Таман кад помислимо да не може бити горе, оно се деси нешто и увери нас да увек може горе. Никако да дођемо до дна, да кренемо напред. Једноставно, постаје неподношљиво за живот, губимо сваку наду. Страх, неизвесност, брига за децу, причају јутрос Срби из Северне Митровице.
Тешки су и црни облаци над Северном Митровицом. Страх и мукла тишина већ трећи дан. Од прекјуче и новог таласа хапшења Срба на Косову и Метохији на улицама града је видљиво мањи број људи. Многи који сумњају да су на неком од спискова за хапшење, о којима се говори месецима, иако знају, уверени су да се ни о кога нису огрешили, али ретко излазе из станова. Боје се. Многи су се и склонили из града и то је чињеница. У Бошњачкој махали близу центра града синоћ је одјекнула јака детонација, узнемирила људе. Сумња се да је неко бацио шок бомбу.
На улицама се више шапуће него што се говори гласно. Људи препричавају последње догађаје, хапшење Илије Елезовића кога сви у граду знају као доброг и поштеног човека и за кога породица, сатима после хапшења није знала ни ко га је ни зашто ухапсио нити где су га одвели.
„Таман кад помислимо да не може бити горе, оно се деси нешто и увери нас да увек може горе. Никако да дођемо до дна, да кренемо напред. Једноставно, постаје неподношљиво за живот. Страх, неизвесност, брига за децу, брига за ухапшене, брига ко је следећи, кога ће одвести полицајци у цивилу у колима без таблица, страх од фабриковања доказа… И то је тако већ 24-25 година. Најгоре од свега јесте што губимо наду да ће бити боље и да ће се ишта променити на боље“, причају и јутрос, уствари више шапућу, људи на шеталишту у Северној Митровици.
Пре неколико дана ђаци из Техничке школе, пролазници, могли су уживо да гледају како полицајци хапсе и одводе Илију Елезовића. Пре који месец, на истој раскрсници исти ђаци могли су да гледају како полиција упада у локале, експлозије шок бомби, како на улици горе кола, то је овде део живота и део одрастања.
„Ситуација је таква да са нама могу да раде шта год хоће, а ништа лакше него да на суд доведу двојицу сведока који ће потврдити, који ће нас оптужити за шта им се прохте. Остављени смо им на милост и немилост. Улице града пуне су њихових полицајаца у цивилу, зазиремо од сваког непознатог лица на улици. Обавимо на брзину шта имамо у граду и онда се брзо враћамо кући“, казују јутрос људи у Митровици.
Без доказа
И питање које се понавља и које је овде главно – Ко је следећи кога ће одвести а онда му продужавати притвор из месеца у месец, без доказа и без кривице…
Драгана Миловића, бившег полицајца из Звечана пре неколико дана су, непосредно после хапшења Елезовића, у центру Звечана окружили људи у цивилу, убрзо је стигао џип у који су га стрпали, нико на улици није смео ни да приђе, да пита шта се дешава и ко и зашто одводи човека.
Велика већина ухапшених Срба, као на траци добијају оптужнице за наводне „ратне злочине против цивилног становништва“.
„Када су у питању суђења за ратне злочине на Косову – ту правде нема, и као што сам много пута и до сад рекао, сваки Србин који је оптужен оптужницом за ратне злочине по мом мишљењу унапред је осуђен. То ћу да тврдим док год ме пракса косовских судова не демантује“, изјавио је јуче за РТ Балкан адвокат Љубомир Пантовић, који је претходних година у петнаестак случајева бранио оптужене Србе.
„Фабрикују се докази, чињенице не играју никакву улогу, а сведоци се инструирају“, каже адвокат Пантовић.
Никола Елезовић, син ухапшеног Илије понавља већ трећи дан да му је једина жеља да тешко болесног оца живог извуче из затвора. Узалуд понавља да његов отац никада није био припадник ни полиције ни војске, да је невин и тешко болестан лежи у затвору.
„Нажалост суд је прихватио један конфузан, један лош, празан, нестручан захтев за одређивање притвора који је мимо закона састављен, без чињеница, без доказа, и желим да кажем да нажалост Специјално одељење Основног суда у Приштини, које је надлежно за процесуирање ратних злочина, нема довољно снаге или жеље, хтења, да ове поступке води у складу са законом“, кaзао је синоћ адвокат Пантовић коментаришући одлуку суда о притвору тројици Срба.
Серија хапшења Срба на северу Косова и Метохије која је почела 10. децембра прошле године, хапшењем Дејана Пантића на Јарињу, настављена је, готово без паузе, читаве ове године. Као на траци, ухапшени су после Пантића Слађан Трајковић, дан пре тога и Миљан Аџић, следила су нова хапшења.
Само од доласка нових градоначелника у зграде општина на северу КиМ, од краја маја ове године ухапшено је десетак Срба. Оптужени су за нападе на лица под међународном заштитом, за нападе на службена лица, за ратне злочине… Адвокати ухапшених узалуд понављају да су Срби у затворима без икаквих ваљаних доказа.
Почетком јула медији су пренели да је Специјално тужилаштво тзв. Косова поднело 22 кривичне пријаве против Срба за разна кривична дела. Месец дана раније, 5. и 6. августа, током 24 сата ухапшени су најпре Србин Момир Пантић на Мердару, а затим и Жарко Зарић у Истоку. Обојици је на терет стављено да су починили кривично дело „ратни злочин против цивилног становништва“ и обојици је дан после хапшења одређен притвор од 30 дана.
