Piše: Branko Milanović
Ako nejednakost u EU treba dalje da se smanji, najveći deo smanjenja u narednim decenijama moraće da dođe iz smanjenja razlika u dohotku unutar samih država, a ne više toliko iz konvergencije prosečnih dohodaka među zemljama.
Pitanje konvergencije dohotka (smanjenja razlike u nivou dohotka između zemalja ili građana, prim.) unutar Evropske unije poslednjih godina često je predmet rasprava. Za to postoje, čini se, dva glavna razloga. Prvo, nesporno je da je, bilo da se gledaju makroekonomski pokazatelji (poput BDP-a po stanovniku) ili podaci iz anketa domaćinstava kao što je SILC (Survey on Income and Living Conditions, Istraživanje o dohotku i uslovima života), došlo do smanjenja nejednakosti i između država i među građanima unutar 27 članica Unije. Drugo, ovaj proces konvergencije odvija se u vreme kada ne postoji slična konvergencija između EU kao celine (ili njenih najvećih članica) i Sjedinjenih Američkih Država.
Ovo drugo pitanje je posebno istaknuto sada zbog napetosti u odnosima između dva zapadna pola, EU i SAD. Nedostatak konvergencije prvobitno je naglašavao Tramp kako bi pokazao trajnu američku nadmoć, a zatim su se na to nadovezali i njegovi kritičari, koji su tvrdili da Evropa zaostaje za Amerikom ne zato što je manje produktivna, već zato što Evropljani svesno biraju da rade manje, a učinak po satu u nekim evropskim zemljama je isti ili čak veći nego u SAD.
Konvergencija unutar EU
Neću raspravljati o ovom drugom pitanju (o tome sam pisao ovde), ali ću se empirijski osvrnuti na prvo. Nedavno je moj dobar prijatelj Mihael Dauderštedt iz Fondacije „Fridrih Ebert“, koji već nekoliko godina proučava raspodelu dohotka u Evropskoj uniji, napisao lep i kratak rad o politikama konvergencije i kohezije (ključne politike unutar EU koje imaju za cilj smanjivanje ekonomske i socijalne razlike između različitih regiona i država članica, prim.), i taj rad, objavljen u Social Europe, podstakao me je da pogledam svoje globalne mikro podatke o dohotku (po domaćinstavu, per capita) i pokušam da vidim šta nam oni mogu reći o približavanju nivoa dohotka unutar EU.
Tokom čitavog posmatranog perioda, od 1993. do 2023. (u intervalima od pet godina), uzeo sam za analizu današnji sastav Evropske unije od 27 članica (EU27). Nisam koristio članstvo EU kakvo je tada bilo, već svih 27 sadašnjih članica kao da su bile članice EU tokom svih godina. Uzorak je tako u principu isti tokom celog perioda, osim kada za pojedine godine nedostaju podaci iz anketa domaćinstava za neke zemlje. Na sreću, to se dešava samo u ranijem periodu (1993-2003), a zemlje koje nedostaju (uglavnom Kipar i Malta) premale su da bi uticale na rezultate.
Podaci o dohotku za svaku zemlju potiču iz nacionalno reprezentativnih anketa domaćinstava koje su harmonizovane kroz Luksemburšku studiju o dohotku (LIS, Luxembourg Income Study), a u slučajevima kada LIS podaci nisu dostupni, koristim podatke sa platforme Svetske banke za siromaštvo i dohodak (World Bank Poverty and Income Platform, PIP; ranije POVCAL).
Koncept dohotka je uvek raspoloživi (posle oporezivanja) dohodak domaćinstva per capita (što znači da se dohodak domaćinstva deli brojem članova), a dohodak se prilagođava razlikama u nivoima cena između zemalja korišćenjem međunarodnih (ili PPP) dolara. Dakle, merimo stvarni nivo blagostanja građana različitih zemalja tako što nominalne dohotke prilagođavamo procenjenom nivou cena u zemlji. (Naravno, može se očekivati da kako se dohoci zemalja približavaju, tako i nivoi cena konvergiraju, što je zaista slučaj u EU27, ali to nije tema ovog teksta.)
Dijagram ispod prikazuje glavne rezultate. Visina stupca predstavlja ukupni Džini koeficijent (kojim se iskazuje mera nejednakosti u raspodeli dohotka ili bogatstva u jednoj populaciji) za EU27 kao da je jedna država. Sa 0,415 u 1993. Džini koeficijent se smanjio do danas na 0,35. Ovo je ključni rezultat: to je smanjenje interpersonalne nejednakosti za 6,5 Džini poena (41,5-35), odnosno za oko 15 odsto u odnosu na prvobitnu nejednakost.
