Опет има тамних облака: нови сој вируса, инфлација, проблеми у снабдевању… Али анкета Института немачке привреде спроведена међу 2.800 фирми из свих 48 сектора показује још невиђени оптимизам.
Институт за немачку привреду (IW) објавио је своју годишњу прогнозу у којој се сумирају очекивања 48 струковних привредних удружења. Истраживање је спроведено у више од 2.800 фирми широм Немачке и то у новембру, дакле онда када се већ знало да поново расте број новозаражених и да прети нови сој вируса. Знало се већ тада и за поскупљења и све озбиљнију инфлацију, као и за то да је производња још увек угрожена због проблема у снабдевању. А знало се и да је у Берлину – нова влада.
Све су то фактори који терају на опрез, али резултат испитивања показао је „широк оптимизам“ у практично свим привредним гранама, каже директор Института Михаел Хитер. Он чак користи израз „изузетна атмосфера очекивања“, без обзира на то што су разлике у очекивањима између привредних грана уобичајена ствар: кад оптимизам захвати сам крај привредног ланца, нпр. туризам и потрошњу, онда почетак ланца, тешка индустрија и машиноградња, обично тоне у песимизму.
Јединство у оптимизму
Велики је изузетак дакле то што су сада оптимисти готово сви. Додуше, шест од 48 струковних удружења изјављује да данас стоје знатно лошије него пре годину дана. То су листом оне привредне гране које су најтеже погођене мерама против пандемије.
Kао пример Хитер наводи сектор који се бави организацијом сајмова. Прошле и ове године је, наиме, отказано 70 одсто тих манифестација. Тешко је погођена и бродоградња, пре свега крузера који су се пре пандемије масовно наручивали.
Појавили су се и неки нови проблеми, на пример у индустрији папира. Рад од куће, али и све мањи тиражи новина, десетковали су поуздане изворе старог папира за рециклажу, што је пак његову цену лансирало небу под облаке. Непосредна жртва мера против пандемије свакако је и сектор услужних делатности, подсећа Хитер. Али чак и у тим наведеним привредним гранама готово нико не очекује да ће бити горе.
Нешто мање оптимизма је у финансијском сектору где се пре свега жале на ниске марже. Уједно, свет новца постаје дигиталан тако да ће неминовно бити још затварања класичних експозитура банака. Али и у банкама виде да у привреди влада оптимизам и да се спремају нова улагања, тако да и финансијски сектор очекује боље дане, барем кроз кредитне послове.
Још је најмање оптимизма у грађевинском сектору, али само зато што та област и није превише трпела због короне.
Биће посла, зараде и улагања
Хитер указује да је Немачка релативно добро прошла кроз ову кризу, барем кад је реч о тржишту рада. Он хвали политику која је брзо и ефикасно помогла тако што је помогла запосленима који су морали остати код куће, што је многе спасило од отказа и бироа рада.
Посла ће бити: у 21 од 48 секторских удружења кажу да ће им следеће године бити потребно још људи. То важи за фармацеутску, металску и електроиндустрију, за шпедицију и информатику, али и у сектору лизинга и инвестиционих послова, баш као и у области маркетинга. Штавише, многи предузетници већ сада се питају да ли ће уопште моћи да нађу људе који су им потребни.
Чека се држава
Ипак, Хитер упозорава да економски узлет „неће доћи сам од себе“. То би требало да подрже и законодавци. „Држава коначно мора да покаже способност да делује“, каже шеф Института за немачку привреду.
Па чак и ту влада умерени оптимизам. Сви знају да је садашњи немачки канцелар Олаф Шолц, као министар финансија у претходној влади у великој мери заслужан за мере подршке запосленима током короне, што је уједно спасило многа предузећа. С друге стране, познати су и циљеви у заштити климе владајуће коалиције, као и „огромне инвестиције“ које се најављују у коалиционом споразуму.
У привреди се може чути да и нова коалиција зна да те циљеве неће моћи да постигне ако ствари буду ишле као до сада. Сада би дакле требало прећи с речи на дела – односно на новац. „Kонкретно питање гласи: како ће држава да обликује своје деловање тако да оно буде ефикасно и поуздано?“ То се, сматра Хитер, мора показати у најскоријем року.
Извор: DW
