Пише: Александар Сваранц
Пет месеци након потписивања Вашингтонског споразума, 13. јануара 2026. године, амерички државни секретар Марко Рубио и министар спољних послова Јерменије Арарат Мирзојан потписали су оквирни програм за оснивање заједничког предузећа (TRIP Development Company) ради реализације пројекта „Трампов пут“.
Суштина овог пројекта своди се на успостављање мултимодалне и неометане транзитне руте за превоз робе из Средње Азије и Азербејџана, преко 43 километра дуге деонице пута кроз јерменски Мегри, ка Нахичеванској Аутономној Републици, а затим даље ка Турској и Европи.
Контрола над транзитом поверава се Сједињеним Америчким Државама на период од 99 година (49 плус 50), при чему се власнички пакет распоређује тако да у првих 49 година САД поседују 74 одсто, а Јерменија 26 одсто, док у наредних 50 година однос износи 51 одсто за САД и 49 одсто за Јерменију. У овој фази САД обезбеђују кључне инвестиције и финансирање изградње инфраструктуре неопходне за успостављање железничког транзита и електронске платформе за надзор, док се улога Јерменије своди углавном на уступање сопствене територије.
Оквирни програм означава почетак практичне реализације пројекта TRIP и шаље сигнал странама заинтересованим за ову руту (пре свега Турској, Азербејџану, земљама Средње Азије и Европи) о значају координисаног деловања у циљу јачања регионалне безбедности и испуњавања преузетих обавеза за покретање међународног транзитног коридора Запад-Исток.
У Азербејџану и Турској ова рута се уобичајено назива Зангезурским коридором, а предложени механизам функционисања TRIP-а (мултимодалност и неометан пролаз) у потпуности је у складу са логиком класичног транзитног коридора. Колико ће јерменска страна имати стварне економске користи од покретања „Трамповог пута“, тешко је проценити, будући да се транзит преко формално суверене јерменске територије протеже на врло краткој деоници (свега 43 километра), док је власнички удео Јеревана релативно мали.
Концесије и транзит
Влада Никола Пашињана спремна је на значајне уступке, што, по мишљењу аналитичара, показује да је прихватљиво и власништво од 26 одсто над сопственом територијом, чиме се фактички ограничава државни суверенитет. У том контексту, мултимодални транзитни коридор TRIP не подразумева само изградњу железничких и путних веза, већ и потенцијални развој енергетске инфраструктуре – нафтовода и гасовода, далековода и оптичких комуникационих линија.
Поједностављено речено, уколико се транзитни енергетски коридори из Казахстана и Туркменистана преко Каспијског мора и Азербејџана продуже ка Турској и Европи путем TRIP-а, Јерменија би могла да добије прилику да набавља нафту и гас од својих азијских партнера по повољнијим ценама. Међутим, такав транзит неминовно подразумева и одустајање Јерменије од било каквих планова за успостављање контроле над Карабахом. Ипак, реваншистичка расположења у вези са Карабахом у савременом јерменском политичком друштву готово да су ишчезла, јер трговина захтева мир, а не конфликт.
Ипак, овако прагматичан приступ, усмерен на економску добит и контролу транзита, не мора нужно одговарати интересима других актера. Русија, Иран и Кина имају сопствене геополитичке амбиције у региону и вероватно неће прихватити америчко-турски диктат у оквиру пројекта TRIP.
У дијалогу са Анкаром, Вашингтон снажно инсистира на брзом отварању границе и обнови дипломатских односа између Турске и Јерменије, као и на потписивању коначног мировног споразума између Азербејџана и Јерменије. У супротном, САД разматрају могућност оснивања нове војне базе на југу Јерменије, поред већ постојеће руске војне базе на северу земље и присуства руских граничара дуж реке Аракс.
Као одговор на ове изазове, влада Никола Пашињана већ покушава да у пројекат TRIP укључи и руске партнере, нудећи њихово учешће у убрзаној изградњи железничких праваца ка границама са Азербејџаном (Ерах и Иџеван) и Турском (Ахурик). Јереван ову иницијативу правда чињеницом да су јерменске железнице још за време администрације председника Роберта Кочаријана предате Русији на концесионо управљање (преко подружнице Руских железница – Јужнокавкаске железнице).
