Piše: Ana Dolgareva
Prepevao: Aleksandar Mirković
neću vas više voleti
vojnici, borci, oficiri,
neću se vezati ni za jednog od vas —
i nikoga više neću sahraniti
(sada autocitat iznenada
iz godine, čini mi se, dvadeset druge)
još tada sam se od opraštanja umorila
još tada više nisam mogla.
neka te Gospod čuva, ja neću,
ja ću kupovati posuđe,
uzimaću magnezijum i omegu,
ko leži tamo pod prljavim, mokrim snegom,
ko je tamo u kill-zone, sivoj zoni,
koga da ispratim?
Sve.
Da sve.
ne, bolja je banalnost pozadinske svakodnevnice,
nego oni zaboravljeni i nezaboravljeni,
nego ne oprostiti se — a ipak se opraštati,
ne, bolje je ne voleti, kakva sreća
uopšte ne zavoleti, ne izgubiti.
ja ti nisam sestra.
ti mi nisi brat.
čini mi se da sam celo srce razdelila
ni komadić mi nije ostao.
prolećni mesec sija, blato pod čizmama,
i mekani umor boje testa,
i leže bledi ostaci snega,
i crni ostaci čoveka,
i nebo prekriveno pegama dima.
ja neću da živim u dvadeset prvom veku.
Izvor: Telgram kanal Ane Dolgareve t.me/dolgareva/srodstvopoizboru
