Očigledno je da jedan učesnik trke za kandidaturu Republikanske stranke, bivši predsednik Donald Tramp, ima veliku prednost i da će gotovo izvesno pobediti. U pitanju je znatno brže sužavanje trke nego na republikanskim stranačkim izborima 2016. godine, kada je osam istaknutijih kandidata učestvovalo na izborima u Nju Hempširu. Pet kandidata je tada dobilo više od trideset hiljada glasova. Ovoga puta, u istoj američkog saveznoj državi, glasalo je skoro 318.000 republikanaca i nestranačkih glasača, što je najviše glasova na nekim unutarstranačkim izborima. Tramp je dobio oko 54 odsto glasova, a Hejlijeva oko 43 odsto. Na konvenciju Republikanske stranke, Nju Hemšir će poslati 12 delegata koji će glasati za nominaciju Donalda Trampa i 10 koji će glasati za Niki Hejli.
Trampa su za sada podržali i drugi kandidati na unutarstranačkim republikanskim izborima koji su prekinuli sopstvene kampanje. Dan uoči glasanja u Nju Hempširu kampanju je okončao Ron Desantis, guverner Floride. U video-poruci podeljenoj na društvenim mrežama – propraćenoj verovatno izmaštanim citatom britanskog državnika Vinstona Čerčila – Desantis je podržao Donalda Trampa. „Tramp je nadmoćan u odnosu na sadašnjeg predsednika Džoa Bajdena. To je jasno. Potpisao sam zakletvu da ću podržati republikanskog kandidata i poštovaću ovu zakletvu. On uživa moju podršku zato što se ne možemo vratiti starim republikanskim kadrovima iz minulih vremena.“
Već je utihnula omraza na društvenim mrežama između Trampovih i Desantisovih pristalica. Na okončanja stranačkih izbora pozvali su i neki najistaknutiji pripadnici republikanskog establišmenta. Senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem objavio je na svom Iks nalogu 25. januara da je Donald Tramp ubedljivo pobedio u Ajovi i Nju Hempširu, te da „je vreme da se republikanci okupe oko predsednika i preusmere pažnju na osvajanje Bele kuće u novembru“, Grejem pripada ratobornom krilu republikanaca – o čemu svedoče i njegovi mnogobrojni pozivi da se Iran žestoko udari, uključujući i poslednji posle pogibije trojice američkih vojnika u Jordanu 28. januara.
Faktor Niki Hejli
Niki Hejli, osvedočeni „jastreb“ u američkoj spoljnoj politici, neobično je odgovorila na ovo svrstavanje uz bivšeg predsednika – prema njenim rečima ona je osoba koja se kandiduje protivno raspoloženju establišmenta kao kandidat običnog čoveka. Neobična taktika koja se verovatno neće isplatiti. Stranački izbori mogu biti značajni i za kandidate koji nemaju velikih izgleda za uspeh. Američki preduzetnik, 38-godišnji Vivek Ramasvami imao je kratku i efektnu kampanju koja ga je učinila prepoznatljivim na nacionalnom nivou. Pažnja donora, medija i široke javnosti može, a često i jeste motivacija kandidata koji uživaju malu podršku u glasačkom telu da se pojave na nacionalnoj pozornici.
Hejlijeva, međutim, nije raspoložena da obustavi svoju kampanju uprkos početnom neuspehu. „Moram da pokažem da stičem zamajac. Moram da pokažem da bolje stojim u Južnoj Karolini nego u Nju Hempširu. Da li to mora biti pobeda? Ne mislim da je nužno da pobedim. Ali mora biti bolje od onoga što sam ostvarili u Nju Hempširu, i mora biti mala razlika (između nje i Trampa)“, izjavila je za En-Bi-Es, što sugeriše da će učešće na stranačkim izborima produžiti i posle odmeravanja snaga u njenoj matičnoj državi krajem februara.
