Само један дан пре примене „косовског“ Закона о странцима постигнут је договор између изасланика ЕУ и албанских сецесионистичких власти у Покрајини о његовој успореној примени. Договор не утиче ни најмање на план тамошњих “власти” да српске институције образовања и здравства преведу у систем албанских институција. Тиме се само прецизира његова динамика, уз посве известан крај – њихово потпуно поништење.
Најновији договор предвиђа у примени поменутог закона прелазни рок за важење дозволе за боравак и запослење универзитеског особља и студената који не живе у Покрајини. Та дозвола ће важити 12 месеци са неизвесним продужетком. Што се Срба у Покрајини тиче, они су дужни, као и до сада, да регулишу своја документа као држављани „Косова“, за шта им се оставља рок од три месеца.
Ова такозвана решења у основи не доводе у питање одавно предвиђену интеграцију српских институција образовања и здравства у албански систем. То је, према договору Соренсена и Куртија, неспорна ствар у поступку. У изјави европског изасланика јасно се каже, штавише, да је питање те интеграције „у потпуности на линији споразума из претходних дијалога и других регионалних обавеза према ЕУ“. Другим речима, српска страна је у тзв. дијалогу о нормализацији односа преузела обавезу прихватања интеграције у систем „Косова“ две последње српске институције у Покрајини. У том смислу, договор између Соренсена и Куртија подразумева само привремено решење о документима људи који у својству запослених учествују у раду тих институција, а не статуса самих институција.
Српска јавност обавештена је о овим егзистенцијално важним питањима преко јавног иступа двојице несрпских учесника. Тек потом, представници режима пружили су полуистиниту интерпретацију, прикривајући суштински део споразума постигнутих много пре 14. марта о.г. у Приштини. Ти споразуми су сачињени више пута у сусретима албанских сецесиониста, представника ЕУ и српског режима. Тада је је била донета одлука о предаји последњих српских институција у Покрајини. Уместо целовите истине о најважнијој ствари, која се тиче опстанка српског образовања и здравства, унапред договореном интервенцијом изасланика ЕУ добили смо сет олакшавајућих правила о условљеном кретању професора и студената из остатка Србије у Покрајину. Ето још једне „победе“ српског преговарачког тима и његовог челника у сукцесивној предаји Косова и Метохије.
Ово није била само операција за привремено дисање Приштинског универзитета у Косовској Митровици, него и операција спасавања редова Вучића, без чијег несебичног жртвовања Косово и Метохија никада не би пало у руке његових данашњих окупатора.
