Пише: Дејан Јововић
Годишњи састанци Одбора гувернера Међународног монетарног фонда (ММФ) и Групације Светске банке окупљају централне банкаре, министре финансија, парламентарце, лидере приватног сектора, представнике цивилног друштва и академике како би разговарали о питањима од глобалног значаја, као што су економски изгледи, борба против сиромаштва и економски развој.
Групација Светске банке је група од пет међународних организација, које пружају зајмове и савете земљама у развоју ради смањења сиромаштва и подстицања економског просперитета. Њених пет организација су Међународна банка за обнову и развој, Међународна асоцијација за развој, Међународна финансијска корпорација, Мултилатерална агенција за гаранције улагања и Међународни центар за решавање инвестиционих спорова. Прве две организације се понекад заједнички називају Светска банка.
Српска делегација
Овогодишњи састанак Одбора гувернера ММФ-а и Групације Светске банке одржан је од 13. до 18. октобра ове године у Вашингтону, и окупио је лидере из области политике, економије и технологије који су расправљали о кључним глобалним питањима. На скупу су били присутни гувернери централних банака, министри финансија и развоја, чланови парламента, руководиоци приватног сектора, представници организација цивилног друштва и академици, како би разговарали о најважнијим економским темама данашњице.
На годишњиој скупштини ММФ-а и Групе Светске банке учествовала је и делегација Србије на челу са гувернером Народне банке Србије и министром финансија. Делегација Србије обавила је низ разговора са високим званичницима ове две финансијске институције. Одржани су и билатерални сусрети са представницима централних банака, водећих финансијских институција, страним инвеститорима и другим заинтересованим партнерима ради упознавања са могућностима улагања у Србију, економским потенцијалом и реформама које се спроводе са циљем унапређења пословног амбијента.
Српска делегација учествовала је и на заједничком састанку Конституенце Швајцарске, којој припада Србија, као и на састанку затвореног типа који директор Сектора за Европу ММФ-а организује са гувернерима и министрима финансија, на коме ће бити разматрани регионални економски изгледи за средњу и источну Европу.
Како су пренела средства информисања, на овогодишњем скупу у Вашингтону била је присутна и делегација тзв. Косова на челу са гувернером Централне банке Косова. Током посете САД, косовски представници имали су билатералне састанке са представницима ММФ-а, Светске банке, Министарства финансија САД, других међународних финансијских институција, као и гувернерима европских централних банака.
Тзв. Косово је чланица ММФ-а и члан Групације Светске банке од јуна 2009. године ( иако није независна земља и чланица УН). Квота Косова у ММФ-у сада износи 82,6 милиона СПВ. Косово сарађује са ММФ-ом и недавно је постигло споразуме, као што су стенд-бај аранжман и коришћење средстава ММФ-а за отпорност и одрживост. Као члан, Косово има потпун приступ финансирању и услугама пет институција Групе Светске банке. Партнерство Светске банке са Косовом почело је 1999. године како би се подржали његови напори за обнову и опоравак пре званичног чланства. У марту 2025. године, Косово је, такође, постало званични донатор Међународног удружења за развој.
Мирослав Здравковић: Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС
Економска стабилност
Главне сесије на годишњој скупштини су посвећене питањима макроекономске стабилности, ризицима за глобалне ланце снабдевања, стратегијама за ублажавање климатских последица кроз финансирање и решењима за одржив дуг.
Кључне теме на састанцима током овогодишњег јесењег заседања односиле су се на актуелна глобална економска кретања и изгледе у условима сложеног економског и политичког окружења, са посебним фокусом на трговинске тензије и улогу међународних финансијских институција у подршци економским политикама земаља. Представљени су кључни глобални економски изазови и ризици, препоруке за спровођење економске и финансијске политике земаља чланица и приоритети рада ових међународних финансијских институција у наредном периоду.
Поред пленарног заседања Одбора гувернера ММФ-а и Групације Светске банке, као највиших органа управљања, одржани су и састанци Међународног монетарног и финансијског комитета и Заједничког комитета за развој, саветодавних органа ММФ-а и Групације Светске банке.