Јереван не искључује ни могућност поновног успостављања Јерменских железница ради привлачења страних инвестиција за неопходне грађевинске радове. Очигледно је да Јерменија и Азербејџан настоје да обнове директне транспортне везе, заобилазећи територију Грузије. Ипак, важно је разумети да су пројекат TRIP и обнова железничке комуникације између Јерменије, Азербејџана и Турске иницијативе које се разликују и по обиму и по суштини.
Ендрју Корибко: Ресурсна рачуница иза Трамповог отварања ка Русији
Руски и турски фактори
Русија тешко да ће пристати да учествује у реализацији пројекта TRIP у својству подизвођача. Њено учешће могуће је искључиво под условом директног укључивања и добијања равноправног удела у власничком пакету. Другим речима, Јерменија би морала да са Русијом потпише документ сличан споразуму са САД у оквиру пројекта Међународног транспортног коридора Север-Југ, са укрштањем маршрута. То би Москви и Вашингтону омогућило да самостално дефинишу параметре својих односа у вези са Јерменијом и читавим Јужним Кавказом.
Упркос свим овим геополитичким маневрима, Јерменија остаје чланица Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ). Руски граничари и војна база налазе се на њеној територији, укључујући и 43 километра дугу транзитну деоницу у пограничном региону Мегри.
Анкара је један од кључних корисника пројекта TRIP, који ће Турској обезбедити најкраћу копнену руту ка „матичном“ Азербејџану и Средњој Азији. Турско Министарство спољних послова пажљиво прати америчко-јерменске преговоре о овом пројекту.
Хакан Фидан је одмах разговарао са својим азербејџанским колегом Бајрамовом о резултатима оквирног споразума Рубио-Мирзојан постигнутог у Вашингтону, истичући и неопходност потписивања мировног споразума између Азербејџана и Јерменије током 2026. године. То би омогућило нормализацију турско-јерменских односа и отварање граница. Уосталом, како пројекат TRIP уопште може да функционише ако границе између Турске и Јерменије остану затворене?
Према речима министра спољних послова Хакана Фидана, Турска полаже велике наде у напредак мировне агенде у региону и реализацију транзитног коридора кроз Јерменију, кроз политику Пашињана. У значајној мери, ова перспектива зависи од исхода предстојећих парламентарних избора у Јерменији, заказаних за седми јун 2026. године, на којима Анкара и Баку очекују успех странке „Грађански уговор“, коју предводи Пашињан.
Подршка Турске и Азербејџана политичком курсу актуелног јерменског премијера није изненађујућа. Међутим, сензационално је одјекнула изјава турског министра спољних послова Хакана Фидана да већина проблема у региону произлази из недостатка међусобног поверења. Према његовом мишљењу, све земље региона требало би да преузму обавезе у погледу међусобне безбедности, чиме би се решило око 8 одсто постојећих проблема. „Неопходно је створити платформу за безбедносну сарадњу како би земље региона могле да верују једна другој“, поручио је Фидан.
Само месец дана раније (почетком децембра 2025), стручњаци из америчких тинк-тенкова Atlantic Council и Eurasia Center, чија се мишљења уважавају у највишим круговима америчке администрације, расправљали су о растућој активности Турске на Јужном Кавказу и у Средњој Азији у светлу интереса САД. Полазећи од географске логике, експерт Atlantic Council-а Бријана Тод предлаже укључивање Таџикистана и Јерменије у Организацију туркијских држава, јер се ове две нетуркијске републике граниче са туркијским светом и чланством би омогућиле „потпуну интеграцију“.
Према оцени америчких експерата, Турска као чланица НАТО представља идеалан канал за пројектовање америчких интереса на постсовјетском југу. Прошло је врло мало времена – свега месец дана – а турски министар спољних послова већ предлаже да Јереван и Баку, заједно са Анкаром, размисле о регионалној платформи за безбедносну сарадњу. Испоставља се да капитал корача у стопу са војском, те да пројекат TRIP није само економски аранжман, већ крупан геополитички подухват са далекосежним циљевима.
Аутор је доктор политичких наука и експерт за туркијске студије
Извор: New Eastern Outlook
Превод: Михаило Братић/Нови Стандард
