Kada bi se neko iz parlamentarne većine usudio da podrži inicijativu DPS-a ili SDP-a za izglasavanje nepovjerenja Vladi ili smjenu nekog ministra, time bi izvršio tešku izdaju narodne volje. Kada govorimo o prekrajanju izborne volje, naglasak nije na Vladi, čiji veliki broj članova na izborima nije ni učestvovao, već se radi o podršci DPS-u koji je na izborima poražen voljom naroda.
Takođe je jasno da ovaj princip određeni djelovi Vlade koriste da bi sprovodili samovolju. To se moglo tolerisati do jednog momenta ali sve ima svoje granice. Zato se i tome mora stati na put. Ali ne podrškom inicijativama DPS-a i SDP-a jer je to osim izdaje narodne volje takođe i politički kukavičluk. Ako neko iz parlamentarne većine nije zadovoljan radom Vlade ili nekog ministra ponaosob, može pokrenuti sopstvenu inicijativu i za nju snositi političku odgovornost. Prvo u okviru parlamentarne većine – pregovorima, a ukoliko to ne urodi plodom, onda se podrška za određenu inicijativu može podnijeti Skupštini pošto se prethodno javnosti objasne razlozi za tako nešto.
Do ovakve situacije nismo došli samo nesaglasjem unutar parlamentarne većine već i odnosom Vlade prema njoj. Zato se više ne može tolerisati politika „prebacivanja odgovornosti i krivice“ u smislu „narod će kriviti njih a ne nas“. To u konačnom nije politika već politikanstvo. Kada postoji samovolja i kada se ista sprovodi u kontinuitetu, a suprotno izbornoj volji, subjekti parlamentarne većine imaju i pravo i obavezu da joj stanu na put. To je legitimno i dobro je za demokratiju. A podržavati inicijative DPS ili SDP, da nam godinu dana posle pada autokratije, DPS predlaže i odlučuje ko će biti smijenjen, to već nema veze sa demokratijom, to bi bila klasična izdaja narodne volje.
Luka Radonjić
Izvor: Fejsbuk