На састанку међународног монетарног и финансијског комитета ММФ-а, на коме је учествовала и делегација Србије, дискутовано је о актуелним глобалним економским кретањима и привредним изгледима, као и одговарајућим мерама економске политике за превазилажење актуелних изазова. Истакнути су приоритети за очување макроекономске и финансијске стабилности и заједничке активности ради обезбеђивања несметаног функционисања глобалне економије.
У наредном периоду, фокус политика мора бити на јачању отпорности, убрзавању реформи, подстицању продуктивности, инвестицијама и одрживом расту, уз очување стабилности цена и финансијског система. Такође, током састанка дискутовано је о активностима поводом опште ревизије квота ММФ-а. У складу са својим средњорочним циљевима, у оквиру глобалне финансијске сигурносне мреже ММФ остаје посвећен процесу унапређења оквира свог деловања у складу са измењеним условима пословања.
Међународни монетарни и финансијски комитет је саветодавно тело ММФ-а и бави се оценом међународних економских токова, кретањима на финансијским тржиштима и даје препоруке Одбору гувернера ММФ-а у вези са управљањем и надзором над међународним монетарним и финансијским системом, као и ризицима по тај систем.
Заједнички комитет за развој Светске банке је министарски комитет Одбора гувернера Светске банке и ММФ-а. Саветује две институције о критичним питањима развоја и ресурсима потребним за промоцију економског развоја. Комитет се састаје два пута годишње, током пролећних и годишњих састанака, како би разговарао о напретку и координирао напоре у вези са глобалним развојним изазовима.
Пружа смернице политике о глобалном економском развоју, фокусирајући се на изазове, као што су смањење сиромаштва, одрживи развој и финансијска стабилност. Комитет разматра напредак рада Светске банке и ММФ-а и преиспитује испуњење својих предлога. Има мандат да саветује и извештава Одборе гувернера о свим аспектима трансфера ресурса земљама у развоју.
Значај економског раста
Током пленарног током састанка представника земаља чланица са извршним директором ММФ-а и председником Светске банке, било је речи о глобалним економским изазовима са фокусом на променама које на тржишту рада доносе велике демографске промене и поделе на светском нивоу, будући да је у појединим деловима света становништво све старије и малобројније, а у другима популација динамично расте.
Извршни директор ММФ-а Кристалина Георгијева нагласила је да се у протеклој години дана свет суочио са великим растом неизвесности, али и отпорности, као и да би требало сачувати трговину као покретач глобалног раста. Говорећи о пројекцијама успоравања глобалног раста на 3,2 одсто у овој и 3,1 одсто у наредној години, она је напоменула да је то успоравање умањено захваљујући отпорности и прилагодљивости приватног сектора.
Истакла је да би носиоци економске политике требало да помогну у транзицији коју ће примена вештачке интелигенције донети на тржишту рада, да свет треба да прихвати вештачку интелигенцију, али уз опрез и управљање ризицима, и додала да би њена примена требало да подигне продуктивност на глобалном нивоу од 0,1 до 0,8 одсто годишње.
Председник Светске банке Аџаја Банга нагласио је да би стварање нових радних места морало да буде фокус свих економских политика на глобалном нивоу, али да приватни капитал и приватни сектор у томе морају да имају помоћ држава стварањем одговарајућих услова: изградњом инфраструктуре, креирањем предвидивог економског окружења, као и стварањем правне сигурности за инвестирање.
Истакнуто је да међународна економија пролази кроз дубоку трансформацију, коју прате нагле промене економских политика, успостављање нових правила економске сарадње и преиспитивање постојећих партнерстава. Ове промене преобликују економије, стављају на пробу њихову отпорност и повећавају ризике.
Наглашено је да за глобалну стабилност и раст од суштинског значаја очување отвореног, транспарентног и на правилима заснованог међународног трговинског система. Истовремено је указано на неопходност благовременог и одлучног решавања изазова повезаних с ниским привредним растом и високим нивоом јавног дуга, уз спровођење трајних структурних прилагођавања ради изградње заштитних фискалних слојева и обезбеђивања дугорочне одрживости дуга. Трансформације и структурна прилагођавања су неопходна и због климатских промена, дигитализације и све веће примене вештачке интелигенције.
