Пише: Давид Рнковић
Тужилачко „предлагање висине казне“ у Црној Гори је потпуно испразна форма – парада без икаквог правног дејства. Суд казну одмјерава у оквиру законског минимума и максимума узимајући у обзир законом предвиђене олакшавајуће односно ублажавајуће као и отежавајуће околности независно од предлога тужилаштва, не по тужилачком броју. То код нас није никакав правни институт, већ перформанс.
Такозвани хибридни кривични поступак настао је карикатуралним преписивањем англосаксонског модела, без стварне једнакости оружја, без унакрсног испитивања и низа елемената кохерентног и познатог англоамеричког кривично-правног система а све то у потпуном одсуству суштинске улоге одбране је трагикомедија. Шта смо тим правним трансллантом , тј. пресађивањем америчког у црногорско кривично законодавство и праксу практично добили? Добијена је односно задржано је старо удбашко чедо и матрица заоденута камуфлирана у америчко рухо. Добили смо извештачену Весу вештицу. Удба је то радила примитивно и сирово али барем јасно и оригинално.
Уз данашње, двадесето по реду, јубиларно одлагање суђења Весни Меденици
У таквом систему адвокат дефилује, глумата, не брани; поступак симулира правду, не тражи истину.
Зато уз приде кул изјаве о „немогућности због животне доби издржавања 20 година затвора“ и кључна поента да упркос таквом јаловом тужилачком тражењу високе затворске казне “неће проговорити” делују бескрајно бљутаво, јер долазе од особе која је од 2007. – као ВДТ, потом “троструки” предсједник Врховног суда али и Судског савјета – скројила и кадровски цементирала партијски, шовинистички, коруптивно, незнавено, неморално и полтронско правосуђе, уз енормно бестидно лично богаћење.
Фотографије са парадним и парадним адвокатским естаблишментом не одају достојанство – само огледало система који се урушио и даље срозава уз “испрану и испразну” позерску асистенцију адвокатуре изнутра. То је заправо аутопортрет правосуђа данас и овде – у Црној Гори.
