Пише: Ана Мартиноли
Ово је први државни закон који уводи јасне рестрикције везане за године корисника друштвених медија.
Од 10. децембра, Аустралија почиње да спроводи пропис по ком „платформе друштвених медија са старосним ограничењем“ (Инстаграм, ТикТок, Снепчет, Фејсбук, Јутјуб, X…) морају предузети „разумне кораке“ како би спречиле кориснике млађе од 16 година да креирају налог или би могле бити кажњене са око 49,5 милиона аустралијских долара. Ово је први државни закон који уводи јасне рестрикције везане за године корисника друштвених медија. Сервиси за игре и апликације за размену порука су углавном изузете, али апликације са карактеристикама „у стилу друштвених медија“ и даље могу бити обухваћене.
Ови прописи су практична реакција на бројне доказе о штетном утицају онлајн окружења на децу – од везе између интензивне употребе друштвених медија код адолесцената са повећаним ризиком од депресије, анксиозности, самоповређивања и суицидалности, преко студија које указују на штетност по перцепцију слике тела, лошији квалитет сна, слабљење пажње и изложеност садржају који може подстаћи самоповређивање до аустралијских истраживања безбедности онлајн која закључују да преко половине деце пријављује сајбер малтретирање, са посебно високим стопама међу девојчицама и трансродним младим корисницима.
Одлагањем приступа друштвеним мрежама до 16 година, законодавци се надају да ће заштитити развојни период у коме се пажња, слика о себи и регулација емоција још увек формирају.
У контекстима крупних глобалних дешавања попут штрајкова због климатских промена, студентских протеста или кампања за права мањина, општа забрана налога за млађе од 16 година може се протумачити као смањење грађанског гласа младих управо у периоду када постају политички свесни
Нови аустралијски закон адресира проблем дизајна и алгоритама онлајн производа који подстичу стварање зависности, али је и директан одговор на доказе да велике платформе знају за штету по ментално здравље и добробит корисника, али је игноришу или крију. Недавно обелодањени документи америчког суда тврде да је Мета сакрила интерне налазе „Пројекта Меркур“ који је показао да су се корисници који су напустили Фејсбук на недељу дана осећали мање депресивно, анксиозно и усамљено. Психолог Џонатан Хајд, чија је књига Анксиозна генерација често цитирана у дебатама о овим темама, нови аустралијски закон је назвао „највећом прекретницом коју смо видели“ на глобалном нивоу. Он сматра да је детињство „препрограмирано“ паметним телефонима и друштвеним мрежама од почетка 2010-их, да су растући проблеми менталног здравља тинејџера снажно повезани са овом променом и да би четири норме требало да постану стандардне – без паметних телефона пре средње школе, без друштвених мрежа пре 16. године, школе без телефона и више игре офлајн. Истовремено, постоје отпори и оспоравања.
Друштвене мреже: Зашто деца изводе смртоносне изазове на ТикТоку
Пред Вишим судом у Аустралији покренут је случај којим се тврди да закон крши имплицитну уставну слободу политичке комуникације, јер тинејџери све више користе друштвене медије да би пратили вести, организовали протесте и јавно говорили. Два петнаестогодишњака, уз подршку пројекта Digital Freedom, у својој тужби кажу да је овај пропис „претеран“ и тврде да би могао да утиша глас преко два и по милиона младих Аустралијанаца. У контекстима крупних глобалних дешавања попут штрајкова због климатских промена, студентских протеста или кампања за права мањина, општа забрана налога за млађе од 16 година може се протумачити као смањење грађанског гласа младих управо у периоду када постају политички свесни и када им је онлајн ангажман важан део личног и друштвеног одрастања. Неке групе за грађанске слободе брину да мере попут ове превише поједностављују сложене трендове менталног здравља приписујући их углавном друштвеним мрежама и стварају „моралну панику“ која замагљује шире покретаче психолошких тескоба као што су економски и политички турбулентни догађаји, академски притисак, офлајн малтретирање
Извор: Радар
