Пише: Небојша Озмић
У мом животу, нисам срео већег заљубљеника у своју професију. Таквог и толиког заљубљеника, који је у стању да због оданости професији, жртвује себе и своју породицу. Мислити прво на војску, отаџбину и државу а онда на себе и своју породицу, то заиста чине ретки људи, а генерал Симовић је несумњиво један од њих.
Операција „Шивара“: покушај прљања који није успео
Циљ операције „Шивара“ био је да генерал Симовић буде упрљан — али то није успело. Укупна „штета држави“ износила је 250.251 динар, док издавање сале није било у његовој надлежности, већ у надлежности потчињеног команданта. И то тада, пре три године.
Генерала Симовића познајем више од десет година. Величина у сваком смислу. Његову популарност у војсци и народу не воли неко из врха Војске — и то не од јуче — пре свега због конкуренције.
„Гашење светла“ и брисање трагова
Поштујући његовог наследника, морам да кажем: некоректно је гашење светла — „због његовог равнања на десно“ и „због штедње струје“ — на згради Команде Копнене војске и целом комплексу Дома војске. Посебно када се има у виду да је Симке, са сарадницима, осветлио обе зграде, улепшао град и војску учинио поноснијом.
Скинуте су и фотографије свих највиших нишких команданата — од генерала Лешјанина (1877), четворице српских војвода, послератних генерала Лебарића, Вучетића и многих чувених генерала, а потом и бранилаца од НАТО пакта Павковића, Лазаревића, Диковића, Живковића, до Симовића. Те фотографије су после осам година стајања на зиду у Дому војске — скинуте са зида. А целина је изгледала естетски и историјски усклађено: отмено, поносно и величанствено. Зашто? Потпуно непотребно! Како би се наследник генерала Симовића осећао да је у Дому војске – Нови Сад где је службовао, неко скинуо и „реновирао нечији рад“? У Врању у Дому војске наређено је да се скине слика са зида на којој је генерал Симовић са 35 официра! Шта се то дешава откада је омиљени генерал скинуо униформу?
Зашто је у згради врањског гарнизона наређено да се све групне фотографије на којима се налази генерал Симовић скину? Вероватно и ту због „кречења зидова“?
„Реновирање“ Музеја Копнене војске: питање мотива
У најави је „реновирање“ Музеја Копнене војске, на који су Србија и Ниш више од осам година поносни. Међутим, стиче се утисак да је поента — брисање дела генерала Симовића. Он је веома стручан када је у питању познавање историје и поседује таленат у уређењу простора у коме доминирају наше слободарске традиције и Војска.
Ово одговорно тврдим и као историчар и као Нишлија
Музеј Копнене војске је понос Ниша и Србије и као таквог га треба чувати, а не „реновирати“. Ако се то уради, чини се неопростив грех и велика грешка.
Овај музеј су посетиле многе познате личности, а наводим само неке: академик Матија Бећковић, академик Славко Терзић (историчар), др Миле Бјелајац, историчар, др Даница Грујичић, лекар, Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“, кошаркашка репрезентација Србије на челу са селектором Светиславом Пешићем, Александар Саша Ђорђевић, кошаркаш и бивши селектор, Корнелије Ковач, композитор, Танасије Узуновић, глумац, Драган Пантелић, голман, Горан Шепа – Гале „Кербер“, музичар, Иван Миљковић, најбољи одбојкаш света, као и бројне друге војне и цивилне делегације. Обишли су га и сви државни званичници – председник државе, министри одбране, многи високи руководиоци из Републике Српске, скоро сви активни и пензионисани генерали и Музеј је свима ваљао, а пошто више нема идејног творца Музеја у тој згради, онда га треба „реновирати“?
По свему судећи, наследник има и „специјалан задатак“.
Притисци, пензионисање и покушај дискредитације
Симке никада није хапшен, нити је икада носио наногицу. Хтели су намерно да га упрљају, јер од командира вода до команданта Копнене војске, 37 година, није имао једну једину мрљу у бриљантној каријери, сада је очигледно да је нека мрља на крају морала да се направи, јер је је несумњиво велики ауторитет у војсци, а народ га једноставно воли.
У другој половини прошле године имао је велике непријатности. Не само било који генерал — ретко који човек би издржао психички притисак који је он издржао. Веровали или не, испред породице и себе ставио је војску, отаџбину и државу. Његова дивна супруга, правник, увек у добру и злу са њим, када је чула да је то урадио — а није морао — викала је на њега, али не вреди – тако је насађен, како она каже.
Његова биографија је импресивна и налази се ОВДЕ и ОВДЕ, а део посвећен томе шта је потписао у интересу војске, отаџбине и државе, а не своје породице и себе, налази се ОВДЕ.
После бриљантне каријере је пензионисан и прљан. Мислим да се ради о јединственом случају у светским размерама да је неком генералу изречена пресуда два радна дана пре скидања униформе.
Симке је годинама био светлост у тунелу. Неко је желео да светлост нестане потпуно. Осим пет месеци ранијег пензионисања, уследили су прогон и прљање. Ипак, увек ће остати оно што је био — симбол војничке части и људске доброте.
Једно је сигурно и апсолутно тачно. Од 26. августа 1988.године када је у Нишу на Панталеју постао командир вода, до 27. јуна 2025. године када је предао дужност команданта Копнене војске у бриљантној каријери „м“ од мрље није имао. Од тада до 3. новембра 2025.године било је нечасних намера и поступака према генералу који је у свако доба дана осећао војника како дише, знао шта мучи подофицира и шта жели официр, а као човек имао изузетан осећај за унапређење односа војске и грађана Ниша и целе Србије. Када је оптужен, не желећи да се преко њега брука војска и држава тј. желећи да избегне суђење, признао је оно за шта га терете, потпуно свесно стављајући војску, отаџбину и државу испред сопственог интереса.
Извор: Nebojsaozmic.com
