Dokumenti objavljeni u petak 30. januara otkrivaju plaćanja seksualnog prestupnika nekadašnjem suprugu uticajnog političara
Pišu: Džim Pikard i Piter Foster
Prevod: Miloš M. Milojević
Velika količina elektronske prepiske objavljena u petak konačno je potvrdila jednu od najvećih tajni novije britanske politike o kojoj je Fajnenšel tajms imao saznanja prošlog septembra ali koja nije ranije mogao da objavi.
Mejlovi su dokazali da je 2009. i 2010. godine Rinaldo Avila da Silva, brazilski partner lorda Pitera Mendelsona, dobijao redovne neprijavljene uplate od više hiljada funti od Džefrija Epstina, čak i nakon što je američki finansijer bio zatvoren za podvođenje maloletnica u julu 2008. godine.
U to vreme Mendelson je raspolagao ogromnom političkom moći, ne samo zato što je bio na položaju ministra privrede, već i zato što je de fakto bio zamenik premijera u onemoćaloj vladi Gordona Brauna.
Jedan mejl iz septembra 2009. godine pokazuje da je Da Silva tražio deset hiljada funti od Epstina kako bi platio kurs osteopatije i druge povezane troškove. „Smesta ću vam poslati traženu pozajmicu“, odgovorio je Epstin.[i] Onda je u aprilu 2010. da Silva ponovo poslao poruku Epstinu, deleći podatke o svom bankovnom računu, nakon čega je finansijer prosledio mejl svom računovođi uz poruku „pošalji 13h[iljada] dolara“.
U kasnijoj prepisci Epstin je rekao svom računovođi da „šalje po dve hiljade mesečno Rinaldu“ [send 2k per month to reinaldo], iako je kada ga je ovaj pitao da li to da pošalje preko 13.000 dolara odgovorio“: „Nakon što sam podrobno razmislio, pošalji samo 4.000 dolara“.
Kejtlin Džonston: Kad god je gusto — umiješaj Rusiju: slučaj Džefrija Epstina
Mejlovi takođe upućuju da se Mendelsonovo prijateljstvo sa Epstinom pretvorilo u njegov svakodnevni angažman poslovnog sekretara.
Sultan Ahmed bin Sulajem, predsedavajući lučke kompanije De-pe Vorld sa sedištem u Dubaiju, 5. novembra 2009. godine poslao je pismo Mendelsonu zahtevajući ili garancije ili zajam kojim bi se pomoglo finansiranje kompanijinog lučkog projekta ‘Londonska kapija’. Upravo pre toga, pisao je Epstinu rečima: „Dragi Džefri, šaljem ovo Piteru za dvadeset minuta“.
Mendelson je 1. aprila 2010. godine prosledio dopis Epstinu sa sažetkom sastanka koji je imao o bankarskim reformama sa Lorenskom Samersom, šefom Saveta za nacionalnu ekonomiju američkog predsednika Baraka Obame.
Mendelson je napustio politiku nakon laburističkog izbornog poraza u maju 2010. godine, te je posle toga izgradio uspešnu konsultantsku firmu nazvanu Global kaunsel. Oženio se Da Silvom 2023. godine nakon što su tri decenije proveli zajedno.
Pojavio se iznova kao politički činilac godinu dana kasnije kada ga je ser Kir Starmer [20. decembra 2024] imenovao za ambasadora u Vašingtonu. Ali je smenjen u septembru nakon što su mejlovi pokazali da je održavao bliske veze sa Epstinom, sa kojim je ostao u prijateljskim odnosima čak i nakon što je ovaj osuđen te nakon što mu je presuđena osamnaestomesečna zatvorska kazna.
Kompromitujuće poruke obuhvataju knjigu za Epstinov pedeseti rođendan u kojoj ga je laburistički lord nazvao „najboljim ortakom“ i iskazao je svoju „ljubav“ u vreme kada se Epstin suočavao sa zatvorskom kaznom zbog navođenja maloletnica na prostituciju.
U to vreme, Morgan Meksvini, Starmerov šef kabineta, razmatrao je sa premijerom da se Mendelson, koji je bio jedan od njegovih političkih mentora, ne razreši. Mendelson je jednom prilikom rekao o Meksviniju: „Ne znam ko ga je, kako i kada izmislio, ali ko god to bio… završiće u raju“.