Ona pripada ratobornijem krilu Republikanske stranke i snažan je zagovornik pružanja vojne pomoći Ukrajini dok su Trampove pozicije o ovom ratu dvosmislenije. Poslednjih nedelja ona je pojačala napade protiv bivšeg predsednika. Ukazivala je na to da ga čekaju brojna suđenja, te da će to odvlačiti pažnju od kampanje. Uputila je i pojedine otrovne opaske na račun Trampovih mentalnih sposobnosti, posle nekoliko njegovih gafova u javnosti. Tramp je pak rekao da se sada oseća oštroumnije nego pre 20 godina, i da poziva da svi kandidati prođu testiranje kognitivnih sposobnosti.
Republikanski okršaji u sceni pat-pozicije
Stranački okršaj republikanaca nastaviće se 8. februara u Nevadi. Ovi unutarstranački obračuni, čiji se ishod može naslutiti, odvijaju se u senci dubokih razmimoilaženja u Kongresu, gde još od kraja prošle godine republikanci blokiraju usvajanje novog paketa pomoći Ukrajini i Izraelu. Izglasavanje ovih zakonskih predloga povezano je s pregovorima o obezbeđivanju južne američke granice. Republikanski senator iz Kentakija i predvodnik manjine u Senatu Mič Mekonel ističe da su izgledi da se dođe do kompromisa oko rešavanja situacije na američko-meksičkoj granici vrlo slabi. Naime, prema njegovim rečima, Donald Tramp pokušava da opstruira bilo kakav dogovor s obzirom na to da mu je cilj da tema ilegalne imigracije bude u žiži njegove kampanje na predsedničkim izborima.
Prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja ilegalna imigracija, odnosno kontrola američke granice stoji na samom vrhu prioriteta birača. Ovde su se obe strane u američkoj prestonici našle u neobičnoj situacije: s jedne strane Bajdenova administracija može da optuži republikance kako ne žele da dođu do rešenja već da im je cilj produženje haotičnog stanja koje bi iskoristili za sticanje političkih poena; s druge strane, republikanci ležerno pozivaju predsednika da iskoristi svoja ovlašćenja i raspoloživa sredstva da se pozabavi pitanjem kontrole granice. Stranačka borba uvela je zemlju u meku ustavnu krizu.
Teksaška nacionalna garda, prema naređenjima guvernera iz republikanskih redova Grega Abota, postavila je na granicu prepreke koje bi trebalo da otežaju njen ilegalni prelazak. Federalne vlasti su naredile da se one uklone. Za sada se teksaške vlasti oglušuju o ove naredbe, insistirajući da je zaštita granice nesporno pravo saveznih država. Podršku Abotu pružilo je dvadesetak guvernera saveznih država, listom republikanaca.
U međuvremenu, Mekonel je pojasnio svoje pozicije: Trampovo protivljenje postizanju dogovora oko kontrole granice i pomoći Ukrajini i Izraelu ne umanjuje njegovu spremnost da radi na nalaženju rešenja.
Bez obzira kako će se razvijati ovi dugotrajni pregovori, kompromisno rešenje oko kontrole američke granice i obuzdavanja ilegalne imigracije ne odgovora tvrđem krilu Republikanske stranke. Oni veruju da su predložena rešenja polovična, slaba i da prihvataju visok nivo ilegalne imigracije kao datost. Useljeničko pitanje će stoga nesumnjivo ostati među najvažnijim temama predstojeće kampanje.
U pogledu drugih tema Trampa karakteriše neodređenost tipična za pojedine njegove nastupe 2015. i 2016. godine. Kao kada je svojevremeno ukazivao da ne sme da otkriva svoj plan protiv terorističke Islamske države kako neprijatelj ne bi bio unapred upozoren, tako i sada kaže da će brzo razrešiti ratni čvor Rusije i Ukrajine, za „24 časa“, koji će se, hipotetički, u vreme početka njegovog drugog mandata približavati trećoj godišnjici.
Nasuprot Trampovoj neodređenosti stoji nepokolebljiva ratobornost Niki Hejli i večito ponavljanje istog Džozefa Bajdena. Možda će se glasači u Americi krajem ove godine opredeljivati za menjanje statusa kvo, bez obzira što ni njima ne mogu do kraja razabrati koje su ideje kandidata protivnika produženja tekućeg stanja.
Miloš Milojević
Izvor: Pečat
