Najvoljenijeg srpskog patrijarha poštovali su i vernici i ateisti. Matija Bećković je za njega rekao da niko nikad nije govorio tiše, a da se dalje čuo. Na hiljade ljudi stajalo je satima u redu da mu oda počast, kada je patrijarh Pavle preminuo u Beogradu.
Snežana Milković, unuka patrijarha Pavla, napisala je knjigu o svom dedi Gojku, koga zove – deda Popa.
„Ja sam se rodila, kada je on bio u Grčkoj, i čim je došao, od prvih mojih sličica, koliko dečje sećanje može da ide, ja se njega sećam. Uvek je bio prisutan u mom životu. I tako su nekako mama i baka, kad ga najavljuju da dolazi, verovatno zbog mantije, rekli deda Popa, i ostao je deda Popa“, objasnila je gošća Beogradske hronike, Snežana Milković.
Dodala je da je ona unuka njegovog rođenog brata Dušana, i samim tim i njegova unuka: „I na svim knjigama koje mi je on poklanjao, svuda piše `Unuci Snežani`“.
Smatra da i nakon skoro 15 godina otkako se upokojio, sećanje na patrijarha Pavla ne bledi zahvaljujući njegovim poklonicima. Snežana se prisetila i svog odrastanja.
„On je bio i patrijarh i deda, ali meni je prvo bio deda. Čak sam jedanput njemu rekla – Znaš li ti da ja teško da mogu da odvojim dedu od patrijarha. On je rekao – Ti misliš da ja to ne znam. Naravno da je uvek znao šta će da kaže. Čak ga je moj sin jednom pitao – Deda Popo kako Vi uvek znate šta treba da kažete. On je rekao – Kad ti budeš imao 90 znaćeš i ti. Ja nisam imala nikakav osećaj nelagode, ni osećaj da razgovaram sa patrijarhom, jer je on pre svega bio deda. I ja sam navikla da, kad god imam neku dilemu, kad god želim da se o nečemu posavetujem, da odem kod njega“, ispričala je Snežana.
Pogledajte video ovdje
Gošća RTS-a rekla je da je njen deda bio je vrlo pristupačan, jednostavan i da sebe nije smatrao posebnim, iako to – jeste bio.
Podsetila se i kako je izgledalo to kada je razmišljala da o njemu piše knjigu.
„Kad sam ga pitala da li da pišem, rekao je – Piši, samo nemoj da ispadne da veličaš patrijarha. Ali i pored toga, ja sam se pitala šta biva sa ljudima koji postanu javne ličnosti, šta biva sa njihovim privatnim životom. I da li ja imam pravo da svedočim i da pišem u njemu. I onda sam rešila da pišem, a da li ću objaviti, odlučiću usput. I dok sam pisala, nekako sam shvatila da, u stvari su deda Pavle i patrijarh Pavle jedno. Da je to neraskidivo jedinstvo, i da su potpuno u saglasju te dve uloge. Jer je on živeo po jevanđeoskim principima koje je patrijarh propovedao do kraja i bez ostatka. Znači, on je principe poštovao u potpunosti, do najsitnijih detalja“, priča Milkovićeva.
Podelila je sa gledaocima Beogradske hronike jednu situaciju u kojoj se našla sa svojim dedom: „Kad je mama bila u bolnici, išli smo da je obiđemo. I došli smo u dva, tri minuta do dva. Portir kaže da ne može da se uđe dok ne bude dva sata. I sa nama je bio i tada i upravnik Patriaršije je gospodin Miroslav Rakonjac i on pođe da pita da li može patrijarh da prođe ipak, da ne čekamo ta tri minuta. Međutim deda ga je zaustavio i seo i rekao – Kako ćemo poštovati krupne stvari ako sitne ne poštujemo. I sačekao je vrlo strpljivo da uđemo kad je vreme“.
Knjiga Moj deda patrijarh Pavle imala je četiri izdanja i rasprodata je.
Izvor: RTS
