Piše: Novica Tadić
Okani se telefona i frižidera,
Iz kuhinje beži.
Zatvori prozore, navuci zavese.
Opremi se i u šumu idi.
Tamo, pored crkvišta u šipražju,
Nađi kamen i sedi na njega.
I nikome se ne obraćaj, ako možeš.
Sem Gospodu.
Sem Gospodu nad zemljama i vojskama.
Savaotu svome, samo Njemu
Onim koga si napustio.
