Piše: Aleksandar Svaranc
Pet meseci nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, 13. januara 2026. godine, američki državni sekretar Marko Rubio i ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan potpisali su okvirni program za osnivanje zajedničkog preduzeća (TRIP Development Company) radi realizacije projekta „Trampov put“.
Suština ovog projekta svodi se na uspostavljanje multimodalne i neometane tranzitne rute za prevoz robe iz Srednje Azije i Azerbejdžana, preko 43 kilometra duge deonice puta kroz jermenski Megri, ka Nahičevanskoj Autonomnoj Republici, a zatim dalje ka Turskoj i Evropi.
Kontrola nad tranzitom poverava se Sjedinjenim Američkim Državama na period od 99 godina (49 plus 50), pri čemu se vlasnički paket raspoređuje tako da u prvih 49 godina SAD poseduju 74 odsto, a Jermenija 26 odsto, dok u narednih 50 godina odnos iznosi 51 odsto za SAD i 49 odsto za Jermeniju. U ovoj fazi SAD obezbeđuju ključne investicije i finansiranje izgradnje infrastrukture neophodne za uspostavljanje železničkog tranzita i elektronske platforme za nadzor, dok se uloga Jermenije svodi uglavnom na ustupanje sopstvene teritorije.
Okvirni program označava početak praktične realizacije projekta TRIP i šalje signal stranama zainteresovanim za ovu rutu (pre svega Turskoj, Azerbejdžanu, zemljama Srednje Azije i Evropi) o značaju koordinisanog delovanja u cilju jačanja regionalne bezbednosti i ispunjavanja preuzetih obaveza za pokretanje međunarodnog tranzitnog koridora Zapad-Istok.
U Azerbejdžanu i Turskoj ova ruta se uobičajeno naziva Zangezurskim koridorom, a predloženi mehanizam funkcionisanja TRIP-a (multimodalnost i neometan prolaz) u potpunosti je u skladu sa logikom klasičnog tranzitnog koridora. Koliko će jermenska strana imati stvarne ekonomske koristi od pokretanja „Trampovog puta“, teško je proceniti, budući da se tranzit preko formalno suverene jermenske teritorije proteže na vrlo kratkoj deonici (svega 43 kilometra), dok je vlasnički udeo Jerevana relativno mali.
Koncesije i tranzit
Vlada Nikola Pašinjana spremna je na značajne ustupke, što, po mišljenju analitičara, pokazuje da je prihvatljivo i vlasništvo od 26 odsto nad sopstvenom teritorijom, čime se faktički ograničava državni suverenitet. U tom kontekstu, multimodalni tranzitni koridor TRIP ne podrazumeva samo izgradnju železničkih i putnih veza, već i potencijalni razvoj energetske infrastrukture – naftovoda i gasovoda, dalekovoda i optičkih komunikacionih linija.
Pojednostavljeno rečeno, ukoliko se tranzitni energetski koridori iz Kazahstana i Turkmenistana preko Kaspijskog mora i Azerbejdžana produže ka Turskoj i Evropi putem TRIP-a, Jermenija bi mogla da dobije priliku da nabavlja naftu i gas od svojih azijskih partnera po povoljnijim cenama. Međutim, takav tranzit neminovno podrazumeva i odustajanje Jermenije od bilo kakvih planova za uspostavljanje kontrole nad Karabahom. Ipak, revanšistička raspoloženja u vezi sa Karabahom u savremenom jermenskom političkom društvu gotovo da su iščezla, jer trgovina zahteva mir, a ne konflikt.
Ipak, ovako pragmatičan pristup, usmeren na ekonomsku dobit i kontrolu tranzita, ne mora nužno odgovarati interesima drugih aktera. Rusija, Iran i Kina imaju sopstvene geopolitičke ambicije u regionu i verovatno neće prihvatiti američko-turski diktat u okviru projekta TRIP.
U dijalogu sa Ankarom, Vašington snažno insistira na brzom otvaranju granice i obnovi diplomatskih odnosa između Turske i Jermenije, kao i na potpisivanju konačnog mirovnog sporazuma između Azerbejdžana i Jermenije. U suprotnom, SAD razmatraju mogućnost osnivanja nove vojne baze na jugu Jermenije, pored već postojeće ruske vojne baze na severu zemlje i prisustva ruskih graničara duž reke Araks.
Kao odgovor na ove izazove, vlada Nikola Pašinjana već pokušava da u projekat TRIP uključi i ruske partnere, nudeći njihovo učešće u ubrzanoj izgradnji železničkih pravaca ka granicama sa Azerbejdžanom (Erah i Idževan) i Turskom (Ahurik). Jerevan ovu inicijativu pravda činjenicom da su jermenske železnice još za vreme administracije predsednika Roberta Kočarijana predate Rusiji na koncesiono upravljanje (preko podružnice Ruskih železnica – Južnokavkaske železnice).
