Шпански премијер Педро Санчез суочава се са најдубљом кризом свог политичког мандата. Док га амерички председник Доналд Трамп притиска да повећа издвајања за одбрану, а северне чланице НАТО-а траже „праведан допринос“, код куће је остао без подршке каталонских сепаратиста и без већине у парламенту.
Трамп је, наводи Ројтерс, запретио да разматра „увођење трговинских казни кроз царине“ због одбијања Мадрида да повећа војни буџет. „Веома сам незадовољан Шпанијом,“ рекао је Трамп новинарима. „Размишљао сам о томе да им уведем трговинске тарифе због онога што су урадили и мислим да ћу то и учинити.“
Према писању Јуроњуза, Трамп технички не може једнострано повећати царине изнад већ договорене стопе од 15 одсто за земље Европске уније, али може увести додатне трговинске баријере. То би погодило шпанску привреду, која је међу најбрже растућима у зони евра – БДП је прошле године порастао за 3,2 одсто, а ове се очекује раст од 2,6 процената.
Трамп има новог противника – и део Европе му окреће леђа
Трамп није једини који је незадовољан. На састанку НАТО-а у Бриселу 23. октобра, како преноси Политико, представници северних земаља – Финске и Шведске – изразили су разочарање што Шпанија одбија да повећа војна издвајања на пет одсто БДП-а. „Морамо дати праведан допринос и то брзо,“ поручио је фински министар одбране Анти Хеканенен, док је шведски министар Пал Џонсон додао да „сви савезници морају испунити обавезе које су договорене, укључујући и Шпанију.“
За север Европе, тај циљ чак делује – превише скроман. Док руски дронови и авиони све чешће нарушавају европски ваздушни простор, земље попут Финске и Естоније већ улажу више од 3,5 одсто БДП-а у војску. Санчез, међутим, одбија да пристане и на рок до 2035. године, тврдећи да ће до краја 2025. достићи само 2% БДП-а и да је то „више него довољно“.
„Шпанија већ чини довољно,“ изјавио је Санчез након Трампове претње. „Посвећени смо одбрани и безбедности НАТО-а, али једнако смо посвећени и очувању наше социјалне државе.“
У разговору за НИН, политиколог и хиспаниста др Рајко Петровић, са Института за европске студије у Београду, оцењује да су и међународни и унутрашњи изазови Санчезове владе дубоко повезани.
„Шпанија је већ дуже време у својеврсној унутрашњој политичкој кризи, с обзиром на то да социјалистичка влада Педра Санчеза зависи од подршке каталонских сепаратистичких партија. Мислим да је извесно да нас у наредном периоду очекују превремени парламентарни избори у тој земљи. Подршка Педру Санчезу опада, док расте подршка Народној партији и крајње десничарском Воксу“, каже Петровић.
Каталонци излазе из коалиције, буџет блокиран
Како преноси Политико, каталонска странка „Заједно са Каталонију – Јунтс “ Карлеса Пуђдемона раскинула је сарадњу са Санчезовим социјалистима, оптужујући владу да није испунила договор о амнестији сепаратистима и проширењу аутономије Каталоније. Без подршке Јунтса, Санчез више нема већину за усвајање закона ни буџета, а тиме ни могућност да финансира повећање војних трошкова. Влада се већ две године одржава захваљујући продужењу буџета из 2022. и фондовима Европске уније, али тај механизам се исцрпео.
Пуђдемон је изјавио да социјалисти више „немају капацитет да владају“, али је одбио да сарађује с Народном партијом (ПП) и крајње десним Воxом, нагласивши да „Каталонија неће подржати ниједну владу која не подржава Каталонију“.
Према подацима Института Киел, Шпанија је од почетка руске инвазије на Украјину до августа 2025. послала свега 790 милиона евра помоћи, знатно мање од Немачке (17,7 милијарди) и Италије (1,7 милијарди). Мадрид објашњава да тај финансијски јаз надокнађује учешћем у бројним НАТО мисијама и операцијама.
„Када је реч о притисцима Сједињених Америчких Држава, треба истаћи да Санчез има велику подршку шпанске нације да се тим притисцима одупре. Трамп покушава да дисциплинује не само Шпанију, већ и низ других медитеранских земаља које, према његовом мишљењу, за разлику од северних држава и балтичког региона, не издвајају довољно за одбрану Украјине,“ каже др Петровић.
Шпански политиколог Пабло Симон оцењује за „Њујорк тајмс“ да Санчез поступа у складу са расположењем већине грађана.
„Шпанци традиционално не желе војне авантуре. Још их прогања сећање на диктатуру Франсиска Франка. Чак и да жели да повећа војни буџет, нема политичку подршку – против су му и левица у влади и конзервативна опозиција,“ каже Симон.
Др Петровић подсећа да је Санчез у више наврата истицао како Русија „не представља директну безбедносну претњу по Шпанију“, те да не жели претерано ангажовање у том питању.
„Он никада није крио подршку територијалном интегритету Украјине и увек је осуђивао оно што назива руском агресијом, али одбија да повећава износе које Шпанија даје НАТО пакту или Украјини,“ додаје Петровић.
Европа посматра, Шпанија клизи у блокаду
Трење између Мадрида и Вашингтона трају још од јунског самита НАТО-а, када је Шпанија била једина чланица од 32 земље која није потписала заједничку одлуку о повећању издвајања на пет одсто БДП-а. На инсистирање Санчеза, декларација је ублажена и формулисана тако да омогућава „флексибилнији приступ“ – али Трамп је то одбацио и поручио: „Можда бисте их требали избацити из НАТО-а.“
„Санчез се нашао на тапети Доналда Трампа и због свог односа према Гази. Шпанија је заједно са Норвешком и Ирском покренула талас признања Палестине, а Санчез је међу првима у Европи ставио ембарго на извоз шпанског оружја Израелу. Назвао је оно што се у Гази дешава геноцидом и тражио да израелски лидери буду процесуирани пред међународним судом. То је додатно продубило анимозитет америчке политике према Шпанији,“ истиче др Петровић и указује на шире последице: „Европска унија мора реаговати ако Трамп заиста појача тарифну политику према Шпанији. Ако не би реаговала, био би то преседан који би катастрофално нарушио ионако крхко поверење међу државама чланицама.“
Тренутно, према истраживањима, 67 одсто Шпанаца не подржава Санчеза, али већина подржава његов отпор Трамповим захтевима. То показује парадокс његове позиције: премијер без већине, без буџета и без подршке деснице, али са подршком да се супротстави најмоћнијем човеку света.
„Санчезова влада је значајна и на нивоу ЕУ јер је Шпанија највећа земља у којој су социјалисти на власти. Али социјалдемократија у Европи је у кризи – од Немачке до Велике Британије. Ако Санчез падне, победиће атлантистичке десне струје које би се више везале за Сједињене Државе и десничарске владе у Европи. Оне би свакако биле наклоњеније већим издацима за НАТО, већој војној помоћи Украјини и биле би много толерантније према Израелу,“ оцењује Петровић.
Педро Санчез данас је притиснут са свих страна – споља од Вашингтона, изнутра од каталонских сепаратиста, али и од дела европских савезника који га сматрају слабом кариком НАТО-а. У покушају да одбрани равнотежу између социјалне државе и војних обавеза, ризикује да изгуби обе битке. Његова политичка судбина сада зависи од тога да ли ће Европа стати уз њега – или га, у тишини, пустити да падне.
Извор: НИН
