увек нису спремне да одмене америчке капацитете. „Потребно је да постоји план куда се упутити“, каже. Али док Доналд Трамп флертује са идејом да напусти НАТО, критичари страхују да би Бундесвер који је осмишљен 1955. као једна међу армијама чланица алијансе морао да се изађе на крај са хаотичним америчким повлачењем. То није план А, каже генерал. Али „не бих био војни заповедник да нисам промислио о различитим могућностима, укључујући и оне најнеповољније“. Чак и средишњи сценарији ове стратегије захтевају независни немачки приступ распоређивању војних снага.
Да ли је Немачка kriegstüchtig, спремна за војевање, како је то назначио министар одбране Борис Писторијус? Два недавна европска предлога – „коалиција вољних“ за надгледање украјинског примирја и поморска мисија у Ормуском мореузу – осмислиле су Британија и Француска, уз нејасну немачку улогу. „Ми смо усредсређени на колективну одбрану, и одбрану домовине. Операције које су одговор на кризне ситуације су од другоразредног значаја“, каже генерал. „То се разликује од Британије, САД и можда Француске. Али концепт Kriegstüchtigkeit је пре свега ту да покаже делотворност одвраћања“.
Извор: The Economist
