Piše: Dušan Mihajilović
U verovatno najtraumatičnijoj sedmici najtraumatičnije sezone u osamdesetogodišnjoj istoriji, navijači košarkaškog kluba Partizan su u večnost ispratili arhitektu šampionskog (stvaralačkog i etičkog) DNK-a, pozdravili povratak prvog stranca kapitena u klupskoj istoriji, treći put u sezoni slavili protiv gradskog rivala… i predstavili jedinstvenu monografiju – „Prvih 80 godina“.
Delo Vladimira Sibinovića i Milenka Janjića je kapitalni izdavački poduhvat na pola puta između enciklopedije i bildungsromana. Knjiga predstavlja Partizanov „životopis na 380 strana i opisuje razvojni put od početaka iz pepela, krvi i blata Narodnooslobodilačkog rata, preko novobeogradske „Hale sportova“, Beogradskih Košarkaških Svečanosti, egzila Fuenlabrade, do trofejnog giganta, koji je svima znan i verovatno najvoljeniji košarkaški klub istočno od Bostona.
Može da se pazari u Partizanovom šopu za devet hiljada dinara, a to nisu neke pare kad se zna šta je unutra.
Kuća slavnih
U prvom poluvremenu predstavljanja monografije, u Maloj Areni, uoči evroligaškog meča sa Baskonijom, u prvom redu publike bilo je upražnjeno mesto za čoveka koji je indirektno ispisao oko 40 odsto sadržaja ove knjige.
Mimo aplauza za Duleta, Rebu, Praju, Harisa, Miloja i druge odsutne, dogodilo se javno okupljanje retko viđeno. Hodajući Hall of Fame, koji na leđima nosi istoriju kluba i kontinuitet vrhunske košarke na ovim prostorima. Od Kićanovića do Saleta Đorđevića, od Miška Marića do Miće Berića, od Radoševića do Vilfana, Fareta „Generala“ i Saše Pavlovića… do Aleksandra Džikića i mnogih drugih. Taj spisak velikana nikako ne staje u kratki tekst, pa ću ovde prestati da ih nabrajam.
Po rečima jednog od autora, svi koji su obukli dres KK Partizan podigli su se u rang superheroja, nezavisno od broja trofeja ili reprezentativnih nastupa koje su ubeležili.
U istraživačkom smislu, monografija Partizanovoj i široj publici otvara nove slike i uvide. Čak i oni koji dobro pamte sve, saznaće neke pikantne detalje sa klupske turneje po Francuskoj (zima 1952-53.), više o Baći iz Džeksonvila ili podatak da je strelac prve trojke u istoriji Partizana (posle OI ’84 u Los Anđelesu) bio Toza Zorkić.
Slobodan Vladušić: Trebaju li Zvezdi i Partizanu strani košarkaši?
Tematski, ovo je prva publikacija koja sveobuhvatno obrađuje Partizanovu košarkašku istoriju u 21. veku. Žanrovski, kao što je već napomenuto, smestila se u međuprostoru između luksuzne enciklopedije (izbor sa više od 500 izvrsnih fotografija!) i umetničkog dela…
Autori Sibinović i Janjić pripadaju različitim generacijama ljubitelja košarke, ali su za potrebe ove stilske vežbe odigrali savršen pikenrol. Zahvaljujući lekturi i korekturi Marka Lovrića, njihova igra u tranziciji je tečna.
Iako se može konzumirati i na preskok, elegantno prenosi radnju iz domena usmenog predanja i analogne arhivske građe do naših dana, nabijenih digitalnim sadržajem, statistikom i modernom košarkaškom terminologijom.
Svi rezultati i koševi ikada
Važno u današnje doba jurnjave – knjiga je rezultat 16 meseci temeljnog i odgovornog rada. Rezultat bez patosa, pseudo-istorije, roze šljokica i lažne pozlate.
Istorija velikog Partizana sazidana je podjednako i od Gana i od Kecmana. Autori se ne skrivaju od „traume zvane Bursa“, ni od „prokletstva Smita Nolana“. „Četvorokoraci“, „harizmatični Italijan“, „iznevereni dogovori“, „nevidljivi protivnici“… sve je to u ovoj knjizi, i sve je to Partizan.
Pored dvojice autora i lektora, posebne čestitke (i zahvalnost navijača) zaslužuju pedantni statističari Dragan Martinović i Ognjen Marinović, koji su obezbedili najobuhvatniji registar Partizanovih košarkaša, utakmica i rezultata.
Najlepše stvari nastaju iz nesebične, fanatične ljubavi, posvećenosti, energije „običnih navijača“. I Dule bi sigurno bio ponosan na to šta je i koga je ostavio iza sebe.
Izvor: Vreme
