Пише: Филип Драговић
Не сјећам се ко је од великих мислилаца рекао како се историја понавља, први пут као трагедија а други пут као фарса, али ко је да је, погодио је. Фарсичност и трагичност историјског понављања гледамо ових дана на тзв. Блиском истоку, у таласима насиља које према међународно признатој и независној држави Иран, врше САД удружене са Израелом. О трагичности ових збивања сувишно је говорити, а ево у чему је њена фарсичност:
У средњошколско градиво спада чињеница да је Декларација независности којом су формиране САД настала на ставу да се америчким грађанима нико са стране неће уплитати у бирање политичке управе, макар то био и британски краљ. Такође, и дјеца знају да је реформаторски, протестантски вид хришћанске друштвене свијести настао на увјерењу да су крсташки ратови неумјесна појава (да оружје покрећу вјерске институције и вјерске пароле, а да иза свега стоји мотив за пљачком и политичком доминацијом) и да слободоумни људи не требају да толеришу тоталитарни став римских папа како „Риму не смије нико да суди“.
Раковић прориче 2019: Од литија нема ништа, Амфилохије благонаклон према Милу! (ВИДЕО)
Е па, неких 250 година послије поменуте Декларације, и који вијек више послије прокламованих протестантских мотива, имамо на дјелу бахатост највеће историјске и политичке творевине протестантизма, САД (заједно са њеном 52. или ако хоћете „првом“ државом, Израелом) који буквално спроводе крсташки рат (погледајте наратив Трампове администрације, и нека вас не буни његово уједињење са ционистичком идеологијом, јер неће бити први пут да се протестантски пуританизам удружи са старозавјетним свјетоназором).
Поред тог и таквог „крсташког рата“ (коме се са Марса види пљачкашко-нафтно-компанијска позадина), САД и Израел имају намјеру да грађанима Ирана наметну неког свог „ајатолаха“ (не заборавите да је и Хомеини крајем 70-их, у Персију дошао као велика медијска звијезда Париза и Запада, па се касније отргао контроли), што се коси са свим оним што они раде код своје куће. И наравно, као и онда у Средњем вијеку, а данас ипак, тотално фарсично или фа(р)шистички, погађате: Риму (читај Њујорку или Тел Авиву) не смије нико да суди.
