Мирослав Здравковић: Значај агенција за обезбеђење и коцкарница за српску економију

Пише: Мирослав Здравковић

Тренутно (17.12.2025) читам књигу професора Данила Мандића „Гангстери и други државници – Мафије, сепаратисти и расцепљене државе у глобализованом свету“, и ова књига ми буди много непријатних сећања, јер се ради о највећем делу мог живота, након 1990. године, а иначе се бавим удаљеном историјом како бих избегао суочавање са властитим животом и временом у коме живим. Књига је за препоруку, као и пажња ка овом изузетно успешном човеку (линк).

Једна његова изјава, коју преносим, ме је мотивисала да напишем текст наредних дана. Цитирам:

Замислите најбољи могући сценарио да се деси сада. Да Вучић поднесе оставку и да оде из земље, и да каже – ‘идем у Москву, да будем цимер Марка Милошевића и повешћу десет најпримитивнијих својих сарадника са мном’, и они оду и повуку се из политике. Шта онда? Ми ћемо славити и пробудити се сутра ујутру мамурни са студентима и, и даље, немамо владавину права и даље немамо просветни систем спреман за 21. век и даље нам људски капитал седи у Силицијумској долини, у Бечу, на МИТ-у, и даље немамо плурализам, имамо патримонијализам у друштву које изједа све поре друштва, не само државу. Вучић је симптом тога, он није узрок“, оцењује он за Н1.

„Генерално је боље имати кочнице у колима, него неко ко ишчупа кочницу, и онда ишчупа ручну и сву хидраулику из кола и каже ‘види, како пичим сјајно’“, указује.

„Имају фазе мобилизације и демобилизације… И у свакој фази мобилизације су очекивања превелика и разочарање је неизбежно, чак и ако успеју. И то је нормално. У фазама демобилизације сви мисле: крај, проћердана прилика, више се никад неће појавити, али шта је важно из социологије друштвених покрета је врло јасно да једина ствар која је важна је изградња организационог капацитета. То значи, ако вам дође 300.000 људи на протест, а нико од њих се не обавеже на неки следећи корак, и ако нема стратегије, тај протест је неуспешан. Ако вам се појави 30 људи на некој колективној акцији, и пола њих зна у оквиру неке стратегије шта је следећи корак и обавезују се на нешто, на неко организовање, тај протест је успешан“, оцењује.

Драгован Милићевић: Балада о економском тигру

Први цитат ме је мотивисао да напишем пригодни текст „Србија у другој четвртини XXI века: Декриминализација, деколонизација и репаметизација“, а који ћу, надам се завршити до краја прве четвртине века, а она се завршава за 14 дана.

И док размишљам о претходних 25 година, и фокусирам се на претходних 14 месеци, паде ми на памет да проверим пословање делатности „Заштитне и истражне делатности“ и „Коцкање и клађење“. И прва и друга служе за мобилизацију парамилицијских трупа које нападају мирне демонстранте. Не у целини, наравно, већ се само неке користе за уплате из општинских буџета за приватно обезбеђење, а и коцкарнице сијају чистом светлошћу, само се појединци, њихови власници или запослени, пронађу у конфликтним ситуацијама.

Обе делатности имају занемарљив значај за укупну економију, али имају огроман значај за актуелну власт.

Колико велики значај имају довољно је да изнесем само један податак, па да више ништа иза тога не напишем: број запослених у заштитним и истражним делатностима у првом тромесечју 2025, у односу на крај 2024, повећан је за 8.189 лица, када је у укупној економији број запослених смањен за 12.689 лица (без заштитара и обезбеђења смањен је за 20.878 лица)! На крају 2024. број запослених био је 29.070 и он је повећан на 37.259 у Т1 2025, да би у Т3 2025. био 37.311. Колико је запослених у МУП-у Србије, чисто ради поређења? Овај прираст од преко осам хиљада лица представља читаву борбену дивизију, војним речником речено.

Сад прелазим на досадно набрајање података, а које је било и основни циљ, а не ово сензационалистичко проналажење једног податка.

Од првог тромесечја 2016. године, од када постоје подаци у бази РЗС-а, број запослених у заштитним и истражним делатностима повећан је са 22.636 на 37.311 лица и њихов удео у укупном броју запослених повећан је са 1,20% на 1,61%. У коцкању и клађењу број запослених је удвостручен, са 7.606 на 15.471 а удео је повећан са 0,40% на 0,67%. Обе делатности су се показале као надпросечно перпспективне.

Ни у агенцијама за обезбеђење, ни у коцкарницама, кладионицама, не раде доктори наука, па ни факултетски образовани, па је очекивано да имају плате које су испод просечних.

Просечна нето зарада у заштитним и истражним делатностима повећана је са 35.059 динара у 2018. на 66.377 динара у 2024. а у коцкању и клађењу је повећана са 39.892 на 89.389 динара. У односу на просечну зараду заштитне и истражне делатности су смањиле однос са 70,6% на 67,6% а коцкање и клађење су повећале са 80,3% на 91,1%, у 2018. и у 2024. години.

Обе делатности су у 2024. години достигле своје рекордне уделе у укупној додатој вредности српске економије, и не треба сумњати да су у 2025. години поставиле нове рекорде – радници се по страним фирмама отпуштају широм Србије, али запослених у обезбеђењу и клађењу увек треба још више.

Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.

Заштитне и истражне делатности су повећале удео са 0,387% у додатој вредности у 2016. на 0,538% у 2024, а коцкање и клађење су повећали удео са 0,453% на 0,788%, респективно.

Колико год ови удели изгледали малим, када се збирно упореде са пољопривредом, они су у 2016. години имали 12,9% а у 2024. години 37,9% додате вредности пољопривреде – делатности од које живи преко два милиона становника Србије.

Удео зарада у додатој вредности у 2024. години износио је 45,7% на нивоу целе економије. Код заштитних делатности он је износио 71,1% а код коцкања и клађења 34,1%. Прве су мишићно-интензивне а друге су капитално-интензивне, па је код првих приоритет платити мишиће, а код других капитал.

Извор: Макроекономија