Још један спор око територије додатно потреса већ нарушене односе између Сједињених Америчких Држава и Канаде, и то овога пута без директне претње Доналда Трампа да би северног суседа могао да претвори у 51. америчку савезну државу.
Канадски премијер Марк Карни ове седмице поново је позвао администрацију у Вашингтону да „поштује канадски суверенитет“, након што су се у јавности појавиле информације да су званичници америчког Стејт департмента од априла прошле године у више наврата одржавали састанке са представницима групе која заговара отцепљење провинције Алберте од Канаде.
Према наводима америчке телевизијске мреже Си-Ен-Ен, реч је о организацији „Алберта просперити проџект“, која већ дуже време тражи расписивање референдума о независности ове западне канадске провинције. Један од лидера тог покрета навео је на друштвеним мрежама да планирају да од америчког Министарства финансија затраже кредитну линију у износу од чак 500 милијарди долара, како би се, према њиховим речима, „подржала транзиција ка слободној и независној Алберти“.
Из Беле куће је, међутим, поручено да састанци са различитим организацијама цивилног друштва не представљају подршку њиховим политичким циљевима и да током тих разговора нису преузете никакве обавезе. Упркос томе, сама чињеница да су састанци одржани изазвала је снажне реакције у Канади, која покушава да покаже јединство суочена са америчким царинама и поновним Трамповим притисцима на њен територијални интегритет. Премијер суседне Британске Колумбије отишао је корак даље, оценивши потезе сепаратиста из Алберте као чин „издаје“.
Шта је Алберта
Алберта је провинција на западу Канаде, богата нафтом и природним ресурсима, површином приближно једнака америчкој савезној држави Тексас. У њој живи око пет милиона становника, а њеним територијама пролази планински венац Стењак, док су туристичке дестинације попут Банфа и Лејк Луиза међу најпознатијима у земљи.
Политички и културни идентитет Алберте снажно је обликован енергетским и пољопривредним сектором, ниским порезима и наглашеним економским индивидуализмом. Често називана „енергетском провинцијом“, Алберта располаже нафтним песковима који чине око 84 одсто укупне канадске производње сирове нафте.
Иако се сматра упориштем конзервативне политике у Канади, већи градови, попут Калгарија и Едмонтона, политички су знатно разноврснији и либералнији. Премијерка Алберте Данијел Смит позната је по блискијим односима са Доналдом Трампом и Републиканском странком, а почетком прошле године посетила је и Трампово приватно имање Мар-а-Лаго, у тренутку када су се лидери других канадских провинција заједнички супротстављали његовим изјавама о анексији Канаде.
Зашто део становника Алберте жели независност
Сепаратистички настројени становници Алберте годинама сматрају да њихови интереси нису адекватно заступљени у Отави. Као главне разлоге наводе федералне политике борбе против климатских промена, за које тврде да гуше нафтну индустрију, затим чињеницу да провинција више уплаћује у савезну касу него што из ње добија, као и осећај да су њихови конзервативни ставови потиснути од стране бројнијих и либералнијих источних провинција.
Незадовољство је додатно порасло током пандемије ковида, због савезних рестрикција, али и током више од деценије либералне власти на федералном нивоу. Након што су Карни и Либерали на изборима 2025. године победили ослањајући се на талас антитрамповског расположења, скупштина Алберте усвојила је закон који олакшава покретање референдума о независности.
Ипак, сепаратистички покрет и даље нема јасно препознатог лидера нити чврсту политичку структуру, а његово деловање углавном се своди на гласне активисте и снажно присуство на друштвеним мрежама. Ниједна сепаратистичка странка тренутно нема представнике у покрајинском парламенту.
Трампов утицај и идеја о „51. држави“
Повратак Доналда Трампа у Белу кућу додатно је охрабрио сепаратистички покрет у Алберти. На скуповима подршке независности могли су се видети качкети са натписом „Учинимо Алберту поново великом“, док су поједини учесници отворено истицали да у Трампу виде кључног савезника.
Трампови трговински ратови и последице: Вашингтон против Европске уније, Кине, Мексика и Канаде
Иако већина заговара пуну независност, део покрета подржава и идеју да Алберта постане 51. савезна држава САД. Током зиме се уз ауто-пут између Калгарија и Едмонтона појавио и билборд са поруком да би Алберта требало да се „придружи САД“, уз фотографију Данијел Смит у руковању са Трампом.
Додатне контроверзе изазвале су и изјаве америчког министра финансија Скота Бесента, који је Алберту назвао „природним партнером Сједињених Држава“, истичући њене ресурсе и „независан дух становника“, уз тврдњу да Канада спутава изградњу енергетских коридора ка Пацифику.
Колике су стварне шансе за отцепљење
Према оценама политичких аналитичара, врло је могуће да ће Алберта расписати референдум о останку у канадској конфедерацији, што се у историји Канаде догодило само два пута, оба пута у Квебеку. Ипак, истраживања јавног мњења показују да подршка сецесији остаје ниска – свега око петине становника Алберте тренутно би гласало за излазак из Канаде.
Значајан број оних који подржавају референдум то чини из симболичних разлога, желећи пре свега да пошаље политичку поруку Отави и ојача преговарачку позицију провинције. Паралелно са сепаратистичким иницијативама, већ је одобрена и грађанска петиција против сецесије, коју је потписало више од 400.000 људи.
Снажно противљење идеји отцепљења долази и из домородачких заједница, чији су уговори са канадском државом старији од саме провинције Алберте. Под њиховим притиском, власти су у закон о референдуму унеле одредбу којом се гарантује очување њихових права без обзира на исход гласања.
Премијерка Данијел Смит поручила је да лично не подржава сецесију, али је одбила да осуди оне који је заговарају, оценивши да су њихови захтеви „легитимни“. Чак и у случају да референдум прође, упозоравају аналитичари, процес изласка из Канаде био би изузетно сложен, правно нејасан и економски ризичан, са отвореним питањима да ли би крајњи циљ била потпуна независност или прикључење Сједињеним Државама
Извор: НИН