Промовисан је значај међународне сарадње, заједнички координисаних активности и потребе за политикама које ће подстаћи поверење, ојачати отпорност и очувати макроекономску и финансијску стабилност. У том контексту, ММФ и Групација Светске банке, као најзначајније међународне финансијске институције, настојаће да оснаже своју улогу јачањем свог капацитета како би могле на још бољи начин да наставе да подржавају земље чланице превазилажењу у и актуелних и будућих изазова путем саветодавне улоге, развоја капацитета и финансијске подршке.
Кретање светске економије
Објављени су Светски економски изгледи 2025, односно анализа кретања светске економије у блиској и средњорочној перспективи. Иако је краткорочна прогноза благо ревидирана навише, глобални раст „остаје пригушен, јер новоуведене политике полако долазе у фокус. Глобална економија се прилагођава пејзажу, који је преобликован новим политичким мерама”.
Као резултат тога, пројекције глобалног раста у Светском економском прегледу су ревидиране навише у односу на пројекције из априла ове године, али и даље бележе ревизију надоле у односу на раније прогнозе. Пројектовано је да ће се глобални раст успорити са 3,3 одсто у 2024. на 3,2 одсто у 2025. и 3,1 одсто у 2026. години, при чему ће развијене економије расти око 1,5 одсто, а земље са растућим економијама и земље у развоју нешто изнад четири одсто.
Пројектовано је да ће инфлација наставити да опада глобално, мада са варијацијама међу земљама. Дуготрајна неизвесност, већи протекционизам и шокови у понуди радне снаге могли би смањити привредни раст. Фискалне рањивости, потенцијалне корекције финансијског тржишта и ерозија институција могле би угрозити стабилност.
Креатори економске политике се позивају да обнове поверење кроз кредибилне, транспарентне и одрживе политике. Трговинска дипломатија треба да буде упарена са макроекономским прилагођавањем. Фискалне заштитне стубове треба обновити, а независност централних банака очувати. Напори на структурним реформама треба да се удвоструче.
Како је пренео Фајненшел тајмс, значајна тема овог окупљања била је и интеграција вештачке интелигенције у економске и развојне стратегије. ММФ и Банка Енглеске истакли су раније забринутост због брзог раста вредности акција повезаних са вештачком интелигенцијом, упозоравајући на потенцијалне корекције тржишта. Дискусије су се фокусирале на коришћење вештачке интелигенције за раст продуктивности, уз истовремено решавање повезаних ризика.
Кристалина Георгијева је на форуму Института Милкен у Вашингтону, који важи за својеврсни увод у састанак ММФ-а и Светске банке, поручила да велики ниво неизвесности у свету представља „нову нормалност“ која неће нестати. Она је том приликом рекла да глобална економија показује изненађујућу отпорност упркос великим шоковима попут царина, које је увео амерички председник Доналд Трамп, али и да прави тестови и искушења тек долазе.
Закључак
Шта је садржано у Годишњем извештају ММФ-а за 2025. годину?
Трговинске тензије у свету и са тиме повезане америчке тарифе, погоршавају изгледе привредног раста/високог дуга. ММФ је у априлу ове године снизио своје краткорочне прогнозе раста на 2,8 одсто за ову годину и три одсто за 2026. годину, а петогодишње прогнозе раста остају на најнижем нивоу у последњих неколико деценија. Глобална инфлација пада, али споријим и мање синхроним темпом него раније. То доводи до већих разлика у политикама између централних банака, са последицама на цене имовине и девизне курсеве.
Земље са ниским приходима су посебно тешко погођене тренутним спољним окружењем. Након што су показали отпорност кроз низ шокова – укључујући пандемију ЦОВИД-19 и последице рата у Украјини – оне спроводе тешке и преко потребне реформе, како би обновиле макроекономску стабилност. У том контексту, најважнији економски изазов са којим се суочавају чланице ММФ-а је привредни раст – или боље речено, његов недостатак. Постизање снажнијег раста захтеваће од земаља да удвоструче домаће напоре, како би ојачале економску и финансијску стабилност и побољшале сопствени потенцијал раста.