Kao i mnogi uticajni ljudi od Bila Klintona do Endrjua Mauntbatena-Vinzdora i nekadašnjeg bankara Džesija Stejlija, Mendelson je uživao u velikodušnoj gostoljubivosti diskreditovanog finansijera, koji je izvršio samoubistvo u zatvoru 2019. godine.
U septembru Fajnenšel tajms je izvesio da Mendelson nije zaveo u registru Donjeg doma dva leta koja je obavio o Epstinovom trošku 2003. godine u ukupnoj vrednosti od 7.486 funti.
Ali tek je sada očigledno jasno da je novac tekao od Epstina prema da Silvinom bankovnom računu.
Epstinovi fajlovi: Nestvaran broj dokumenata i istina koja i dalje izmiče javnosti
Ubrzo nakon što je Starmer razrešio Mendelsona 2025. godine Fajnenšel tajms je dobio informaciju da je Da Silva dobijao redovne pozamašne uplate novca od Epstina.
Jedna osoba bliska Mendelsonu insistira da su se Epstin i Da Silva jedva poznavali i da čak nisu bili uzajamno naklonjeni. „Ne, on nije primao 10.000 funti mesečno od Džefrija Epstina tokom dve godine“, rekao je.
Upitan, da bi se izbegla svaka sumnja, da li je Da Silva uzimao bilo koji iznos novca u bilo kom trenutku od Epstina, odbio je da negira. Ali insistirao je da se Mendelson nije „neposredno ili posredno“ finansijski okoristio od Epstina.
Fajnenšel tajms je dostavio pismo u luksuznu kuću ovog para vrednu trinaest miliona funti blizu Regentovog parka tražeći da se razjasne ovi optužujući navodi i odgovori na pitanje koliko novca je da Silva primio od Epstina, tokom kog vremenskog perioda i za koje svrhe.
Brazilac nikada nije odgovorio.
Bilo je potrebno da proteknu četiri meseca pre nego što su se pojavili dokazi. U petak popodne američko Ministarstvo pravde objavilo je veliku količinu dokumenata, uključujući dokaze prikupljene tokom više kriminalnih istraga i parničnih sporova o osuđenom seksualnom prestupniku i njegovim saradnicima.
Nekoliko minuta nakon objavljivanja dokumenata, Fajnenšel tajms je pronašao više spominjanja da Silve.
Mejlovi pokazuju da je da Silva uzimao velike količine novca od Epstina, isplaćivane različitim prilikama. Ukazuju da je novac služio da pomogne ostvarivanje Brazilčevog sna da postane osteopata, i da je isplaćivan tokom 2009. i 2010. godine.
U dokumentima nije zabeležena ukupna količina novca koji je Mendelsonov tadašnji muž dobio od kompromitovanog finansirjera, niti su naznačeni tačni datumi početka i okončanja isplata.
Lordov glasnogovornik je 2023. godine odgovorio na upit Fajnenšel tajmsa da: „on nikada nije imao bilo kakav profesionalni ili poslovni odnos sa Epstinom“.
To je bio odgovor na ispitivanje Fajnenšel tajmsa privatnog izveštaja Džej Pi Morgana u kojem je naznačeno da su pronađeni mejlovi koji upućuju da je Mendelson odsedao u Epstinovoj gradskoj kući na Menhetnu vrednoj sedamdeset sedam miliona dolara dok je Epstin bio u zatvoru.
No, mejlovi objavljeni u petak pokazuju da je Epstin uplaćivao hiljade dolara Mendelsonovom partneru.
Otprilike u isto vreme, jedan mejl prosleđen Epstinu pokazuje da je da Silva razgovarao o potencijalnoj kupovinu četvorosobne nekretnine u Majorci, u Brazilu. U drugom, Mendelson je upitao Epstina za savet o tome kako da umanji porez na kupovinu stana svog partnera u Brazilu.
Poruke takođe pokazuju srdačnost između trojice muškaraca koja negira ranije Mendelsonove tvrdnje da se nikako ne može reći da je bio blizak sa Epstinom. U maju 2010. godine Epstin je pisao Rinaldu da se oseća privilegovano što je u prilici da mu pomogne. Da Silva je odgovorio zahvaljujući se „mom prijatelju“.
