Španski premijer Pedro Sančez suočava se sa najdubljom krizom svog političkog mandata. Dok ga američki predsednik Donald Tramp pritiska da poveća izdvajanja za odbranu, a severne članice NATO-a traže „pravedan doprinos“, kod kuće je ostao bez podrške katalonskih separatista i bez većine u parlamentu.
Tramp je, navodi Rojters, zapretio da razmatra „uvođenje trgovinskih kazni kroz carine“ zbog odbijanja Madrida da poveća vojni budžet. „Veoma sam nezadovoljan Španijom,“ rekao je Tramp novinarima. „Razmišljao sam o tome da im uvedem trgovinske tarife zbog onoga što su uradili i mislim da ću to i učiniti.“
Prema pisanju Juronjuza, Tramp tehnički ne može jednostrano povećati carine iznad već dogovorene stope od 15 odsto za zemlje Evropske unije, ali može uvesti dodatne trgovinske barijere. To bi pogodilo špansku privredu, koja je među najbrže rastućima u zoni evra – BDP je prošle godine porastao za 3,2 odsto, a ove se očekuje rast od 2,6 procenata.
Tramp ima novog protivnika – i deo Evrope mu okreće leđa
Tramp nije jedini koji je nezadovoljan. Na sastanku NATO-a u Briselu 23. oktobra, kako prenosi Politiko, predstavnici severnih zemalja – Finske i Švedske – izrazili su razočaranje što Španija odbija da poveća vojna izdvajanja na pet odsto BDP-a. „Moramo dati pravedan doprinos i to brzo,“ poručio je finski ministar odbrane Anti Hekanenen, dok je švedski ministar Pal Džonson dodao da „svi saveznici moraju ispuniti obaveze koje su dogovorene, uključujući i Španiju.“
Za sever Evrope, taj cilj čak deluje – previše skroman. Dok ruski dronovi i avioni sve češće narušavaju evropski vazdušni prostor, zemlje poput Finske i Estonije već ulažu više od 3,5 odsto BDP-a u vojsku. Sančez, međutim, odbija da pristane i na rok do 2035. godine, tvrdeći da će do kraja 2025. dostići samo 2% BDP-a i da je to „više nego dovoljno“.
„Španija već čini dovoljno,“ izjavio je Sančez nakon Trampove pretnje. „Posvećeni smo odbrani i bezbednosti NATO-a, ali jednako smo posvećeni i očuvanju naše socijalne države.“
U razgovoru za NIN, politikolog i hispanista dr Rajko Petrović, sa Instituta za evropske studije u Beogradu, ocenjuje da su i međunarodni i unutrašnji izazovi Sančezove vlade duboko povezani.
„Španija je već duže vreme u svojevrsnoj unutrašnjoj političkoj krizi, s obzirom na to da socijalistička vlada Pedra Sančeza zavisi od podrške katalonskih separatističkih partija. Mislim da je izvesno da nas u narednom periodu očekuju prevremeni parlamentarni izbori u toj zemlji. Podrška Pedru Sančezu opada, dok raste podrška Narodnoj partiji i krajnje desničarskom Voksu“, kaže Petrović.
Katalonci izlaze iz koalicije, budžet blokiran
Kako prenosi Politiko, katalonska stranka „Zajedno sa Kataloniju – Junts “ Karlesa Puđdemona raskinula je saradnju sa Sančezovim socijalistima, optužujući vladu da nije ispunila dogovor o amnestiji separatistima i proširenju autonomije Katalonije. Bez podrške Juntsa, Sančez više nema većinu za usvajanje zakona ni budžeta, a time ni mogućnost da finansira povećanje vojnih troškova. Vlada se već dve godine održava zahvaljujući produženju budžeta iz 2022. i fondovima Evropske unije, ali taj mehanizam se iscrpeo.
Puđdemon je izjavio da socijalisti više „nemaju kapacitet da vladaju“, ali je odbio da sarađuje s Narodnom partijom (PP) i krajnje desnim Voxom, naglasivši da „Katalonija neće podržati nijednu vladu koja ne podržava Kataloniju“.
