Piše: Vladimir Đukanović
Postoji nekih sedam geografskih uskih grla kroz koje prolazi preko 80% globalne trgovačke robe. Ovih dana učimo o Hormuskom Prolazu i procenama da oko 20% svetske nafte ide tim putem. Čudno je kako ratovi i krize podižu edukaciju na zavidan nivo u odnosu na mirnodobska vremena. Kada dođe stani-pani, ljudi bez problema nauče stvari o kojima ništa nisu znali. Izgleda da je direktan uticaj na životni standard fantastičan motiv za edukaciju.
Prvi na listi je i danas aktuelni Hormuski Prolaz oko koga se vodi čudna bitka između Irana, SAD i Izraela. Svet je šokiran da je Iran, uprkos velikim razaranjima vojnih resursa ove zemlje, bez problema preuzeo kontrolu nad prolazom, i nametnuo brodarinu od nekih $2 miliona po brodu. Zapadni vojni i politički zvaničnici su u čudu i panici, jer je sve jasnije da Iran neće ispustiti ovaj moćni malj iz ruku, i da će ovaj prolaz, koji spaja naftom bogati Persijski Zaliv sa ostatkom sveta, ostati pod njihovom kontrolom kao jedina realna strateška karta koju ova teokratska diktatura ima u odnosu na ostatak sveta.
Helespont, danas poznat kao Dardaneli, predstavlja drevni morski prolaz koji povezuje Egejsko i Mramorno more. Kroz istoriju je imao neprocenjiv strateški značaj, jer onaj ko ga kontroliše diktira pristup celom crnomorskom basenu. Pristup Istanbulu i regionu čini ovaj prolaz ključnim u geopolitičkim igrama.
Odmah na njega nadovezuje se Bosfor, uski moreuz koji spaja Mramorno sa Crnim morem i razdvaja Evropu od Azije. Ovaj prolaz je srce Istanbula i oduvek je bio ključna tačka za trgovinu između istočne Evrope, Mediterana i ostatka sveta. Plovidba kroz Bosfor je izuzetno zahtevna zbog jakih struja i oštrih krivina, što ga čini jednim od najtežih prirodnih plovnih puteva. Dobar deo moći koje Turska projektuje leži baš u kontroli ova dva prolaza. Katastrofalna politika koju Erdogan vodi odavno bi odvela ovu muslimansku zemlju u propast da nema kontrole ova dva prolaza. Ovo je tipičan primer kako geografska pozicija može da kompenzuje za nesposobnost društva da napravi progresivne korake.
Vladimir Đukanović: Strane direktne investicije. Zašto Srbija grize ruku koja je hrani?
Sa druge strane, Suecki kanal je grandiozni veštački poduhvat u Egiptu koji spaja Sredozemno i Crveno more. Njegovo otvaranje u devetnaestom veku revolucionarno je promenilo globalnu trgovinu, omogućivši brodovima da izbegnu dugu i opasnu plovidbu oko juga Afrike. Bez ovog kanala, putovanje između Evrope i Azije trajalo bi nedeljama duže, uz znatno veće troškove transporta robe. Egipat bi samo zbog ovog kanala morao imati daleko veću ulogu na svetskoj političkoj sceni, ali avaj, ništa od toga. Diktatura, polu-pismeno i zatucao stanovništvo su preveliki teret za bilo kakav napredak uprkos mogućnosti da se ovaj prolaz dalje razvije i postane još bitniji u globalnoj trgovini.
Sličnu revoluciju na zapadnoj hemisferi doneo je Panamski kanal, inženjersko čudo koje direktno povezuje Atlantski i Tihi okean. Presecanjem Panamske prevlake, komercijalni brodovi više nisu morali da putuju kroz smrtonosne oluje oko rta Horn na samom jugu Južne Amerike. Ovaj kanal koristi složen sistem prevodnica koje podižu i spuštaju brodove do nivoa prostranog veštačkog jezera Gatun. Preko 20% BDP-a ove zemlje dolazi od brodarina koje ova zemlja naplaćuje.
Vraćajući se na Bliski istok i Afriku, dolazimo do prolaza Bab el-Mandeb, čije ime u prevodu sa arapskog znači Vrata suza. Ovaj strateški tesnac odvaja Jemen na Arapskom poluostrvu od Džibutija i Eritreje na rogu Afrike, spajajući Crveno more sa Adenskim zalivom. Bab el-Mandeb je neophodan za sav pomorski saobraćaj koji se kreće ka Sueckom kanalu ili dolazi iz njega. Njegova geografska pozicija čine ga izuzetno osetljivom tačkom za globalnu energetsku bezbednost i kontejnerski transport. Ovaj prolaz kontrolišu Huti iz Jemena, koji su iranski saveznici. Šuška se da će, ako SAD i Izrael ponovo krenu sa napadima na Iran, i ovaj prolaz biti zatvoren i stavljen pod kontrolu Huta. To je sada skoro neminovno jer su Iranci demonstrirali koliko je danas lako, uz pomoć dronova, imati kontrolu nad uskim morskim prolazima. Sva vojna sila sveta je u ovom slučaju nemoćna jer jedan dron od $20.000 može da napravi višemilionsku štetu. Ako Huti zatvore ovaj prolaz, cena nafte bi mogla da dostigne $150 po barelu i po toj ceni globalni ekonomski rast bi bio ugrožen.
Konačno, Malajski moreuz predstavlja najvažnije i najprometnije pomorsko usko grlo u celoj Aziji. Smešten između Malajskog poluostrva i indonežanskog ostrva Sumatra, on je glavna arterija koja povezuje Indijski i Tihi okean. Kroz ovaj dugački tesnac svakodnevno prolazi ogroman deo svetske trgovine, uključujući gotovo sav uvoz energenata za velike azijske ekonomije. Zbog plitkih voda i fizičkih suženja, Malajski moreuz je podložan zagušenjima, ali i tradicionalnim pretnjama poput piratstva.
Svih ovih sedam pomorskih prolaza zajedno čine nezamenljivi krvotok globalne ekonomije, bez kojeg bi moderni svet i međunarodna razmena stali. Ideja slobodnih mora je jedan od najvećih uspeha čovečanstva i ima značajan uticaj na rast globalne ekonomije. Samim tim ima ogroman uticaj na standard života miliona ljudi.
Iz ilustracije se jasno vidi ogroman rast iz decenije u deceniju. Naš moderan život, gde konkurentna roba dolazi sa raznih strana sveta, je nemoguć bez morskog jeftinog prevoza. Svaki značajan udarac na ovaj sistem predstavlja udarac za sve nas.
Zato, pored sve halabuke, ovaj rat u Iranu ne predstavlja problem za finansijski svet. Cene kapitala tokom rata vam sve govore: tresla se gora rodio se miš. Sve strane su shvatile da su rizici od stvarnih blokada ogromni i da zato ne mogu da potraju. Problemi koje bi izazvali ugrozili bi živote miliona ljudi na planeti, naročito najsiromašnijih slojeva, i izazvale gnev miliona.
Izvor: Fejsbučenje
