Piše: Dejan Jovović
Godišnji sastanci Odbora guvernera Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke okupljaju centralne bankare, ministre finansija, parlamentarce, lidere privatnog sektora, predstavnike civilnog društva i akademike kako bi razgovarali o pitanjima od globalnog značaja, kao što su ekonomski izgledi, borba protiv siromaštva i ekonomski razvoj.
Grupacija Svetske banke je grupa od pet međunarodnih organizacija, koje pružaju zajmove i savete zemljama u razvoju radi smanjenja siromaštva i podsticanja ekonomskog prosperiteta. Njenih pet organizacija su Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodna asocijacija za razvoj, Međunarodna finansijska korporacija, Multilateralna agencija za garancije ulaganja i Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova. Prve dve organizacije se ponekad zajednički nazivaju Svetska banka.
Srpska delegacija
Ovogodišnji sastanak Odbora guvernera MMF-a i Grupacije Svetske banke održan je od 13. do 18. oktobra ove godine u Vašingtonu, i okupio je lidere iz oblasti politike, ekonomije i tehnologije koji su raspravljali o ključnim globalnim pitanjima. Na skupu su bili prisutni guverneri centralnih banaka, ministri finansija i razvoja, članovi parlamenta, rukovodioci privatnog sektora, predstavnici organizacija civilnog društva i akademici, kako bi razgovarali o najvažnijim ekonomskim temama današnjice.
Na godišnjioj skupštini MMF-a i Grupe Svetske banke učestvovala je i delegacija Srbije na čelu sa guvernerom Narodne banke Srbije i ministrom finansija. Delegacija Srbije obavila je niz razgovora sa visokim zvaničnicima ove dve finansijske institucije. Održani su i bilateralni susreti sa predstavnicima centralnih banaka, vodećih finansijskih institucija, stranim investitorima i drugim zainteresovanim partnerima radi upoznavanja sa mogućnostima ulaganja u Srbiju, ekonomskim potencijalom i reformama koje se sprovode sa ciljem unapređenja poslovnog ambijenta.
Srpska delegacija učestvovala je i na zajedničkom sastanku Konstituence Švajcarske, kojoj pripada Srbija, kao i na sastanku zatvorenog tipa koji direktor Sektora za Evropu MMF-a organizuje sa guvernerima i ministrima finansija, na kome će biti razmatrani regionalni ekonomski izgledi za srednju i istočnu Evropu.
Kako su prenela sredstva informisanja, na ovogodišnjem skupu u Vašingtonu bila je prisutna i delegacija tzv. Kosova na čelu sa guvernerom Centralne banke Kosova. Tokom posete SAD, kosovski predstavnici imali su bilateralne sastanke sa predstavnicima MMF-a, Svetske banke, Ministarstva finansija SAD, drugih međunarodnih finansijskih institucija, kao i guvernerima evropskih centralnih banaka.
Tzv. Kosovo je članica MMF-a i član Grupacije Svetske banke od juna 2009. godine ( iako nije nezavisna zemlja i članica UN). Kvota Kosova u MMF-u sada iznosi 82,6 miliona SPV. Kosovo sarađuje sa MMF-om i nedavno je postiglo sporazume, kao što su stend-baj aranžman i korišćenje sredstava MMF-a za otpornost i održivost. Kao član, Kosovo ima potpun pristup finansiranju i uslugama pet institucija Grupe Svetske banke. Partnerstvo Svetske banke sa Kosovom počelo je 1999. godine kako bi se podržali njegovi napori za obnovu i oporavak pre zvaničnog članstva. U martu 2025. godine, Kosovo je, takođe, postalo zvanični donator Međunarodnog udruženja za razvoj.
Miroslav Zdravković: Zamena dugova Zapadu za dugove Kini i BRIKS
Ekonomska stabilnost
Glavne sesije na godišnjoj skupštini su posvećene pitanjima makroekonomske stabilnosti, rizicima za globalne lance snabdevanja, strategijama za ublažavanje klimatskih posledica kroz finansiranje i rešenjima za održiv dug.
Ključne teme na sastancima tokom ovogodišnjeg jesenjeg zasedanja odnosile su se na aktuelna globalna ekonomska kretanja i izglede u uslovima složenog ekonomskog i političkog okruženja, sa posebnim fokusom na trgovinske tenzije i ulogu međunarodnih finansijskih institucija u podršci ekonomskim politikama zemalja. Predstavljeni su ključni globalni ekonomski izazovi i rizici, preporuke za sprovođenje ekonomske i finansijske politike zemalja članica i prioriteti rada ovih međunarodnih finansijskih institucija u narednom periodu.
Pored plenarnog zasedanja Odbora guvernera MMF-a i Grupacije Svetske banke, kao najviših organa upravljanja, održani su i sastanci Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta i Zajedničkog komiteta za razvoj, savetodavnih organa MMF-a i Grupacije Svetske banke.