Трансформационе реформе за повећање продуктивности и подстицање раста су императив: мање бирократије, повећана конкуренција, више предузетништва, једноставнији и кохерентнији порески систем, боље дигиталне структуре, виши нивои економског учешћа и дубља тржишта капитала.
Потребни су политички напори како би се обновила фискална одрживост и изградиле довољне резерве за управљање будућим шоковима, који би могли бити значајни и понављајући. То се може учинити постепено, али треба почети сада, како би се оставио простор за приоритетну потрошњу. Што дуже земље чекају, то би прилагођавање могло бити оштрије.
Док раде на домаћем фронту, земље би, такође, требало да сарађују на међународном нивоу како би промовисале стабилно и предвидљиво трговинско окружење, олакшале реструктурирање дуга и решиле заједничке изазове.
Интензивирање трговинских тензија могло би додатно смањити краткорочни и дугорочни раст, док би различити и брзо променљиви политички ставови могли изазвати пад цена имовине, погоршавајући ризике по финансијску стабилност. Укратко, тренутно окружење захтева јасноћу, посвећеност и координацију.
ММФ развија и прилагођава своје савете, како би помогао чланицама да се суоче са овим изузетним изазовима. ММФ ће остати фокусиран на свој мандат промоције макроекономске и финансијске стабилности, даље продубљујући свој рад на процени преливања мера трговинске и индустријске политике и анализирајући спољне неравнотеже.
Како се глобална ситуација развија, ММФ остаје флексибилан и одговоран према променљивим потребама чланица, прилагођавајући се по потреби дешавањима у светској економији и политичким приоритетима. То је илустровано низом одлука, укључујући реформе кључног инструмента за кредитирање земаља са ниским приходима – Фонда за смањење сиромаштва и раст и ажурирање Политике о накнадама и доплатама. Ова промена о накнадама ће смањити трошкове задуживања за чланице ММФ-а за процењених 1,2 милијарде долара годишње, а истовремено ће одржати капацитет ММФ-а да додатно ојача сопствене финансијске резерве.
ММФ је, такође, посвећен осигуравању да се његове препоруке дају са циљем заштите најрањивијих. Његови савети о политикама подстичу стварање радних места, унапређују мреже социјалне сигурности, боре се против корупције и доприносе равноправном приступу ресурсима. Његов развој капацитета јача институционалне оквире и снабдева креаторе политике вештинама за дизајнирање и спровођење ефикасних економских политика и мера.
Осамдесет година од оснивања, ММФ наставља да користи своју јединствену моћ окупљања како би промовисао мултилатералну сарадњу у решавању глобалних изазова. Он олакшава дијалог међу земљама чланицама, како би се промовисала сарадња о широком спектру прекограничних питања. Времена и околности се мењају, али опстаје посвећеност ММФ-а неговању глобалне монетарне сарадње, обезбеђивању финансијске стабилности и промоцији одрживог економског раста.
***
У закључку, на годишњој скупштини две најважније међународне финансијске институције оцењено је да се свет се суочава са изузетном неизвесношћу. Велике промене економских политика преобликују глобални трговински систем и токове капитала, повећавајући трговинске тензије и нестабилност финансијских тржишта.
Ови догађаји долазе поред неизвесности изазване текућим сукобима и великим транзицијама, које економско окружење чине изазовнијим и непредвидивим. Технолошке промене и револуција вештачке интелигенције, генеришу значајна прилагођавања чак и када обећавају нове могућности. Природне катастрофе и чешћи екстремни временски услови настављају да намећу озбиљне макроекономске трошкове многим земљама.
Усред растуће глобалне неједнакости и успоравања привредног раста, ММФ и Групација Светске банке позивају на смеле, кооперативне промене политике како би се отвориле могућности, подржале рањиве нације и осигурало да глобални економски систем остане отпоран, инклузиван и спреман за будућност.
Др Дејан Јововић је научни саветник – експерт за међународне финансије и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.
Извор: Нови Стандард
