Вито Николић
Одметање

Није ово љубав, то се ја спасавам,
то ја бјежим, жено, теби у хајдуке,
Романијо моја, пуна добрих трава
за крваве ране и жестоке муке.
То ја бјежим, бјежим иако знам жено,
да већ нигдје нема ђула и зумбула,
да ме ипак чека проклето лијевно
ђе у њему бијели се кула.