Kakva nejednakost?
Ali šta je uzrokovalo ovo smanjenje? Da li je došlo do smanjenja nejednakosti unutar pojedinih zemalja, dok je razlika između prosečnih dohotka zemalja ostala ista, ili je bilo suprotno?
Bilo je suprotno: prosečni dohoci zemalja (ponderisani brojem stanovnika) postali su sličniji. To se naziva nejednakošću po Konceptu dva: pretpostavlja se da svi u datoj zemlji imaju njen prosečan dohodak (dakle, unutar-nacionalna nejednakost je nula), i računa se kolika bi bila nejednakost u EU27 u tom slučaju.
Crna Gora godišnje servisira skoro milijardu eura duga: Ukupan dug 5,18 milijardi
Plavi deo stupca pokazuje da se nejednakost po Konceptu dva gotovo prepolovila tokom poslednjih trideset godina: pala je sa 0,25 na 0,14. To jasno ilustruje konvergenciju (ponderisanih stanovništvom) prosečnih dohodaka među zemljama. Drugim rečima, prosečan dohodak u siromašnijim zemljama poput Rumunije i Bugarske sada je bliži prosečnom dohotku bogatih zemalja poput Švedske i Holandije nego što je bio pre trideset godina.
Druga komponenta Džini koeficijenta (prikazana crveno), koja obuhvata unutar-nacionalne nejednakosti i takozvani termin overlap (koji postaje pozitivan kada se dohoci ljudi iz zemalja sa nižim i višim prosečnim dohotkom preklapaju), porasla je.
Zaključak je da je značajno smanjenje interpersonalne nejednakosti u EU27 postignuto zahvaljujući konvergenciji prosečnih dohodaka među zemljama, a ne smanjenju nejednakosti unutar država. Na primer, prosečan Džini po zemljama EU27 u 2023. godini bio je 0,31; godine 2008. bio je 0,30, a 1993. godine 0,29. Nejednakosti unutar država su u proseku blago porasle.
Kako se interpersonalna nejednakost u EU27 poredi sa Sjedinjenim Državama? Da bismo to videli, treba uporediti visinu stupca na slici sa linijom koja prikazuje američki Džini za isti period (1993-2023). Na početku perioda, nejednakost u EU27 bila je samo malo viša od američke: Džini od 0,415 za EU27 naspram 0,395 za SAD.
Međutim, tokom narednih trideset godina nejednakost u EU27 je opadala, dok je u SAD rasla. Danas je nejednakost u EU27 za više od šest Džini poena niža nego u SAD. Generalno govoreći, u EU27, posmatranoj kao jedna država, nejednakost je nekada bila nešto veća nego u SAD, ali je sada značajno manja.
(Međutim, ovaj rezultat treba tumačiti oprezno jer u podacima za SAD dohoci nisu prilagođeni razlikama u troškovima života/nivoima cena. Po tim podacima, prihod od 1.000 dolara tretira se isto bilo da je ostvaren u Njujorku ili u Ajovi. Nema sumnje da bi se, kada bismo prilagodili dohotke po saveznim državama prema nivoima cena, nejednakost u SAD smanjila – verovatno za dva-tri Džini poena. Bez toga, poređenje EU27 i SAD nije potpuno uporedivo.)
Na kraju, postavimo sledeće pitanje: pretpostavimo da sve zemlje EU27 dostignu isti nivo prosečnog dohotka, dok se ništa ne menja u njihovim unutrašnjim raspodelama dohotka; odnosno, njihovi Džini koeficijenti unutar zemalja ostaju isti, ali razlika u prosečnim dohocima između Luksemburga i Bugarske nestaje. Kolika bi tada bila interpersonalna nejednakost? Odgovor je: Džini od oko 0,32.
To je samo tri Džini poena manje od stvarne interpersonalne nejednakosti (0,35), što ujedno postavlja granicu onoga što dalja konvergencija prosečnih dohodaka može postići u Evropi. Ako nejednakost u Evropskoj uniji treba dalje da se smanji, najveći deo smanjenja u narednim decenijama moraće da dođe iz smanjenja razlika u dohotku unutar samih država, a ne više toliko iz konvergencije prosečnih dohodaka među zemljama. Ovo nosi jasnu poruku za evropske kreatore politika.
Izvor: Novi Standard
