Пише: Мирослав Здравковић
Словеначки завод за статистику издао је саопшење линк о вредности нефинансијске имовине предузећа и породица у Словенији на крају 2024. године. Вредност предузећа износила је 232,8 милијарди евра док су домаћинства имала имовину вредну 205,2 милијарди евра.
Домаћинства су у трајним потрошним добрима имала 16,3 милијарде евра, у томе у аутомобилима 9,0 у намештају 4,6 и у опреми за рекреацију и забаву (ТВ, рачунари…) још 2,4 милијарди евра.
Ради поређења са овим подацима, дата је вредност финансијске имовине домаћинстава у износу од 86,2 милијарде евра и обавеза од 18,5 милијарди евра.
Било би добро да и ми имамо оваква саопштења и прорачуне, а како би знали колико је народно а колико привредно богатство. Још би било боље да меримо одступање у односу на Словенију и брзину којом га смањујемо, или је увећавамо, јер је она у просеку развијености ЕУ и премашила је Италију по нивоу развијености.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
Ал` свашта би било добро, ал` на жалост немамо. Што би рекао народ, и бабе би рађале да могу.
Овде су ме два последња податка мотивисала да упоредим са нашом штедњом и кредитима становништва. У финансијску имовину спадају и друге ситнице, а не само штедња, али претпоставићемо да у нашем случају њен удео је минималан. Интересовали су нас редови величина.
Када се 86,2 милијарди евра словеначке уштеђевине подели са 2.130.986 становника долазимо до 40.451 евра по становнику, а кад се то исто учини са 18,5 милијарди обавеза долазимо до 8.681 евра по становнику.
На крају 2024. године укупна штедња становништва (укључујући стање на текућим рачунима) у Србији износила је 21.851 милиона евра, а укупни кредити 13.890 милиона евра, што при 6.567.783 становника даје штедњу од 3.327 евра а кредите од 2.114,9 евра по становнику.
У односу на словеначке податке, имамо 25,3% њихове штедње становништва и 75,1% њихових кредита. Дакле, наше становништво се олако и три пута више задужује у односу на могућности да штеди.
Мирослав Здравковић: Тихо умирање пољопривреде и села, 1995-2024
Словенци имају 12,2 пута већу уштеђевину и 4,1 пута веће задужење од просечних становника Србије.
Ово су укупни и просечни подаци по становнику. Словенија је једна од земаља са најмањим одступањима у расподели дохотка у свету (џини коефицијент), а Србија варира од умерене до екстремне неједнакости у расподели.
То значи да у Словенији велики удео становника има уштеђевину (и друге финансијске пласмане) око 40,5 хиљада евра, и да релативно мали има већу од 80 хиљада и такође мали мању од 20 хиљада евра.
У Србији, на жалост, структура уштеђевине није слична словеначкој.
Извор: Макроекономија
