Аљбин Курти поново је освојио нешто више од педесет одсто гласова на парламентарним изборима на Косову. Предводник „Самоопредељења“ је политичар који је успео да генерише најдубљу и најдужу институционалну кризу на Косову од једностраног проглашења независности 2008. године и да на крају изађе као победник. Курти ће у наредне четири године, уз подршку представника мањина у парламенту, изузимајући српску, поново владати суштински сам. Ако се осврнемо на блиску прошлост – за Србе на Косову то није добар исход. Тако да Српска листа, ни поред оних освојених десет мандата, нема шта да слави.
Србија и међународна заједница у наредном периоду најизвесније могу да се поздраве за било каквом формом дијалога – баш онако како га готово није ни било током читаве 2026. године. То не значи да би у ситуацији у којој би опозиција, идеално уз гласове Српске листе, формирала власт у Приштини, истог тренутка несугласице и вечито отворена питања почела да се решавају. На жалост, не би. Опет, међународна заједница би имала некога на кога би лакше могла да утиче, док би Београд следствено добио некога са којим би заиста могло да се разговара. Можда ретко, сигурно натегнуто и често без икаквих резултата – али макар да се разговара.
То ће, како смо до сада имали прилике да се уверимо, бити тешко, готово неизводљиво, са човеком који је добио подршку „педесет посто плус један глас“ на пређашњој политици које је била срж и минуле кампање – да се са Београдом не разговара. И не само то – да сваки албански политичар који помисли да прича са косовским Србима или неким из Београда аутоматски бива проказан као издајник.
Треба ли уопште подсећати на оно о чему је НИН недавно писао, да је Аљбин Курти човек који је довео Косово у најгори положај пред међународном заједницом од 2008. године, те да је успео да против себе окрене чак и највећег добротвора Приштине – Сједињене Америчке Државе, које су на неодређено време суспендовале стратешки дијалог за Косовом. Европске унија је, подсетимо, 2023. године увеле казнене мере против Приштине, због растућих тензија на северу Косова, као и због одбијања да примене оно што је већ договорено током преговора под окриљем ЕУ. По неким проценама, Косово је за две године остало без више од шест стотина милиона евра, јер им је приступ различитим ЕУ фондовима због санкција био онемогућен.
Неколико је могућих одговора које познаваоци прилика на Косову наводе, а који су за крајњи исход имали Куртијев тријумф на ванредним парламентарним изборима, онда када је изгледало да је надомак премештања у опозиционе клупе. Према једној теорији, управо су најава потпуног укидања санкција Косову на самиту ЕУ – Западни Балкан десетак дана пред изборе, као одлазак Вјосе Османи у Брисел, утицали на то да се део гласова две опозиционе странке са „демократска“ у назива, прелију на „Самоопредељење“.
Гласови из „базена“ странке на челу са Османи „прелили“ су се код Куртија, како упућени оцењују, из због њене скорашње активности прикупљања признања за Косово по свету, када су Сирија, Судан и Бахами признали једносстрано проглашену независност. Османи, коју из опозиције називају „продуженом руком Куртија“, најавила је да планира и други мандат као председница Косова. Поставља се питање да ли ће Курти умети да цени то што му је Османи, уколико су анализе тачне, „намакла“ гласове.
Постоји и „школа мишљења“ да је другој „историјској“ победи Аљбина Куртија кумовало време одржавања избора. Косово, као што знамо, има велики број људи који су на „привременом раду“, како се то некада говорило, у некој од земаља Европске уније. Период уочи Нове године, а неколико дана после католичког Божића, јесте време када се косовски „гастарбајтери“ враћају кућама. Није необично да људи са Балкана, који су најчешће због лоше економске климе отишли са ових простора на Запад, можда баш због одвојености, имају појачани националистички сентимент и потребу за идентификацијом. То ће рећи, када се „један и један“ зброје – ето Куртију идеалних гласача за његову крајње десну политику која опасно кокетира са екстремизмом.
Парадоксално је то што је највећи број тих претежно младих људи, са Косова отишао због неспособности власти да побољша економску ситуацију. Економски резултати, уколико се погледа власт Аљбина Куртија, готово су непостојећи. Према свим привредним параметрима, Косово је приковано за европско дно. Али зато Аљбин Курти поменутој омладини која по Европи ради оне послове које Европљани избегавају, сервира шовинизам, уз неизбежну причу о вечном непријатељу и сталној угрожености. На крају се ти исти људи врате назад у своја родна места и таквом политичару поново предају у руке апсолутну власт.
Са друге стране, све и да су косовски „гастарбајтери“ заиста донели Куртију тих пресудних неколико процената, највећи број Албанаца који на Косову живи ту суморну и неизвесну свакодневницу, свој глас је дао талентованом популисти и вођи „Самоопредељења“. Ти људи су се сами определили за лидера који ће им уши пунити националистичким паролама – за разлику од џепова. Има она изрека „vox populi, vox dei“.
А како се Срби уклапају у Куртијеву слику Косова? Па, не уклапају се. Све оно што је Курти предузимао у ранијем периоду, било је у сврху повећавања притиска на и онако малобројне Србе, да се на крају покупе и оду са Косова. Човека који је по други пут, када је изгледало да је „на коленима“, успео да пребаци 50 одсто гласова, тешко да ће неко моћи да обузда. Чак и после повремених „пацки“ са „западне стране“, Курти је једноставно тврдоглаво настављао да тера по своме.
Ако макар нешто можемо да поменемо у позитивном тону, то је да су се српски градоначелници после три године вратили да управљају општинама у којима Срби чине апсолутну већину. Остало им је да, поново под Куртијевом самовољом, покушају да поврате макар нешто што је изгубљено за тај период, после одлуке о изласку из институција и бојкоту избора крајем 2022. године. Потребно је, такође, пробати да се сачува оно што сада имају. Узевши у обзир Куртијеву нарав и досадашњу политику засновану на подизању међуетничких тензија кроз креирање конфликата – биће то нимало лак задатак. Срби на Косову и Метохији, након ванредних парламентарних избора, у 2026. годину улазе са још мање разлога за оптимизам.
Извор: НИН
