Kako je naveo poljski predsednik u svojoj odluci, vanredno stanje se uvodi u 183 mesta koja se nalaze u pojasu od tri kilometra uz granicu s Belorusijom što su mnogi ocijenili kao potez bez presedana u postkomunističkoj istoriji Poljske.
„Situacija na granici s Belorusijom je teška i opasna. Poljska kao država koja je odgovorna za svoje granice, ali i za granice Evropske unije mora preduzeti mere kako bi osigurala sigurnost i poljske države kao i Evropske unije“, rekao je portparol predsednika Poljske Blazej Spichalski.
Zašto je uvedeno vanredno stanje?
Kako su naveli poljski zvaničnici, vanredno stanje na granici s Belorusijom uvedeno je pre svega zbog većeg priliva migranata iz arapskih zemalja koji preko Belorusije nastoje da dođu do država Evropske unije.
Portparol poljskog predsednika saopštio je kako je u posljednjih nekoliko meseci hiljade migranata pokušalo da pobegne iz Belorusije prema državama Evropske unije od kojih su na udaru najviše Poljska, Litvanija i Letonija.
Prema podacima vlasti, samo u avgustu granicu između dve zemlje ilegalno je želelo da pređe oko 3.200 migranata, a situacija je eskalirala naročito nakon krize u Avganistanu kada su brojni građani pobegli iz države zbog talibanskih osvajanja.
Upravo u poslednjih nekoliko dana na granici Belorusije i Poljske zabeležen je veći priliv migranata iz Avganistana, a zbog situacije, poljska vlast započela je i sa izgradnjom ograde visoke dva metra kako bi olakšala posao graničnoj policiji na delovima gde migranti pokušavaju da pređu granicu.
Zbog novih mera i uvođenja vanrednog stana, brojni migranti ostali su „zaglavljeni“ na ničijoj zemlji između Belorusije i Poljske, pa se trenutno niti jedna zemlja ne oglašava o njihovom statusu.
Iako je u suštini za krizu na granici između Belorusije i Poljske zaslužna migrantska kriza, poslednje odluke poljskog predsednika povezane su i sa političkom krizom koja već više godinu dana traje između Belorusije s jedne, ali i susednih zemalja poput Letonije, Litvanije i Poljske s druge strane
Lukašenkova osveta Evropskoj uniji
Naime, od predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. godine na kojima je pobedu odneo Aleksandar Lukašenko, usledili su protesti beloruske opozicije koje su podržale i susedne države.
Pojedini beloruskih opozicionari, kao što je Svetlana Tihanovska, upravo su delovali iz Litvanije zbog zabrane ulaska u Belorusiju.
Nakon što je situacija eskalirala, Evropska unija je uvela niz ekonomskih i političkih sankcija Belorusiji što je nanelo određenu štetu režimu Aleksandra Lukašenka.
Ipak, beloruski predsednik našao je način kako da odgovori na evropske sankcije, a za to su mu poslužili upravo migranti. Sveprisutnu migrantsku krizu, beloruski predsednik je iskoristio za svojevrsni rat protiv Evropske unije.
Migranti iz Iraka, severa Afrike, ali i Avganistana koji su dolazili u Belorusiju, uredno su sprovedeni prema granicama Litvanije, Letonije i Poljske što je stvorilo velike probleme ovim zemljama.
„Nećemo nikoga zadržavati. Belorusija nije krajnje utočište migrantima. Oni su krenuli prema prosvetljenoj, ugodnoj i toploj Evropi“, ironično je izjavio Lukašenko.
Njegova odluka da i dalje nastavi s propuštanjem migranata dovela je do toga da Poljska, Litvanija, Letonija zatvore granice s Belorusijom i proglase vanredno stanje u pograničnim delovima.
Upravo ove zemlje, uključujući i Estoniju, potpisale su 23. avgusta i zajedničku deklaraciju gde su optužile Belorusiju za hibridni rat s Evropskom unijom u kojem režim Aleksandra Lukašenka upravo koristi migrante kao „oružje“.
„Od juna smo suočeni sa hibridnim napadima na istočnu granicu Evropske unije i NATO-a. Građani iz zemalja trećeg sveta se koriste za ilegalne prelaske granica. Ovo nije migrantska kriza već politički orkestrirana operacija režima Aleksandra Lukašenka kako bi se skrenula pažnja sve većih kršenja ljudskih i građanskih prava u Belorusiji“, navodi se u zajedničkoj izjavi.
Evropska unija bez konkretnog rešenja
Povodom eskalacije krize na granicama, oglasila se i komesarka Evropske unije za unutrašnje poslove Iva Johanson koja je takođe optužila Belorusiju da prebacivanjem migranata na granice Evropske unije nastoji da destabilizujei kompletnu regiju.
„Ono što Lukašenko pokušava jeste destabilizacija Evropske unije, a u tome koristi ljudska bića. Sankcije koje je njegovom režimu uvela Evropska unija zapravo su ga povredile te pokušava učiniti sve kako bi nam se suprotstavio“, rekla je komesarka.
Za sada, problemu migracija na istoku Evrope se ne nazire kraj. Odnosi između Letonije, Litvanije, Poljske i Belorusije na najnižem su nivou, a Evropska unija za sada nema adekvatno rešenje koje bi zadovoljilo obe strane.
Do sada, na granicama ovih zemalja nalazi se nekoliko hiljada migranata čija je budućnost usled političke krize neizvesna, a situacija se svakako može dodatno zakomplikovati ukoliko se uzme u obzir činjenica da Evropa ulazi u jesen i zimu – period godine kada je evropski mehanizam upravljanja migracijama na posebnom ispitu.