Prema podacima Instituta Kiel, Španija je od početka ruske invazije na Ukrajinu do avgusta 2025. poslala svega 790 miliona evra pomoći, znatno manje od Nemačke (17,7 milijardi) i Italije (1,7 milijardi). Madrid objašnjava da taj finansijski jaz nadoknađuje učešćem u brojnim NATO misijama i operacijama.
„Kada je reč o pritiscima Sjedinjenih Američkih Država, treba istaći da Sančez ima veliku podršku španske nacije da se tim pritiscima odupre. Tramp pokušava da disciplinuje ne samo Španiju, već i niz drugih mediteranskih zemalja koje, prema njegovom mišljenju, za razliku od severnih država i baltičkog regiona, ne izdvajaju dovoljno za odbranu Ukrajine,“ kaže dr Petrović.
Španski politikolog Pablo Simon ocenjuje za „Njujork tajms“ da Sančez postupa u skladu sa raspoloženjem većine građana.
„Španci tradicionalno ne žele vojne avanture. Još ih proganja sećanje na diktaturu Fransiska Franka. Čak i da želi da poveća vojni budžet, nema političku podršku – protiv su mu i levica u vladi i konzervativna opozicija,“ kaže Simon.
Dr Petrović podseća da je Sančez u više navrata isticao kako Rusija „ne predstavlja direktnu bezbednosnu pretnju po Španiju“, te da ne želi preterano angažovanje u tom pitanju.
„On nikada nije krio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i uvek je osuđivao ono što naziva ruskom agresijom, ali odbija da povećava iznose koje Španija daje NATO paktu ili Ukrajini,“ dodaje Petrović.
Evropa posmatra, Španija klizi u blokadu
Trenje između Madrida i Vašingtona traju još od junskog samita NATO-a, kada je Španija bila jedina članica od 32 zemlje koja nije potpisala zajedničku odluku o povećanju izdvajanja na pet odsto BDP-a. Na insistiranje Sančeza, deklaracija je ublažena i formulisana tako da omogućava „fleksibilniji pristup“ – ali Tramp je to odbacio i poručio: „Možda biste ih trebali izbaciti iz NATO-a.“
„Sančez se našao na tapeti Donalda Trampa i zbog svog odnosa prema Gazi. Španija je zajedno sa Norveškom i Irskom pokrenula talas priznanja Palestine, a Sančez je među prvima u Evropi stavio embargo na izvoz španskog oružja Izraelu. Nazvao je ono što se u Gazi dešava genocidom i tražio da izraelski lideri budu procesuirani pred međunarodnim sudom. To je dodatno produbilo animozitet američke politike prema Španiji,“ ističe dr Petrović i ukazuje na šire posledice: „Evropska unija mora reagovati ako Tramp zaista pojača tarifnu politiku prema Španiji. Ako ne bi reagovala, bio bi to presedan koji bi katastrofalno narušio ionako krhko poverenje među državama članicama.“
Trenutno, prema istraživanjima, 67 odsto Španaca ne podržava Sančeza, ali većina podržava njegov otpor Trampovim zahtevima. To pokazuje paradoks njegove pozicije: premijer bez većine, bez budžeta i bez podrške desnice, ali sa podrškom da se suprotstavi najmoćnijem čoveku sveta.
„Sančezova vlada je značajna i na nivou EU jer je Španija najveća zemlja u kojoj su socijalisti na vlasti. Ali socijaldemokratija u Evropi je u krizi – od Nemačke do Velike Britanije. Ako Sančez padne, pobediće atlantističke desne struje koje bi se više vezale za Sjedinjene Države i desničarske vlade u Evropi. One bi svakako bile naklonjenije većim izdacima za NATO, većoj vojnoj pomoći Ukrajini i bile bi mnogo tolerantnije prema Izraelu,“ ocenjuje Petrović.
Pedro Sančez danas je pritisnut sa svih strana – spolja od Vašingtona, iznutra od katalonskih separatista, ali i od dela evropskih saveznika koji ga smatraju slabom karikom NATO-a. U pokušaju da odbrani ravnotežu između socijalne države i vojnih obaveza, rizikuje da izgubi obe bitke. Njegova politička sudbina sada zavisi od toga da li će Evropa stati uz njega – ili ga, u tišini, pustiti da padne.
Izvor: NIN