Na sastanku međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta MMF-a, na kome je učestvovala i delegacija Srbije, diskutovano je o aktuelnim globalnim ekonomskim kretanjima i privrednim izgledima, kao i odgovarajućim merama ekonomske politike za prevazilaženje aktuelnih izazova. Istaknuti su prioriteti za očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i zajedničke aktivnosti radi obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja globalne ekonomije.
U narednom periodu, fokus politika mora biti na jačanju otpornosti, ubrzavanju reformi, podsticanju produktivnosti, investicijama i održivom rastu, uz očuvanje stabilnosti cena i finansijskog sistema. Takođe, tokom sastanka diskutovano je o aktivnostima povodom opšte revizije kvota MMF-a. U skladu sa svojim srednjoročnim ciljevima, u okviru globalne finansijske sigurnosne mreže MMF ostaje posvećen procesu unapređenja okvira svog delovanja u skladu sa izmenjenim uslovima poslovanja.
Međunarodni monetarni i finansijski komitet je savetodavno telo MMF-a i bavi se ocenom međunarodnih ekonomskih tokova, kretanjima na finansijskim tržištima i daje preporuke Odboru guvernera MMF-a u vezi sa upravljanjem i nadzorom nad međunarodnim monetarnim i finansijskim sistemom, kao i rizicima po taj sistem.
Zajednički komitet za razvoj Svetske banke je ministarski komitet Odbora guvernera Svetske banke i MMF-a. Savetuje dve institucije o kritičnim pitanjima razvoja i resursima potrebnim za promociju ekonomskog razvoja. Komitet se sastaje dva puta godišnje, tokom prolećnih i godišnjih sastanaka, kako bi razgovarao o napretku i koordinirao napore u vezi sa globalnim razvojnim izazovima.
Pruža smernice politike o globalnom ekonomskom razvoju, fokusirajući se na izazove, kao što su smanjenje siromaštva, održivi razvoj i finansijska stabilnost. Komitet razmatra napredak rada Svetske banke i MMF-a i preispituje ispunjenje svojih predloga. Ima mandat da savetuje i izveštava Odbore guvernera o svim aspektima transfera resursa zemljama u razvoju.
Značaj ekonomskog rasta
Tokom plenarnog tokom sastanka predstavnika zemalja članica sa izvršnim direktorom MMF-a i predsednikom Svetske banke, bilo je reči o globalnim ekonomskim izazovima sa fokusom na promenama koje na tržištu rada donose velike demografske promene i podele na svetskom nivou, budući da je u pojedinim delovima sveta stanovništvo sve starije i malobrojnije, a u drugima populacija dinamično raste.
Izvršni direktor MMF-a Kristalina Georgijeva naglasila je da se u protekloj godini dana svet suočio sa velikim rastom neizvesnosti, ali i otpornosti, kao i da bi trebalo sačuvati trgovinu kao pokretač globalnog rasta. Govoreći o projekcijama usporavanja globalnog rasta na 3,2 odsto u ovoj i 3,1 odsto u narednoj godini, ona je napomenula da je to usporavanje umanjeno zahvaljujući otpornosti i prilagodljivosti privatnog sektora.
Istakla je da bi nosioci ekonomske politike trebalo da pomognu u tranziciji koju će primena veštačke inteligencije doneti na tržištu rada, da svet treba da prihvati veštačku inteligenciju, ali uz oprez i upravljanje rizicima, i dodala da bi njena primena trebalo da podigne produktivnost na globalnom nivou od 0,1 do 0,8 odsto godišnje.
Predsednik Svetske banke Adžaja Banga naglasio je da bi stvaranje novih radnih mesta moralo da bude fokus svih ekonomskih politika na globalnom nivou, ali da privatni kapital i privatni sektor u tome moraju da imaju pomoć država stvaranjem odgovarajućih uslova: izgradnjom infrastrukture, kreiranjem predvidivog ekonomskog okruženja, kao i stvaranjem pravne sigurnosti za investiranje.
Istaknuto je da međunarodna ekonomija prolazi kroz duboku transformaciju, koju prate nagle promene ekonomskih politika, uspostavljanje novih pravila ekonomske saradnje i preispitivanje postojećih partnerstava. Ove promene preoblikuju ekonomije, stavljaju na probu njihovu otpornost i povećavaju rizike.
Naglašeno je da za globalnu stabilnost i rast od suštinskog značaja očuvanje otvorenog, transparentnog i na pravilima zasnovanog međunarodnog trgovinskog sistema. Istovremeno je ukazano na neophodnost blagovremenog i odlučnog rešavanja izazova povezanih s niskim privrednim rastom i visokim nivoom javnog duga, uz sprovođenje trajnih strukturnih prilagođavanja radi izgradnje zaštitnih fiskalnih slojeva i obezbeđivanja dugoročne održivosti duga. Transformacije i strukturna prilagođavanja su neophodna i zbog klimatskih promena, digitalizacije i sve veće primene veštačke inteligencije.
