Пише: Милија Тодоровић
Не, далеко било, немам ништа против бољег разумијевања и максималне политичке сарадње Срба и Црногораца у Црној Гори, макар се радило, у већини случајева, о једним истим људима (једном истом појединцу) који данашњи треба да се „помире“ са оним самим собом од јуче. Небитно да ли се то Србин преметнуо у Црногорца, или се збило обрнуто. Једно је јасно: није у питању никаква етничка, језичка ни просторна подвојеност. У питању је исти народ, најчешће исти човјек, који час овако-час онако изабира своју политичку идеологију. И тврдим, све то има јаке везе са тренутним политичким привилегијама, висином новца и јачином друштвеног утицаја. Али добро, дакле: да помиримо Србе и Црногорце, позива Данијел Живковић из Вијести!
Злобници би рекли да се у Вијестима сада, умјесто попова СПЦ шепуре и глагољају комесари ДПС. Је ли то напредак или назадак нека просуде њихови читаоци и гледаоци Тв Вијести. Али порука предсједника ДПС о стабилности ЦГ, које нема (!) без сарадње Срба и Црногораца заслужује коментар. Порука јесте права, али личи на добар згодитак, волеј под пречку што би се рекло, али пред празним трибинама, послије давно завршене утакмице. Утакмице коју су Мило, Душко М. и остали одавно изгубили, а публика се разишла, па сад само мали Данијел, и понеки скупљач лопти (Андрија Николић и онај Ракочевић) сами пикају лопту на празном стадиону и дају голове, до бесвјести – никоме и у ничију корист.
Јер, да је ДПС-у било до ове, збиља насушне сарадње два идеолошка блока унутар црногорског грађанства, не би ономад изгласали химну, заставу и грб, једнострано и без најмање потребе да питају Србе ишта у вези тога. Не би српски језик пребацили у фолдер са језицима мање бројних народа. Не би СПЦ у ЦГ, на челу са тада још живим Амфилохијем, прогласили (да да, баш ДПС на свом конгресу) за „окупаторску цркву“. И не би годинама избјегавали Вијести као медијску кућу, јер су им уочи 2020. а и дуго година потом мирисале на тамјан српских попова.
Но, сад су се и Вијести „сјетиле“ да им је сарадња са СПЦ била дружење „са црним ђаволом“, а све против криминалне хоботнице коју је некада давно представљао ДПС. Сада дакле, има нешто важније од криминала, и ДПС је преко ноћи постала странка визије и помирења, спремна да украси насловницу Вијести позивом Србима на „сарадњу“. И то Србима који су отпорни на утицај из Београда. Хвала Богу, таквих Срба има довољно, али не знам ни једног међу њима који истовремено није резистентан на превртљивост како ДПС-а, тако и Вијести.
