Пише: Никола Маловић
На Спасовдан сам пјешке похитао на литургији и на храмовску славу цркве Св. Спаса на Топлој, да бих поподне, са књижарском иконом Преподобног о. Симеона и Св. Саве, пред Књижаром Со дочекао литију која је од цркве на Топлој ишла Његошевом до цркве на Белависти, а онда скалама преко главног трга и шеталиштем назад на Топлу.
Кад су часни оци били пред књижаром, о. Обрен Јовановић је сугерисао митрополиту Јоаникију да благослови књижару, па је Његово високопреосвештенство ушло у Књижару Со на моје велико задовољство, и благосиљало њено постојање.
Митрополит ме чак питао пишем ли, на што сам одговорио потврдно, а онда је литијска процесија отишла даље. Жао ми је што немам фотографију, све се одиграло брзо, као и оне године када је епископ Атанасије благословио нашу спомен-плочу, на којој у мермеру формата А4 стоји почетак Јеванђеља по Јовану: У почетку бјеше ријеч…
Једне је године, тоже пролазећи поред Књижаре Со у Спасовданској литији, пок. митрополит Амфилохије, прочитавши назив књижаре, рекао: Мудар назив.
Извор: Стање Ствари