Promovisan je značaj međunarodne saradnje, zajednički koordinisanih aktivnosti i potrebe za politikama koje će podstaći poverenje, ojačati otpornost i očuvati makroekonomsku i finansijsku stabilnost. U tom kontekstu, MMF i Grupacija Svetske banke, kao najznačajnije međunarodne finansijske institucije, nastojaće da osnaže svoju ulogu jačanjem svog kapaciteta kako bi mogle na još bolji način da nastave da podržavaju zemlje članice prevazilaženju u i aktuelnih i budućih izazova putem savetodavne uloge, razvoja kapaciteta i finansijske podrške.
Kretanje svetske ekonomije
Objavljeni su Svetski ekonomski izgledi 2025, odnosno analiza kretanja svetske ekonomije u bliskoj i srednjoročnoj perspektivi. Iako je kratkoročna prognoza blago revidirana naviše, globalni rast „ostaje prigušen, jer novouvedene politike polako dolaze u fokus. Globalna ekonomija se prilagođava pejzažu, koji je preoblikovan novim političkim merama”.
Kao rezultat toga, projekcije globalnog rasta u Svetskom ekonomskom pregledu su revidirane naviše u odnosu na projekcije iz aprila ove godine, ali i dalje beleže reviziju nadole u odnosu na ranije prognoze. Projektovano je da će se globalni rast usporiti sa 3,3 odsto u 2024. na 3,2 odsto u 2025. i 3,1 odsto u 2026. godini, pri čemu će razvijene ekonomije rasti oko 1,5 odsto, a zemlje sa rastućim ekonomijama i zemlje u razvoju nešto iznad četiri odsto.
Projektovano je da će inflacija nastaviti da opada globalno, mada sa varijacijama među zemljama. Dugotrajna neizvesnost, veći protekcionizam i šokovi u ponudi radne snage mogli bi smanjiti privredni rast. Fiskalne ranjivosti, potencijalne korekcije finansijskog tržišta i erozija institucija mogle bi ugroziti stabilnost.
Kreatori ekonomske politike se pozivaju da obnove poverenje kroz kredibilne, transparentne i održive politike. Trgovinska diplomatija treba da bude uparena sa makroekonomskim prilagođavanjem. Fiskalne zaštitne stubove treba obnoviti, a nezavisnost centralnih banaka očuvati. Napori na strukturnim reformama treba da se udvostruče.
Kako je preneo Fajnenšel tajms, značajna tema ovog okupljanja bila je i integracija veštačke inteligencije u ekonomske i razvojne strategije. MMF i Banka Engleske istakli su ranije zabrinutost zbog brzog rasta vrednosti akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom, upozoravajući na potencijalne korekcije tržišta. Diskusije su se fokusirale na korišćenje veštačke inteligencije za rast produktivnosti, uz istovremeno rešavanje povezanih rizika.
Kristalina Georgijeva je na forumu Instituta Milken u Vašingtonu, koji važi za svojevrsni uvod u sastanak MMF-a i Svetske banke, poručila da veliki nivo neizvesnosti u svetu predstavlja „novu normalnost“ koja neće nestati. Ona je tom prilikom rekla da globalna ekonomija pokazuje iznenađujuću otpornost uprkos velikim šokovima poput carina, koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, ali i da pravi testovi i iskušenja tek dolaze.
Zaključak
Šta je sadržano u Godišnjem izveštaju MMF-a za 2025. godinu?
Trgovinske tenzije u svetu i sa time povezane američke tarife, pogoršavaju izglede privrednog rasta/visokog duga. MMF je u aprilu ove godine snizio svoje kratkoročne prognoze rasta na 2,8 odsto za ovu godinu i tri odsto za 2026. godinu, a petogodišnje prognoze rasta ostaju na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija. Globalna inflacija pada, ali sporijim i manje sinhronim tempom nego ranije. To dovodi do većih razlika u politikama između centralnih banaka, sa posledicama na cene imovine i devizne kurseve.
Zemlje sa niskim prihodima su posebno teško pogođene trenutnim spoljnim okruženjem. Nakon što su pokazali otpornost kroz niz šokova – uključujući pandemiju COVID-19 i posledice rata u Ukrajini – one sprovode teške i preko potrebne reforme, kako bi obnovile makroekonomsku stabilnost. U tom kontekstu, najvažniji ekonomski izazov sa kojim se suočavaju članice MMF-a je privredni rast – ili bolje rečeno, njegov nedostatak. Postizanje snažnijeg rasta zahtevaće od zemalja da udvostruče domaće napore, kako bi ojačale ekonomsku i finansijsku stabilnost i poboljšale sopstveni potencijal rasta.