U jednom šaljivom, cenzurisanom mejlu za koji deluje da je ga je poslao Mendelson u oktobru 2010. godine postavlja se pitanje: „Da li si trajno prekinuo davanje subvencije Rinaldu? Možda ću morati da ga pošaljem da radi na ulici“.
Izgleda da su ovi mejlovi poslednji ekser zakucan u politički kovčeg nekadašnjeg državnika koji je uspeo da preživi nekoliko velikih skandala – koji su svi podrazumevali njegovu bliskost sa izuzetno bogatim finansijerima. Oni takođe iznova nameću pitanja o Starmerovom rasuđivanju koji je postavio Mendelsona na položaj u Vašingtonu uprkos saznanjima o Mendelsonovom prijateljstvu sa Epstinom.
Upitan o dokumentima, bivši ambasador je ponovo objavio staro saopštenje koje ni na koji način ne odgovara na pitanja o plaćanjima njegovom partneru. Umesto toga, rekao je da mu je žao što je verovao Epstinu i što je nastavio veze sa njime posle osuđujuće presude.
„Nedvosmisleno upućujem izvinjenje devojkama i ženama koje su propatile“, stoji u saopštenju.
Sada će se po svoj prilici postaviti pitanja o tome da li se Epstin okoristio – neposredno ili posredno – o svoje blisko prijateljstvo sa čovekom koji je bio jedan od najmoćnijih političara u Evropi.
U to vreme, jedan od najbližih Epstinovih poverljivih ljudi bio je Džes Stejli, nekadašnji šef odseka za bankarske usluge privatnim klijentima u Džej Pi Morganu, najvećoj američkoj investicionoj banci. Mejl koji je objavio Džej Pi Morgan iz 2009. godine pokazuje da je Epstin pozvao Stejlija da upozna Mendelsona na Menhetnu sa njegovim izvršnim direktorom, Džejmijem Dajmonom.
Drugi dokumenti, načinjeni godinu dana kasnije, pokazuju da su Mendelson i Epstin dogovarali večeru u Epstinovoj vili u Sedamdeset prvoj ulici u sedam i trideset popodne 2. marta 2010. godine. Epstin se takođe susreo sa Ben Veg-Proserom, Mendelsonovim specijalnim savetnikom – sa kojim je kasnije bio koosnivač njegove savetničke firme Globalno savetovanje – ranije tog dana.
Obama, koji je tada bio američki predsednik, obavezao se da će dovesti u pitanje pozicije Vol strita novim „Vokerovim“ pravilima koja bi onemogućila američkim bankama da na sebe preuzimaju neumerene rizike.
Narednog dana Mendelson je oštro kritikovao Obamin plan, istakavši da bi ga bilo „preterano teško“ ostvariti. U govoru na Njujorškom univerzitetu kritikovao je Sjedinjene Država za predlaganje unilateralnih bankovnih reformi bez uspostavljanja saglasnosti sa ostalim državama članicama Grupe dvadeset.
Nekoliko nedelja kasnije ministar privrede je prosledio memorandum u kojem izlaže Epstinu sažetak sastanka sa Samersom o Vokerovom predlogu.
U petak uveče neki laburistički poslanici rekli su Starmeru da je potrebno da najuri Mendelsona iz partije i da mu oduzmu visoko zvanje u Domu lordova. „Mendelsonova lordovska titula bi trebalo da bude poništena. Ovo je neverovatno. I mislim da će se o ovome žestoko raspravljati prilikom izbora budućeg vođstva“, rekao je jedan poslanik. „To bi trebalo da bude nedvosmislen lakmus-test za sve njih“.
Dauning strit i Laburistička stranka odbile su da komentarišu. Jedan zvaničnik je rekao je da je Mendelson na odsustvu iz Doma lordova i da stoga, strogo tehnički govoreći, nije laburistički lord (peer). „Članstvo u našoj predstavničkoj grupi za nekoga ko je na neovlašćenom odsustvu postaje upitno tek kada ili ukoliko podnese zahtev za povratak u Dom“. kažu.
No, drugi poslanik je rekao: „Vreme je da se suspenduje, uputi na disciplinski postupak i potom najuri“.
[i] U izvorniku na engleskom jeziku poruke koje je slao Džefri Epstin navedene su, verno, sa velikim brojem slovnih grešaka.
Izvor: Fajnenšel Tajms