Крајем децембра 2022. године, у време када је север Косова био блокиран барикадама Срба због хапшења њихових сународника, посланик Куртијевог „Самоопредељења“ Арменд Муја, објавио је на својој Фејсбук страници, именом и презименом списак Срба са Севера и из Србије који би требало да буду похапшени јер су „организатори српског протеста у северним општинама“.
Нови талас хапшења
Српске барикаде са путева склоњене су крајем тог месеца, неколико дана пред Нову годину, талас хапшења убрзо је поново покренут.
Половином јуна у центру Северне Митровице ухапшен је Милун Луне Миленковић. Срби су се окупили у центру града, протестовали а затим разишли. Миленковић је и даље у притвору. На терет му стављају „терористички напад на просторије ОИК у Северној Митровици“ као и „напад на припаднике КФОР-а крајем маја у Звечану“.
Када је непосредно после хапшења, официр за везу Србије у Приштини обишао Миленковића у затвору, ухапшени Србин имао је видљиве повреде на потиљку превијене газом испод које се налазило „неколико шавова“ после ушивања повреде нанете ударцем кундаком пушке у потиљак. Имао је хематоме на врату, по леђима и испод ребара, подеротине од везивања на зглобовима шака. Официр за везу затекао га је у јако лошем психичком стању, током посете Миленковић је био „збуњен, упадљиво анксиозан и доста утучен“. Испричао је да су га косовски полицајци током хапшења ударали, малтретирали, псовали и вређали на националној основи, да су га застрашивали сликама терориста тзв. ОВК из 1999. године.
Далибор Спасић, медицински техничар из Северне Митровице ухапшен половином јуна ове године, после месец дана, уз положену кауцију пуштен је да се брани са слободе. После месец дана у затвору високог ризика у Грдовцу, по доласку у Митровицу рекао је да је „најгора била бол да невин лежиш у затвору“. Чега га суђење за наводни напад на новинаре и учествовање у групи која врши хулиганство.
Почетком априла у селу Придворица код Зубиног Потока ухапшен је Милован Божовић из тог места на северу КиМ. Хапшење су обавили припадници специјалне јединице полиције тзв. Косова, који су Божовићу препречили пут колима без регистарских ознака а затим га одвели. На терет му је стављен напад на службено лице, рањавање полицајца, паљење аутомобила, пуцање на полицију, учествовање у организованој криминалној групи.
Радош Петровић из Звечана ухапшен је током јуна а затим уз кауцију пуштен да се брани са слободе. Ухапшени Душан Обреновић и даље је у затвору, приликом посете официра за везу Србије у Приштини, имао је видљиве ожиљке по глави и лицу. Испричао је да су ожиљци последица бруталног пребијања после хапшења и одвођења у станицу косовске полиције. Рекао је и да су га ухапсили војници КФОР-а који су га одвели пре почетка сукоба у Звечану крајем маја ове године.
Ненад Орловић ухапшен је 23. јуна у центру Северне Митровице у аутоперионици у коју су упали специјалци са четири џипа. Полиција тзв. Косова саопштила је да је Орловић ухапшен због наводних „напада и угрожавања особа под међународном заштитом“ односно осумњичен је да је, по доказима тзв. косовске полиције, учествовао у нападу на војнике Кфора 29. маја ове године. Орловић је тог 23. јуна ове године био седми Србин кога је полиција ухапсила од почетка најновије кризе на Косову и Метохији.
Срби очекују нова хапшења
И док је списак Срба у Куртијевим затворима из дана у дан све дужи, нико од Срба из Северне Митровице са којима смо ових дана разговарали не верује да ће се са хапшењима стати. Напротив, људи из овог града очекују нова, још масовнија хапшења и нове оптужнице за наводне „ратне злочине против цивилног становништва“. „Циљ је застрашивање, циљ је да нас држе у непрекидном страху и неизвесности, циљ је, на крају, да се ми покупимо и одемо одавде. Они нас, просто речено, не желе овде. Ако је супротно, чему онда толики специјалци на северу, чему толике базе, чему толике патроле и контроле по путевима, чему специјалци под нашим прозорима. Зашто наша деца не могу да изађу на улицу да се играју а да не налете на полицајце са дугим цевима, зашто се плашимо да уопште пустимо децу на улицу или на игралиште да се играју“, понављају Срби из Северне Митровице. Ових дана очекује се и разрешење кризе око зграде у Бошњачкој махали у којој је смештено око 40 запослених из више српских институција. Ерден Атић, градоначелник Северне Митровице, још пре месец дана дао је запосленима ултиматум да напусте зграду која је по њему „узурпирана“, рок је у међувремену једном померен.
Више десетина Срба запослених у општинам Звечан, Зубин Поток, Лепосавић, на посао не могу још од 29. маја ове године када су зграде ових општина заузели косовски специјалци.
„Све је теже и теже, из дана у дан наш положај све је гори. Тешко је и замислити овај живот у непрекидном страху, живот без перспективе, без наде да ће бити боље. Сваки дан овде је само нова мука. Шта смо само преживели у последњих десетак месеци… Од барикада у децембру, најава да ће их силом уклонити, да ће пасти крв, од упада специјалаца у јануару у наше градове, од упада полиције у зграде општина, напада КФОР-а на наше људе док су протестовали у Звечану, сталних хапшења… Нема овде човека који се не боји, од деце до најстаријих. Свака ноћ овде донесе нови страх, гласине које се шире градом су ништа мање зло, а ви нам сада кажите је ли ово живот и какав је ово живот“, причају јутрос Срби у Северној Митровици.
Зоран Шапоњић
Извор: Нови Стандард