Грађанска иницијатива „Сачувајмо Сињајевину“ усвојила је декларацију којом потврђује спремност да преузме дугорочну одговорност за управљање, очување и заштиту Сињајевине као територије живота.
У тексту декларације пише да је основана ради наставка управљања, газдовања и очувања Сињајевине као територије живота.
„У срцу Црне Горе, Сињајевина представља један од највећих планинских пашњака у Европи, који заузима готово 5% укупне територије државе. Овим подручјем се у великој мјери управља као заједничким добром, док се и мањи дјелови у приватном власништву воде у складу са обичајним правилима и праксама. Сињајевина се користи за сточарство већ миленијумима, а у посљедња два вијека њоме су заједнички управљала чак осам традиционалних црногорских племена, доприносећи очувању и одрживости богате и ријетке флоре и фауне карактеристичне за ово подручје“, наводе у декларацији.
Ова природна вриједност препозната је и на националном и међународном нивоу кроз статус Сињајевине као дијела Биосферног резервата кањона Таре, Емералд подручја у оквиру Бернске конвенције, значајног биљног подручја, предложеног регионалног парка природе, као и предложеног подручја ЕУ мреже Натура 2000.
Како наводе, 2019. године традиционални систем управљања, као и вриједна биокултурна разноликост овог простора, у потпуности су занемарени када је Сињајевина одлуком проглашена НАТО војним полигоном.
„Убрзо након тога услиједила су вишеструка лансирања и експлозије које су оштетиле и загадиле простор, док је традиционалним корисницима у појединим моментима забрањен приступ територији. Влада Црне Горе донијела је ову одлуку без спровођења процјена утицаја на животну средину, економију и здравље, игноришући притом готово 6.000 потписа грађана прикупљених у кратком року са циљем да се спријечи улазак НАТО снага на ово подручје“, написали су у документу.
У том тренутку, додају, чинило се да је територија изгубљена за деструктивне војне намјене.
„Међутим, упоран, информисан и креативан отпор њених традиционалних чувара изненадио је како државне институције, тако и НАТО званичнике, али и ширу јавност. Спонтано се формирао савез локалних заједница, активиста, академске заједнице те домаћих и међународних невладиних организација, који је годинама, на различите и иновативне начине, пружао отпор милитаризацији простора“, пише у декларацији.
Отпор је кулминирао и физичким заузимањем територије током тешке јесени и почетка зиме 2020. године.
Фото: Сачувајмо Сињајевину
Као резултат тога, 5. децембра 2020. године привремено је обустављено коришћење Сињајевине као војног полигона.
„Та пракса није настављена ни наредних година, све док у јулу 2025. године Влада Црне Горе, на челу са премијером Милојком Спајићем, није донијела коначну и формалну одлуку о потпуном укидању војног полигона. Том приликом, Влада је изразила спремност да Сињајевини обезбиједи оријентацију ка заштити животне средине, уз поштовање потреба и опредјелјенја локалних заједница. Савез који је од самог почетка дјеловао под именом „Сачувајмо Сињајевина“ са ентузијазмом и захвалношћу је поздравио ову одлуку из 2025. године — као кључни корак у заштити једног од најзначајнијих пашњака у Европи, обликованог и очуваног генерацијама црногорских заједница“, пише у декларацији.
Надовезујући се на стечено искуство, покрет Сачувајмо Сињајевина овом декларацијом потврђује вишеструке вриједности Сињајевине као сопствене територије живота и изражава одлучност да настави да дјелује као њен чувар — управљајући, газдујући и чувајући овај простор у корист природе и људи.
„Ослањајући се на капацитете, искуство и истрајну вољу традиционалних племена и заједница висоравни, локалних и националних организација цивилног друштва, академске заједнице, политичких актера и међународних партнера који су обликовали овај покрет, Саве Сињајевина се обавезује да настави традиционалну бригу о простору, уз активне напоре да се она додатно учврсти и трајно обезбиједи за будуће генерације. Преузимањем одговорности за Сињајевину као територију живота — подручје које чувају заједнице — покрет се утемељује у међународно признатим оквирима Програма рада о заштићеним подручјима Конвенције о биолошкој разноврсности (CBD PoWPA), признавању кључне улоге заједничког очувања природе, као и смјерницама Међународне уније за заштиту природе (IUCN) о територијама и подручјима које чувају аутохтони народи и локалне заједнице (ICCAs)“, пише у документу.
