Пише: Филип Драговић
Од кад постоје на јавној сцени, чувени су „Буксовци“ блиједа и неуспјела копија сарајевских Надреалиста. Знате оно, једни исти момци, ко бива, јако су духовити, снимају скечеве и успут свирају и добру музику. Али, све оно што су Нови Примитивци из Сарајева 80-их (Елвис Џ. Куртовић, др Карајлић, Ђурић и остали) збиља постигли, то је цетињско-подгоричкој дружини недосањан сан. Да буду нови и оригинални, да дјелују као глас авангарде постојећем систему власти, да буду духовити и да поред свега тога стварају незаборавнa музичка дјела. „Books“-овци су мућак од самог њиховог медијског зачећа. Мислим, зна ли неко, до дан данас, шта је то духовито, симболично или провикативно у приглупом имену „The Books of knjige“?
Оно што овој дружини из ЦГ даје траг умјетничког јесте музички опус „Перпера“ али фактор који недостаје „Буксовцима“ а који „Перпер“ чини озбиљном музичком појавом јесте фини и пристојни момак Никола вокал поменуте групе. Све осим Николе и његовог гласа, у медијском и културном смислу је фалсификат фалсификата. Бескрајна пренемагања у скечевима који опонашају ментално ретардиране људе, честа шегачења на рачун цркве и религије, и исмијавање власти, али строго послије 2020. описују њихов стваралачки јад. За познаваоце прилика у ЦГ довољно је рећи да су ови „забављачи’ неодвојиви дио Антене М. А за оне који (их) не знају, ево послушајте њихов посљедњи „хумористички“ урадак:
И ево да питамо, шта је тачно толико „лудо“ и „смијешно“ у изјави Мома Копривице? Литургија- сама по себи? Рече један од њих да се нада да му дјеца неће бити ни на каквој литургији (што би било легитимно, да нема подругљиве интонације која литургију доводи у раван диловања дрогом). Волио би да чујем ове комичаре како би звучало из њихових уста када би се тако поспрдно односили према намазу или миси. А није да нема црногорских политичара који афирмативно говоре о једном или другом. Али то је изван буксовачких књига.
Да ли је смијешна Копривичина бојазан да ће се у будућности литургије служити искључиво на енглеском језику? Ма шта смијешна? Она је, њима, смјехотресна. Замислите, један политичар који хоће ЦГ у ЕУ, а брине о опстанку домаће културне баштине, у коју литургија несумњиво спада. Али не и за полуписмене и наново примитивне Буксовце. Њима је сами помен литургије у јавном простору, непристојан и чудан. Зато углас питају: па гдје ми ово живимо?
Вучић Ђукановићу поклонио Ђуришића, као чувену Тројанску скулптуру
А да не причам о томе колико су на овом непристојном снимку извргли руглу изразе „свеколико српство“ и „полицентрично српство“! Хајмо опет да тестирамо кловнове из ТБОК: да ли би се овако шегачили са изразима „свеукупно хрватство“ или „свеобухватно албанство“. А не би, то вам гарантујем. И само у тој чињеници се види сав њихов јад. Да не говоримо о томе колико модерна визија Мома Копривице да сви припадници српског народа или сви говорници српског језика буду, некада, у Европској Унији, без обзира из које државе (из ког политичког центра) долазе. Такав исказ је сваком нормалном јасан и прихватљив осим Буксовцима који уопште не схватају какве везе Срби и српство имају са Црном Гором? И не само што не схватају него се томе ругају као да је ријеч о нечему неморалном.
Неморалном попут нпр. појаве да умјетници који гањају сатиру на рачун власти и институција, траже и добијају паре од тих истих институција. Али таква се НВО перверзија не може приписати Мому Копривици, него управо овим скечерима.
Елем, ови простори су имали један и непоновљив Њу Примитивизам у Сарајеву прошлог вијека, који је био примитиван само у свом ироничном имену, а дубоко у себи доносио размрдавање мозгова и душа. Његова црногорска копија никад није добила озбиљан умјетнички садржај, а у својој форми била је и остала, не неки нови, значењски пренесени, него стари, добро познати примитивизам. Онај уличарских манира и домета.
Оно што они раде зове се – кревељење. А кревељење ће, као начин изражавања, заувијек остати, „протеза“ за недуховите.
