Пише: Лоренцо Берти
Италијански дневни лист L’Identità објавио је опширан чланак о положају Украјинске православне цркве и кршењу верских права милиона Украјинаца, са посебним освртом на случај хапшења и судског поступка против митрополита свјатогорског Арсенија. Будући да је реч о једном од ретких гласова међу западним медијима који се није устручавао да пред своје читаоце изнесе чињенице које показују реално стање верских права у Украјини, портал „Живот Цркве“ преноси текст и прелом италијанског листа у целини.
Хришћани се не прогоне само у Африци или на Блиском истоку, већ и у суседној Источној Европи. У Украјини, држави коју од 2022. године финансијски подржавамо милијардама, канонска Православна Црква, убедљиво прва по броју верника, изложена је свакој врсти злоупотреба: богомоље јој заплењује држава, свештеници се произвољно хапсе, а све је доведено до забране деловања одлуком парламента. Ова мера изазвала је негодовање чак и Високог комесара Уједињених нација за људска права, који је у званичном извештају ову одредбу оценио као „несагласну са међународним законодавством“, јер „представља озбиљно ограничење које погађа способност појединаца да исповедају своју веру, а Украјина није доказала неопходност и пропорционалност ове мере“.
Показатељ овакве атмосфере прогона јесте случај митрополита Арсенија, верске личности веома познате и поштоване широм источне Украјине. Дана 24. априла 2024. године Служба безбедности Украјине (СБУ) извршила је претрес у Манастиру (Лаври) Успења Пресвете Богородице у Свјатогорску (Доњецка област) Украјинске православне цркве и ухапсила његовог игумана, митрополита Арсенија, под оптужбом да је „ширио информације о кретању, померањима или положају Оружаних снага Украјине“, за шта је предвиђена казна до осам година затвора. Оптужбе се односе на беседу одржану у септембру 2023. године, у којој се митрополит једноставно пожалио на контролне пунктове украјинске војске у области Краматорска, који су спречили долазак бројних ходочасника у манастир.
Арсеније је најпре пребачен у затвор у Славјанску, а потом у Дњепропетровск. Суд систематски игнорише све захтеве адвоката да се примене алтернативне мере уместо притвора, упркос све тежем здравственом стању митрополита, који пати од озбиљних срчаних проблема и потребна му је операција.
Случај изазива широку расправу и, упркос притисцима кијевских власти, у његову одбрану огласиле су се бројне личности унутар украјинског друштва. Јавне личности, политичари и верске организације потписали су апеле за његово ослобађање, док многобројни верници присуствују сваком рочишту како би показали подршку свештенику.
Ово није изолован случај. Према речима шефа СБУ Василија Маљука, од 2022. до 2024. године украјинске безбедносне службе спровеле су више од 41.000 истрага против Украјинске православне цркве, извршиле претрес у више од 350 црквених објеката и покренуле 170 кривичних поступака против православног клира због „велеиздаје“, „помоћи агресорској држави“ и „подстицања верске мржње“. Неки осуђени свештеници размењени су за ратне заробљенике и упућени у Русију, а више од педесет духовника лишено је украјинског држављанства. Након заплене Кијево-Печерске лавре у марту 2023. године, једног од најзначајнијих манастира у Украјини, игуман манастира, митрополит Павле, обратио се председнику Зеленском са молбом да заустави исељење, након чега је стављен у кућни притвор.
Упркос свему томе, у Италији и Европи о овим догађајима готово да се не говори, вероватно зато што се не уклапају у наратив о Украјини као бедему демократије, који подржава већина мејнстрим медија. Одређене реакције забележене су у Сједињеним Америчким Државама. Актуелни потпредседник Џ. Д. Венс у априлу 2024. године, док је био сенатор из Охаја, одржао је оштар говор у америчком Сенату осуђујући репресију над православним хришћанима: „Срамота је што одбијамо да милијарде долара које шаљемо Украјини искористимо као средство притиска да бисмо обезбедили и гарантовали верску слободу.“ Сличне ставове изнеле су и друге јавне личности блиске администрацији Трампа, попут конгресменке Ане Паулине Луне, предузетника Вивека Рамасвамија и новинара Такера Карлсона. Амерички адвокат Роберт Амстердам, познат по међународним случајевима у области заштите људских права, од 2023. године правно заступа Украјинску православну цркву и води интернет страницу savetheuoc.com.
Александар Живковић: Украјинска црква као прво питање васељенског православља
У Италији је удружење „Vento dell’Est“ организовало неколико иницијатива, укључујући конференцију у Верони на којој су учествовали регионални одборник Стефано Валдегамбери и бивши посланик Вито Коменчини, као и писмо упућено папи Лаву XIV са позивом да Католичка Црква заузме јасан став по овом питању.
Извор: Живот цркве/ lidentita.it
