Политичка борба у Србији улази у нову фазу након скупа у Новом Саду 1. новембра на којем је обележена годишњица пада надстрешнице. Шта се може очекивати?
Основни захтев студената и побуњеног народа за расписивањем избора није испуњен, али се у међувремену десило неколико догађаја који свему дају нову динамику. Најпре резолуција Европског парламента, а затим и извештај Европске комисије о напретку Србије, који је у четвртак (6. новембар) уручен председнику Александру Вучићу, показују за сада једну нову реторику и приступ према српском режиму.
То је вероватно и био разлог зашто је током уручења извештаја председник Србије, у присуству шефа делегације ЕУ у Београду Андреаса фон Бекерета, све време уздисао, колутао очима и цинично се смешкао док су изношени делови тог оштрог извештаја. Незадовољство председника Србије се видело и током његових изјава пред Фон Бекеретом, које би се могле свести на један пасивно-агресивни став: одлично сте ово урадили, проучићемо пажљиво, али ово је гомила глупости и нетачности.
Зашто власт протестује?
На домаћем плану режим је показао да не одустаје од идеје организовања контрамитинга који – чак и уз нескривене измишљотине српске полиције о броју присутних – настављају да се с тешком муком одржавају широм Србије. Подела дневница и тарифе су већ јавна тајна, а исто тако је то и присиљавање запослених у јавним предузећима да тим скуповима присуствују.
Нико за сада није понудио ваљан одговор зашто власт протестује, али је очита намера да се некако парира студентским и грађанским протестима, и да се чека свака прилика за провокације како би се протести против режима показали као насилни.
Ступање у штрајк глађу Дијане Хрке, мајке Стефана Хрке, једног од погинулих испод надстрешнице, довео је до нове мобилизације антирежимских протеста, и у овом тренутку он је нови мотив окупљања побуњених грађана.
Опасност након избора
Мислим да ћемо скупове на обе стране имати и даље, али се сада поставља питање да ли они и за једну и другу страну можда већ имају и известан контраефекат, истиче за DW Владимир Пејић, из агенције за истраживање јавног мњења Фактор плус.
„Ипак све те скупове видим у контексту неких наредних избора, које можемо да очекујемо по мом мишљењу негде до краја 2026. године, али ме не би изненадило да то буде и почетком 2027 године. Можда притисак јавности, тачније свих који су против власти, буде толики да ти избори буду и раније. Не мислим да се власт толико плаши избора, колико се плаши онога што следи пре избора, али још више се прибојава онога што може уследити након избора, односно да ли ће нека друга страна прихватити те изборе као релевантне“, каже Пејић.
Наставак сатанизације и поларизације
Власт не може да рачуна на превелико смањивање тензија протеста, али исто тако мислим да поруке Европског парламента и Европске комисије јасно показују да власт не може рачунати ни на неку појачану репресију, оцењује за DW Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука у пензији:
„Мора се ићи на неку врсту релаксације, али с обзиром на ову врсту поделе и поларизације то тренутно изгледа доста невероватно. Међутим, власт ће сигурно настојати да уђе у 2026. са изборима, како би на тај начин показала да је, ето, издржала малтене читав мандат, и како би некако смирила ситуацију. У међувремену ће наставити с комбинацијом сатанизације противника, подгревањем сукоба унутар противника режима и куповином одређеног дела бирачког тела“, напомиње проф. Стојиљковић.
Дилеме студентске листе
Приметни су и све присутнији гласови да је можда време да се обелодане бар нека имена с будуће студентске листе за изборе. Главни аргумент против тога био је да се не жели медијска сатанизација режимских медија против имена на тој листи, али Владимир Пејић сматра „да је то у тренутку када су они постали политички актери а не само неко ко протестује, они чини ми се имају и обавезу да се легитимишу. Ако причамо о изборима, мислим да је то неопходно и због њихових присталица. Полако пролази време против, и негде долази време у којем би требало да буду за некога. Не мислим да је разлог оклевања страх, већ просто дилема како обликовати ту листу да задовољи што већи број људи“, наглашава наш саговорник из агенције Фактор плус.
Мислим да се пре свега мора радити на неком политичком програму, додаје Зоран Стојиљковић, „и то пре свега због примедби да студенти обухватају прилично широк идеолошки спектар, како се каже – од Ломпара до Бакића, и да је то тешко помирити. Након тога се могу и открити нека имена, како би се показало да су то кадрови с капацитетом. Та врста инсистирања на томе да нисмо само против већ да ће ствари бити другачије је веома важна“, такође упозорава Стојиљковић за DW.
Различити критеријуми за опозицију
Ситуација око деловања традиционалне опозиције тренутно носи превише непознаница. Велики је притисак да опозиција практично одустане од избора у корист студентске листе, али се то највероватније неће десити.
„Опозиција јесте грешила у прошлости“, примећује Владимир Пејић, „али мислим да су према њима били неправедни и њихови гласачи. Оно што су глорификовали код студената, код опозиције су посматрали као слабост – ако шетају онда троше енергију људи, ако стоје онда је стајање узалудно, ако су мало агресивнији онда кажу не може насиљем да се руши власт. Она ипак мора да постоји. Нико њима не би требало да декретом додељује проценте и слично, али мислим да није реално да се опозиција помири с тим да их неко уклони из политичког живота“, оцењује Пејић за DW.
Комплексни спољни утицаји
Када је реч о утицају Европске уније на политичка дешавања у Србији, нарочито након оштријих тонова који одатле долазе, Владимир Пејић скреће пажњу на чињеницу „да је геополитичка ситуација сада нешто комплекснија“:
„Имамо сада више фактора. Ту су Русија, Кина, актуелна власт у Америци, па бивша власт у Америци која још увек има неки утицај. Ту је затим Европа, Велика Британија која има значајну улогу. Пуно је фактора који опет имају међусобно супротстављене интересе. Стога се с једне стране мора чути глас ЕУ, али с друге стране – ни ЕУ више није тако јединствена. Тако да утицаја има, али доста тога зависи и од других фактора које сам навео“, закључује Пејић за DW.
Извор: Дојче Веле