Transformacione reforme za povećanje produktivnosti i podsticanje rasta su imperativ: manje birokratije, povećana konkurencija, više preduzetništva, jednostavniji i koherentniji poreski sistem, bolje digitalne strukture, viši nivoi ekonomskog učešća i dublja tržišta kapitala.
Potrebni su politički napori kako bi se obnovila fiskalna održivost i izgradile dovoljne rezerve za upravljanje budućim šokovima, koji bi mogli biti značajni i ponavljajući. To se može učiniti postepeno, ali treba početi sada, kako bi se ostavio prostor za prioritetnu potrošnju. Što duže zemlje čekaju, to bi prilagođavanje moglo biti oštrije.
Dok rade na domaćem frontu, zemlje bi, takođe, trebalo da sarađuju na međunarodnom nivou kako bi promovisale stabilno i predvidljivo trgovinsko okruženje, olakšale restrukturiranje duga i rešile zajedničke izazove.
Intenziviranje trgovinskih tenzija moglo bi dodatno smanjiti kratkoročni i dugoročni rast, dok bi različiti i brzo promenljivi politički stavovi mogli izazvati pad cena imovine, pogoršavajući rizike po finansijsku stabilnost. Ukratko, trenutno okruženje zahteva jasnoću, posvećenost i koordinaciju.
MMF razvija i prilagođava svoje savete, kako bi pomogao članicama da se suoče sa ovim izuzetnim izazovima. MMF će ostati fokusiran na svoj mandat promocije makroekonomske i finansijske stabilnosti, dalje produbljujući svoj rad na proceni prelivanja mera trgovinske i industrijske politike i analizirajući spoljne neravnoteže.
Kako se globalna situacija razvija, MMF ostaje fleksibilan i odgovoran prema promenljivim potrebama članica, prilagođavajući se po potrebi dešavanjima u svetskoj ekonomiji i političkim prioritetima. To je ilustrovano nizom odluka, uključujući reforme ključnog instrumenta za kreditiranje zemalja sa niskim prihodima – Fonda za smanjenje siromaštva i rast i ažuriranje Politike o naknadama i doplatama. Ova promena o naknadama će smanjiti troškove zaduživanja za članice MMF-a za procenjenih 1,2 milijarde dolara godišnje, a istovremeno će održati kapacitet MMF-a da dodatno ojača sopstvene finansijske rezerve.
MMF je, takođe, posvećen osiguravanju da se njegove preporuke daju sa ciljem zaštite najranjivijih. Njegovi saveti o politikama podstiču stvaranje radnih mesta, unapređuju mreže socijalne sigurnosti, bore se protiv korupcije i doprinose ravnopravnom pristupu resursima. Njegov razvoj kapaciteta jača institucionalne okvire i snabdeva kreatore politike veštinama za dizajniranje i sprovođenje efikasnih ekonomskih politika i mera.
Osamdeset godina od osnivanja, MMF nastavlja da koristi svoju jedinstvenu moć okupljanja kako bi promovisao multilateralnu saradnju u rešavanju globalnih izazova. On olakšava dijalog među zemljama članicama, kako bi se promovisala saradnja o širokom spektru prekograničnih pitanja. Vremena i okolnosti se menjaju, ali opstaje posvećenost MMF-a negovanju globalne monetarne saradnje, obezbeđivanju finansijske stabilnosti i promociji održivog ekonomskog rasta.
***
U zaključku, na godišnjoj skupštini dve najvažnije međunarodne finansijske institucije ocenjeno je da se svet se suočava sa izuzetnom neizvesnošću. Velike promene ekonomskih politika preoblikuju globalni trgovinski sistem i tokove kapitala, povećavajući trgovinske tenzije i nestabilnost finansijskih tržišta.
Ovi događaji dolaze pored neizvesnosti izazvane tekućim sukobima i velikim tranzicijama, koje ekonomsko okruženje čine izazovnijim i nepredvidivim. Tehnološke promene i revolucija veštačke inteligencije, generišu značajna prilagođavanja čak i kada obećavaju nove mogućnosti. Prirodne katastrofe i češći ekstremni vremenski uslovi nastavljaju da nameću ozbiljne makroekonomske troškove mnogim zemljama.
Usred rastuće globalne nejednakosti i usporavanja privrednog rasta, MMF i Grupacija Svetske banke pozivaju na smele, kooperativne promene politike kako bi se otvorile mogućnosti, podržale ranjive nacije i osiguralo da globalni ekonomski sistem ostane otporan, inkluzivan i spreman za budućnost.
Dr Dejan Jovović je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: Novi Standard
