Пише: Бобан Каровић
Ионако компликован живот српске заједнице на Косову ускоро би могао да постане још тежи. На снагу ступају два закона – о странцима и возилима, али они неће утицати само на оне који живе на КиМ већ и на оне који ту долазе да раде или да студирају, а који ће практично постати странци. Закон о странцима предвиђа да се грађани који не поседују косовско држављанство, односно лична документа, сматрају странцима који свој боравак морају да пријаве косовској полицији, док Закон о возилима налаже да вожња на овлашћење, уколико возач нема пребивалиште у земљи у којој је возило регистровано, више неће бити могућа. Све ово је, оцењују познаваоци прилика, велики удар на функционисање здравства и школства у оквиру система Србије – то су, иначе, једини преостали системи који нису интегрисани у косовски систем. Најугроженији би, како ствари сада стоје, могао бити Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Примена ових закона требало је, према плану приштинске власти, да почне 1. новембра прошле године, али је у међувремену одложена за 15. јануар 2026, али је на крају одлучено да то буде 15. марта. До тада траје информативна кампања.
“На КиМ неће моћи да борави 10.000 Срба”
Иако је у претходних петнаестак година велики број Срба на КиМ био доведен у ситуацију да мора да узме косовска документа, није мали број оних који то нису учинили. За њих сада настаје велики проблем, као и за студенте, професоре и лекаре који из других крајева долазе да студирају и раде на Косову. Из Српске листе су изнели процене да применом ових закона близу 10.000 Срба неће моћи да борави на КиМ зато што не поседују косовска документа или ће им бити онемогућен долазак.
“Ту пре свега мислим на професоре, лекаре и студенте Приштинског универзитета. Ако говоримо о људима који живе на простору Косова и Метохије посебно у четири општине на северу то је близу 7.000 људи који ће уколико дође до примене овог закона на овај начин 15. марта остати на прелазима Јариње, Брњак и Мердаре“, рекао је члан Председништва Српске листе Игор Симић.
Навео је и податак да од 1.180 наставника и сарадника на Универзитету у Приштини – 550 не поседује косовска документа.
“Дакле, било би угрожено образовање за Србе на овим просторима, било би онемогућено да близу 3.000 студената из централне Србије дође на простор Косова и Метохије. То значи напад и на привреду која је у српским рукама у општинама на северу Косова и Метохије”, навео је Симић за Пинк, оцењујући да су ови закони осмишљени са циљем етничког чишћења Срба са простора КиМ.
Огласио се и ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Небојша Арсић, који је за РТС изјавио да би примена поменутих закона била катастрофална по Србе на КиМ. Одбацио је као нетачне наводе да би Универзитет могао да се измести у централну Србију.
“Изузетно смо забринути као и сваки наш грађанин, запослени и студент на Универзитету због најављених нових закона о странцима и регистрацији возила. Сматрамо да ће нанети велику штету Универзитету и целој нашој заједници из више разлога”, рекао је Арсић.
Овај универзитет се, иначе, ових дана суочава са још једним проблемом – тражи се исељење Факултета техничких наука у Косовској Митровици или склапање уговора о закупу са приштинским универзитетом.
Демографски слом
Правник Драгутин Ненезић објашњава за НИН какве ће све бити последице примене ова два закона.
“Хронолошки, прва последица ће бити слом Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, што је колико у уторак појачано захтевом за исељење, истина по другом основу. Затим, демографски слом Срба на КиМ, јер је Универзитет практично половина КиМ, а затим и зато што нико кога знам неће да пусти децу у школу у којој се учи по косовском програму, а то се индиректно покушава постићи овим законом, док се и формално не спроведе интеграција школства и здравства. Инсистирање на примени тумачим као део договора о спровођењу споразума из 2023. године, поготово имајући у виду ненормално ћутање српске државе, која се оглашава о свему, само не о овом суштинском проблему”, каже он.
Према његовим речима, за системе школства и здравства на КиМ проблем ће се, пре свега, огледати у томе што у косовском систему није могуће остварити квалитет услуга какав они сада пружају.
“Ако се и настави финансирање из Београда, што је идеја да се врши преко ЗСО – за коју не знамо ни кад ће бити основана, ни у ком облику – постоје некомпатибилности, које се крећу од техничких – основна школа на Косову има девет разреда, преко симболичких – наставне програме одобрава косовско министарство, па је извесно да ће се учити другачија историја, па до суштинских – систем финансирања здравства на Косову тренутно не познаје доприносе”, истиче Ненезић.
Под плаштом
Координатор радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 35 и директор Института за територијални економски развој Драгиша Мијачић каже за НИН да примарни циљ деловања косовске владе није према појединцима који немају косовска документа – мада их све ово, наравно, погађа – већ према преосталим институцијама Републике Србије које делују на том простору.
“Све што се дешава на Косову последњих година може се ставити у дилему – да ли ће се прво реализовати одредбе из Бриселских споразума које ће Србима дати неки облик аутономије у областима које су већ договорене – између осталог здравство и школство, али и полиција, правосуђе, рад локалних самоуправа – или ће пак Приштина прво имплементирати законе које трајно нарушавају могућност функционисања будућих институција којима би управљала српска заједница и тиме обесмислила њихово оснивање. Ова дилема иде далеко колико и само проглашење независности Косова, које је учињено од стране Албанаца и без сагласности Срба. Та независност је издејствована уз обећање западним партнерима да ће Срби имати уставне гаранције којима се штите њихово право на језик, културу, образовање и друге области од значаја за њих. Међутим, након добијања независности, Албанци нису испунили обећање, самим тим нису реализовали одредбе Устава и закона који се тичу заштите српске заједнице”, каже Мијачић.
Ситуација се, додаје Мијачић, додатно погоршала доласком Куртија на власт који је кренуо да креира, тумачи и спроводи законе који имају за циљ ограничавање права и слобода српској заједници на Косову, све под плаштом заштите “суверенитета” и “владавине права”.
“Паралелно са тим се ради на демонизацији Срба као архинепријатеља Косова, а са непријатељем који је у индиферентном положају можете радити шта вам је воља. Куртијеве једностране и некоординиране акције завреднеле су пажњу међународне заједнице, нарочито оног дела који подржава независност Косова, али у тренутним геополитичким околностима изостала је снажнија реакција. Подршка Београда Русији, напад на КФОР у Звечану и сукоб у Бањској такође су одвратили многе међународне актере да помогну Србима на Косову.
Северна Митровица после новог таласа хапшења Срба: Живот као хроника страха и терора
У том контексту треба тражити објашњење зашто се сада имплементирају наведена два закона, која имају за циљ даље онемогућавање рада образовних и здравствених институција пре евентуалног формирања Заједнице општина са српском већином и тиме створиле околности да Заједница има протоколарне функције, а не суштинске надлежности”, наводи Мијачић.
Приштина зове српске градоначелнике
У међувремену је стигла и званична потврда да Приштина креће у интеграцију српског школства и здравства у косовски систем. Вршилац дужности заменика премијера Косова Бесник Бисљими, који је уједно и шеф преговарачком тима Приштине у Бриселу с Београдом, изјавио је да ће у наредних пет или шест недеља бити покренут процес интеграције образовних и здравствених институција које функционишу у систему Србије. Бисљими је за Радио-Телевизију Косова рекао да је тим поводом вршилац дужности министра за локалну самоуправу Ељберт Краснићи упутио позив свим градоначелницима општина са српском већином на састанак који ће бити одржан у петак 13. фебруара.
Извор: НИН