Jerevan ne isključuje ni mogućnost ponovnog uspostavljanja Jermenskih železnica radi privlačenja stranih investicija za neophodne građevinske radove. Očigledno je da Jermenija i Azerbejdžan nastoje da obnove direktne transportne veze, zaobilazeći teritoriju Gruzije. Ipak, važno je razumeti da su projekat TRIP i obnova železničke komunikacije između Jermenije, Azerbejdžana i Turske inicijative koje se razlikuju i po obimu i po suštini.
Endrju Koribko: Resursna računica iza Trampovog otvaranja ka Rusiji
Ruski i turski faktori
Rusija teško da će pristati da učestvuje u realizaciji projekta TRIP u svojstvu podizvođača. Njeno učešće moguće je isključivo pod uslovom direktnog uključivanja i dobijanja ravnopravnog udela u vlasničkom paketu. Drugim rečima, Jermenija bi morala da sa Rusijom potpiše dokument sličan sporazumu sa SAD u okviru projekta Međunarodnog transportnog koridora Sever-Jug, sa ukrštanjem maršruta. To bi Moskvi i Vašingtonu omogućilo da samostalno definišu parametre svojih odnosa u vezi sa Jermenijom i čitavim Južnim Kavkazom.
Uprkos svim ovim geopolitičkim manevrima, Jermenija ostaje članica Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Evroazijske ekonomske unije (EAEU). Ruski graničari i vojna baza nalaze se na njenoj teritoriji, uključujući i 43 kilometra dugu tranzitnu deonicu u pograničnom regionu Megri.
Ankara je jedan od ključnih korisnika projekta TRIP, koji će Turskoj obezbediti najkraću kopnenu rutu ka „matičnom“ Azerbejdžanu i Srednjoj Aziji. Tursko Ministarstvo spoljnih poslova pažljivo prati američko-jermenske pregovore o ovom projektu.
Hakan Fidan je odmah razgovarao sa svojim azerbejdžanskim kolegom Bajramovom o rezultatima okvirnog sporazuma Rubio-Mirzojan postignutog u Vašingtonu, ističući i neophodnost potpisivanja mirovnog sporazuma između Azerbejdžana i Jermenije tokom 2026. godine. To bi omogućilo normalizaciju tursko-jermenskih odnosa i otvaranje granica. Uostalom, kako projekat TRIP uopšte može da funkcioniše ako granice između Turske i Jermenije ostanu zatvorene?
Prema rečima ministra spoljnih poslova Hakana Fidana, Turska polaže velike nade u napredak mirovne agende u regionu i realizaciju tranzitnog koridora kroz Jermeniju, kroz politiku Pašinjana. U značajnoj meri, ova perspektiva zavisi od ishoda predstojećih parlamentarnih izbora u Jermeniji, zakazanih za sedmi jun 2026. godine, na kojima Ankara i Baku očekuju uspeh stranke „Građanski ugovor“, koju predvodi Pašinjan.
Podrška Turske i Azerbejdžana političkom kursu aktuelnog jermenskog premijera nije iznenađujuća. Međutim, senzacionalno je odjeknula izjava turskog ministra spoljnih poslova Hakana Fidana da većina problema u regionu proizlazi iz nedostatka međusobnog poverenja. Prema njegovom mišljenju, sve zemlje regiona trebalo bi da preuzmu obaveze u pogledu međusobne bezbednosti, čime bi se rešilo oko 8 odsto postojećih problema. „Neophodno je stvoriti platformu za bezbednosnu saradnju kako bi zemlje regiona mogle da veruju jedna drugoj“, poručio je Fidan.
Samo mesec dana ranije (početkom decembra 2025), stručnjaci iz američkih tink-tenkova Atlantic Council i Eurasia Center, čija se mišljenja uvažavaju u najvišim krugovima američke administracije, raspravljali su o rastućoj aktivnosti Turske na Južnom Kavkazu i u Srednjoj Aziji u svetlu interesa SAD. Polazeći od geografske logike, ekspert Atlantic Council-a Brijana Tod predlaže uključivanje Tadžikistana i Jermenije u Organizaciju turkijskih država, jer se ove dve neturkijske republike graniče sa turkijskim svetom i članstvom bi omogućile „potpunu integraciju“.
Prema oceni američkih eksperata, Turska kao članica NATO predstavlja idealan kanal za projektovanje američkih interesa na postsovjetskom jugu. Prošlo je vrlo malo vremena – svega mesec dana – a turski ministar spoljnih poslova već predlaže da Jerevan i Baku, zajedno sa Ankarom, razmisle o regionalnoj platformi za bezbednosnu saradnju. Ispostavlja se da kapital korača u stopu sa vojskom, te da projekat TRIP nije samo ekonomski aranžman, već krupan geopolitički poduhvat sa dalekosežnim ciljevima.
Autor je doktor političkih nauka i ekspert za turkijske studije
Izvor: New Eastern Outlook
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