У складу са тим међународно усаглашеним принципима, Сачувајмо Сињајевина ће наставити да окупља представнике локалних племена и братстава, сточарских удружења, заједница, породица које живе на подручју, научнике, невладине организације, грађане и државне институције, како би се учврстила легитимност, насљеђе и законитост партиципативног и инклузивног модела чуварског управљања, посвећеног дугорочној виталности екосистема Сињајевине, њеног културног насљеђа и сточарских традиција.
Када је ријеч о правилима која треба да усмјеравају чуварско управљање територијом, неки од основних принципа — отворени за даљу дораду кроз инклузивне консултације — укључују заштиту од деструктивних активности као што су: било који облик војне активности и милитаризације; инфраструктурни пројекти који нарушавају животну средину, укључујући непримјерену изградњу путева и објеката, нарочито у сврху масовног туризма; захвати на водним ресурсима који угрожавају екосистеме или сточарске активности; неодржив лов и експлоатација дивљих врста; неодржива интензивна пољопривреда; мегапројекти вјетроелектрана, које поједини предлажу као замјену за војни полигон, а који подразумијевају више од 170 вјетротурбина висине преко 100 метара, без спроведених анализа утицаја на животну средину, друштво, економију и здравље становништва.
„Истовремено, Сачувајмо Сињајевина се конструктивно обавезује на подршку и ревитализацију традиционалних одрживих пракси, укључујући: сезонску испашу која доприноси очувању биодиверзитета, традиционалних пејзажа и еколошке равнотеже планинских пашњака; традиционалне системе производње хране и пратеће културне праксе; туризам заснован на локалној заједници, друштвено и еколошки одржив; активан пренос знања између генерација и јачање емотивне везе људи са простором, у сарадњи са научним партнерима ради унапређења адаптивног управљања; промоцију модела чуварства и локалног управљања који одражава вишеструке вриједности територије живота, у којој заједнице које су историјски одржавале Сињајевину преузимају кључну одговорност за њену садашњост и будућност“, написали су они.
Фото: Сачувајмо Сињајевину
Иако будући аранжмани могу укључивати облике заједничког управљања са државним институцијама, Сачувајмо Сињајевина истиче да је инклузивна одговорност вођена заједницом први и суштински корак, као и темељ за свако касније институционално признање и улагање.
Овакав приступ, истичу, у складу је са глобалним трендом признавања ефикасности, легитимности и законитости управљања које спроводе заједнице у заштити природе и културе.
„Због тога водеће међународне организације за заштиту животне средине и развој данас снажно промовишу и штите ове системе, које често називају Подручјима која чувају аутохтони народи и локалне заједнице (ICCAs) или Територијама живота (CBD, IUCN, UNEP, UNDP). Сачувајмо Сињајевина је спремна и одлучна да овај модел промовише као примјер за садашње и будуће генерације, у Црној Гори и широм свијета. Овом декларацијом шаље се јасна порука: Сачувајмо Сињајевина је спремна да преузме и задржи одговорност чувара сињајевинског територија живота. Ова декларација представља важан преседан. Надамо се да ће чувари Сињајевине послужити као инспирација другим заједницама, у Црној Гори и ван ње, да бране своје територије и захтијевају право да њима управљају, газдују и чувају — за себе и у своје име. Потписано у име комплетне организације од стране Управног одбора грађанске иницијативе Саве Сињајевина, укључујући Милана Д. Секуловића, предсједника организације, Милеву Гара Јовановић и Петра Гломазића, потпредсједнике, као и Новака Томовића, предсједника Скупштине Саве Сињајевина“, закључено је у декларацији.
Извор: РТЦГ
