Ројтерс: Израелска кампања да се Јужни Либан одсече од остатка земље и претвори у „тампон зону“

Пишу: Маја Гебили, Кетрин Картије, Прасанта Кумар Дута и Маријано Зафра

Превео: Милош М. Милојевић

Двадесет четвртог марта, Израел је обзнанио план да окупира јужни Либан до реке Литани – неких тридесет километара северно од израелско-либанске границе, што је готово једна десетина либанске територије  – и створи нову „одбрамбено безбедносну зону“.

Израелске ваздухопловне и копнене операције током претходног месеца углавном су пресекле везе јужног Либана са остатком земље, празнећи десетине насеља и наносећи штету јавним добрима која су кључна за опстанак становника који су остали на југу.

Ове недеље, Израел је навео како ће запосести јужни Либан све до реке Литани како би створио „тампон зону“ против либанске наоружане групе Хезболах која је увукла Либан у регионални рат отварањем ватре на Израел 2. марта у знак солидарности са својим иранским заштитницима.

Раде Мароевић: Колико разарања још може да поднесе Либан пре него што нестане

Ова објава изазвала је дубока страховања од дуготрајне израелске окупације југа земље, коју је израелска војска већ била окупирала током више од две деценије све до 2000. године.

Израелска војска већ је наредила свом становништву са југа земље – што је отприлике једна десетина либанске територије коју настањује више стотина хиљада људи – да се упути ка северу. То је најопсежније наређење о евакуацији које је Израел издао у Либану.

Широм Либана, израелски ваздухопловни напади убили су више од 1.100 људи, према наводима Министарства здравља, а према наређењима о евакуацији расељено је више од милион становника.

Израел наводи да гађа постројења која користи Хезболах, оптужујући групу која ужива иранску подршку да угрожава цивиле постављањем војне опреме у насељена места. Назначили су да предузимају мере предострожности упозоравајући цивиле да напусте подручје пре напада. Хезболах је негирао да користи јавну инфраструктуру као војне објекте.

Како је рат ушао у други месец, осећај безнађа захватио је неке Либанце који су отишли из својих места на југу земље.

„Једном када буду одвојили Литани од Бејрута, то је то – како ће се људи вратити својим кућама?“, пита се Самар Џавлани, педесетогодишња жена расељена из древног јужног лучког града Тира.

Напомена: Сателитски снимци забележени 17. марта у Заријеху, Кантару и Хардали и 24. марта у Кинајату

Изоловање југа земље отпочело је мање од две недеље од почетка рата, када је Израел почео да гађа мостове преко реке Литани за које тврди да их користи Хезболах за пребацивање оружја јужно, према линији фронта.

Од тада, барем седам мостова у јужном Либану је или уништено или озбиљно оштећено у израелским нападима – шест њих се пружа преко реке Литани.

Уједињене нације навеле су како уништење мостова оставља десетине хиљада људи одсечене у јужном Либану, изван домета хуманитарних конвоја који настоје да доставе неопходну помоћ.

Рамси Каис, либански истраживач у Хјуман рајтс вочу, изјавио је за Ројтерс да међународно право забрањује нападе на инфраструктуру уколико је штета по цивиле знатна – чак и уколико се инфраструктура користи у војне сврхе. Упозорио је на „хуманитарну катастрофу“ која ће уследити уколико југ земље буде  у потпуности изолован од остатка Либана.

Диана Мукалед, либанска новинарка, рекла је да је уобичајено прелазила преко моста на обалном путу код Касмије како би посетила своје место у јужном Либану. Израел га је двапут погодио 22. марта.

„Мостови нису само цемент и гвожђе; они су сећање на пут и тиха веза између нас и места које волимо“, написала је Мукалед на Твитеру (сада Ексу).

„Бомбардовање мостова не пресеца само пут; потреса то јединствено осећање да увек има пута назад“.

Како се рат све више одужује, здравствена и енергетска инфраструктура су почеле да се урушавају.

На југу, четири болнице су делимично оштећене у рату, према наводима Светске здравствене организације. Две су у потпуности затворене. У израелском нападу на центар за пружање примарне здравствене заштите у јужном граду Борж Калауију 13. марта убијено је дванаест доктора, болничара и сестара, према подацима либанског Министарства здравља.

Укупно, у израелским нападима погинуло је више од четрдесет здравствених радника, многи од њих у јужном Либану, наводи министарство.

„Пружаоци хитне помоћи, здравствени радници и цивилна инфраструктура која пружа било какве здравствене услуге заштићени су међународним хуманитарним правом“, каже Имран Реза, координатор за хуманитарна питања Уједињених Нација у Либану. „Видели смо неприхватљиве губитке“.

Бурша Жабер: Колико ратова може да се преживи у једном животу

Рат је избацио из строја две кључне електране у јужном Либану – једну која је погођена у израелском нападу 19. марта и другу до које није могуће допрети због израелских копнених операција у овом подручју, према речима либанске управе за снабдевање електричном енергијом. Две станице за снабдевање водом на југу такође више не раде, према Водоводне управе за Јужни Либан – једна је такође оштећена израелским нападом а друга није доступна због израелске копнене операције.

Док енергетска инфраструктура, у ограниченим околностима, може бити легитимна војна мета, напади такође могу бити огрешење о међународно правo у случајевима када је намеравана или када се могла предвидети несразмерно велика штета по цивилно становништво, наводе правни стручњаци.

У текућем блискоисточном сукобу „изгледа да постоји отворена намера да се нападају цивилни објекти за снабдевање и тако да се озбиљно нашкоди или чак да се у потпуности уништи национални и међународни економски интерес. Уследиће штетне последице по цивиле. То нису ни непосредни, ни нужни ни сразмерни војни објекти, и стога представљају нелегитимне мете“, каже међународни кривични тужилац Нигел Повоас.

Систематско наношење штете кључним инфраструктурним објектима и утицај на цивиле „представљају најжешћу ескалацију од почетка марта и појачавају забринутост због ризика дуготрајне окупације“, упозорила је ове недеље Светска здравствена организација.

Чак и пре рата, инвестиције у либанску јавну инфраструктуру биле су недостатне и патиле су од хроничне запуштености. Либанци страхују да ће бити потребне деценије да се обнови оно што је сада уништено.

Али дубоку повезаност коју Либанци са југа Либана осећају према својој земљи тешко је поништити.

Лиз Слај: Успон, пад и упитна будућност Хезболаха

Амар Мазех, локални званичник из градића Бариш, тик јужно од реке Литани, изјавио је за Ројтерс да је потражио склониште у источном Либану али да ће изнаћи пут до куће ма шта да се деси.

„Има много путева до села. Допливаћемо, уколико будемо морали“.

Додатно извештавање: Назих Осеиран, Ентони Дојч и Емили Мади/уредили: Џон Мекклур и Шерон Синглтон

Извор: Ројетерс