Сједињене Државе циљају блокадом Ормуског мореуза Техеран и Пекинг, са наумом да наметну економску штету Ирану и принуде Кину да сноси део тегоба
Иран је током рата уживао у неочекиваној добити уместо да је трпео економску штету, уз извоз његове нафте и раст прихода пошто су САД допуштале пловидбу нафтним танкерима које је накрцао Техеран и пошто су привремено укинуле санкције на иранске бареле
Блокада можда неће деловати онако како је планирано, пошто Кина може да поднесе да буде без иранских пошиљки неколико недеља ослањајући се на сопствене нафтне резерве, а Иран може дуже да буде пркосан него што САД могу да буду солвентне
Пише: Хавијер Блас
Превод: Милош М. Милојевић
Црно тржиште иранске нафте не би постојало без Кине. Пре него што је отпочео рат у Ирану, Пекинг је куповао деведесет пет одсто нафте коју је Техеран слао својом мрежом санкционисаних танкера, тајновитих трговаца и сеновитих финансијских веза. Стога, председник Доналд Трамп не циља својом блокадом Ормуског мореуза само Техеран – такође, нишани Пекинг.
У понедељак, САД су објавиле да ће бродови у иранским водама бити мета „пресретања, преусмеравања и заробљавања“. Уколико флота спроведе блокаду бродова који упловљавају у иранске луке, испловљавају из њих и крећу се у обалском подручју источно од Ормуског мореуза у Оманском заливу и Арабијском мору, Техеран неће моћи да извезе нити један једини барел нафте. Делује да је рачуница у Вашингтону двојака: прво, наметнути несношљиву економску штету Ирану; друго, принудити Кину да и она претрпи део тегоба. Уколико Пекинг буде у целу ствари буде више уплетен, можда ће извршити притисак на Техеран да преговара, или барем тако каже теорија. Нафтна математика је, међутим, онеспокојавајућа.
Техеран мора да је претпостављао како ће његов извоз нафте бити заустављен током рата са САД, посебно уколико буде затворио Ормуски мореуз. Али седам недеља од почетка рата, и упркос затварању мореуза, Иран је уживао у ненаданом добитку уместо да трпи економску штету. Током више од четрдесет дана борби, Вашингтон је допуштао Техерану да укрца колико год нафтних танкера жели, профитирајући због све виших цена. Још већи дар било је када је Бела кућа привремено укинула санкције против иранских барела; уместо да продаје сирову нафту дисконтно, Исламска република је могла да наплаћује премију.
Иран није поклекао чак ни када је његов извоз нафте претрпео колапс
Према мојој брзопотезној рачуници, Иран је зарађивао око сто милиона долара дневно продајући сирову нафту пре рата. Од 27. фебруара, тај износ скочио је на 175 милиона долара дневно. Свакако, Иран се мучио да дође до дела оствареног неочекиваног прихода због банкарских санкција. Али додатна готовина била је довољна да Иран створи извесне резерве. Колико велике? По мојој рачуници, додатна средства прикупљена током сукоба једнака су вредности једномесечног предратног прихода од продаје сирове нафте.
Уколико САД наметну блокаду, иранска економија ће претрпети огроман ударац поврх штете које је донело ратно разарање. Техеран ће морати да отпочне са гашењем нафтних бушотина током наредних неколико дана и недеља како се буду исцрпљивали расположиви складишни капацитети. Али да ли ће се економска штета превести у гипкији преговарачки приступ остаје да се види. Циљање иранског прихода од продаје нафте покушано је и раније – и није успело.
Током 2020. и 2021. године Трамп је покренуо кампању санкција максималног притиска, ирански извоз сирове нафте пао је на мање од 250.000 барела дневно током неколико месеци, баш у време када су цене нафте опале због утицаја пандемије. Чак и ако се у обзир узме да је одређена количина нафте прошла испод радара санкција, Иран није зарађивао више од десет милиона долара дневно продајући сирову нафту – и упркос томе није поклекао.
Кинеско-иранска нафтна веза
А шта је Кином? За сада, она је азијска нација која је понајмање погођена ратом. Пре него што је сукоб отпочео Пекинг је увозио више од 11 одсто своје нафте из Ирана, што заостаје само за 20 одсто које је увозио из Русије односно 14 одсто колики део је увожен из Саудијске Арабије. Ирански барели су наставили да пристижу због чега је Пекинг био релативно добро снабдевен у односу на своје суседе. Америчка блокада иранских лука ће променити ову једначину. Кина је већ изгубила барем петину свог увоза нафте, упркос мерама за заобилажење Ормуског залива које су спроводиле Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.
Ускоро, Пекинг ће се суочити са већим несташицама. Једина могућност биће да се окористи својим стратешким нафтним резервама, нешто што је до сада избегавао. Током претходне деценије, Кина је саградила највећа светска складишта нафте за случај ванредних околности – вишеслојни систем стратешких и комерцијалних резерви са више од милијарду барела.
Вашингтон се вероватно нада да ће Пекинг убедити Иран да ублажи своје захтеве за преговарачким столом, као што је то чинио и раније: 2023. године Пекинг је испословао споразум између Саудијске Арабије и Ирана. Али већина преговарачких полуга којима би Пекинг могао да утиче на Техеран ослања се на новац којим плаћа за нафту – који ће престати да пристиже уколико блокада обустави извоз. „Садашње примирје је изузетно крхко, са регионом који се налази на судбоносној раскрсници“, изјавио је у понедељак кинески министар спољних послова Ванг Ји. „Непосредан приоритет јесте спречавање обнове непријатељства и одржање тешко извојеваног примирја“.
Уместо да се осећа принуђено да помогне успостављању трајног примирја, Комунистичка партија Кине може да заузме позицију ишчекивања ослањајући се на своје резерве. Уколико се у обзир узме количина сирове нафте коју је ускладиштила – можда се припремајући за неочекивану тајванску кризу – Пекинг може себи да допусти да остане без иранских пошиљки током неколико недеља. Чак би и у случају двомесечног ембарга дошло до умањења кинеских резерви за ванредне ситуације од око десет одсто.
Укратко, нафтна рачуница је незгодна по Белу кућу. Блокада има мале изгледа да заиста функционише. Уз извињење Џону Мајнарду Кејнзу што ћемо позајмити његову опаску о понашању тржишта Иран може да остане пркостан – а Кина нехајна – дуже него што Трамп може остати солвентан.
Извор: Bloomberg
