Пише: Драган Узелац
Дана 19. фебруара 1980. у Лондону преминуо је Бон Скот, фромтмен легендарне аустралијске групе AC/DC, након ноћи у којој је конзумирао превелику количину алкохола. Бон Скот је био рокер до коске – дивљег сценског наступа, вреле крви и бурног темперамента (све у стилу слогана sex, drugs & rock and roll), непресушне енергије и посвећености музици, пићу и женама, посвећености изражене великим срцем и огромном душом. У садејству са субверзивном и бучном браћом Јанг, створио је паклену хард-рок комбинацију – AC/DC, за коју, мало је вероватно, неко није чуо (чак и локални Абориџини, с обзиром да је бенд из Аустралије). Жестоко је певао (нешто између крика и гласа, али уверљиво, од срца), жестоко је волео, још жешће пио и давао себе, не штедећи се ни мало.
Певање Бон Скота више је било став, него умирање у лепоти гласа, његов живот је био чисти рокенрол, а његов крај чиста класика – нађен је мртав, 19. фебруара 1980. године, у свом аутомобилу, насељу Оверхил, у Лондону. Обдукцијом је утврђено да је до смрти дошло усред гушења од повраћања, које је наступило због тровања алкохолом. На комаду папира накнадно нађеном на његовом писаћем столу, писало је: Драго ми је што толико времена стоји преда мном, јер много тога желим да урадим. Од ТНТ до Highway to hell (иронијом судбине веома биографски назив за случај Бон Скота), преко The Jack (нарочито блузерска, ливе верзија), Live wire, Roker (у којој се просто покидао и дао више од себе целог), Problem child, Go down (која отвара један од вероватно највећих, чисто рокерских, албума свих времена – Let there be rok , уз рецимо Back in black, (са Брајаном), Let there be rok, Hell ain’t bad place to be, Rosie (погодна за све врсте фајронта и чишћење подова властитим телом), Get it hot ili Touch too much (можда најбоља, где Скот напросто експлодира уз Ангусову гитарску мајсторију) све пршти од необуздане рокерске енергије. Може човек да воли ово или оно, овај правац, сензибилтет или стил, или неки други, трећи, али. Некако AC/DC увек остају ту кад затреба, као најчистији и најуниверзалнији облик енергије, прихватљиве за сваку врсту растакања до крајњих граница.
Чланови састава кратко су размишљали о распуштању AC/DC-а након Скотове смрти, али на крају су закључили како би сам Скот вероватно хтео да састав настави с радом. Међу многим кандидатима, међу којима је најистакнутији био Тери Слесер, на крају је изабран Брајан Џонсон, бивши фронтмен Геордиеја. Тери Слесер одбио је приступити AC/DC-у јер није хтео приступити већ афирмисаном саставу, него је кренуо врло успешно у самосталну каријеру. Ангус је касније испричао: Сећам се како је Бон изводио песме Литл Ричарда , а потом би причао о томе како је видио Брајана док пева, а о Брајану наставља: Има тамо неки момак који вришти из пета, а идућа ствар коју видиш је како удара по бини. Ваља се по поду и вришти. Мислио сам да је то изврсно, а поготово зато што ниси могао добити бољи бис – публика би га изнела на рукама. Након тога ваљања, Брајану Џонсону дијагностицирана је упала слепога црева, што је узроковано његовим претераним ваљањем по поду бине.
На аудицији за AC/DC Џонсон је отпевао Whole Lotta Rosie с албума Let There Be Rok i Nutbush City Limits. Икеа и Тине Турнер. Уговор му је понуђен неколико дана после аудиције. AC/DC је с Џонсоном довршио песме на албуму Back in Black започете са Скотом. Снимање се одвијало на Бахамима у Compass Point Studios неколико месеци након Скотове смрти. Плоча Back in Black је, можда и због околности у којима је издана, али и добрим делом због своје стварне квалитете, доживела огроман успех и славу бенда у тим тешким временима уздигла до неслућених висина. Што не чуди, јер се састоји од десет феноменалних песама, међу којима је тешко одабрати најбољу. Подсећам само да су се на њој нашле Hells bells, Back In black, What do you do for money honey, Shoot to thrill, Rok ‘n’ roll ain’t noise polution, te You shook me all night long, још једна у низу супер много пута пуштаних AC/DC-ових песама, без које се тада није могао замислити чак нити програм у дисцо клубовима, а камоли онај на радијским станицама.
Први звук на албуму Back in Black је дубоко, злослутно брујање црквених звона – или Hell’s Bells, такорећи, које отвара албум и следећу еру AC/DC-а уз фанфаре док се нежно опрашта од Бона Скота, њиховог покојног главног певача који се прославио право у паклу. Али то имплицира да је Back in Black нека врста омажа Скоту, што може бити тачно на површинском нивоу. Hell’s Bells свакако означава смрт – али албум није испуњен тужним песмама о преминулима. AC/DC не само да су наставили без Бона Скота, већ су свету испоручили албум који обичном уху звучи као беспрекорни наследник албума Highway to Hell, све до тога како Брајан Џонсонов врисак јасно подсећа на Скотово режање. Већини слушалаца би се могло опростити што мисле да је Џонсон био Скот, али Џонсон је другачији од Бона. Покрећу га исте опсесије — секс, пиће и рокенрол, у основи — али у његовим речима или ставу нема ни приближно толико злобе као што је било код Скота. Бон је звучао као криминалац, Брајан као бунтовник током целог албума Back in Black, што доприноси правој атмосфери журке. Наравно, Џонсону не треба приписати све заслуге за Back in Black, пошто Ангус и Малколм настављају са рифовима оријентисаним на песме који су Highway to Hell учинили готово божанственим. Песму по песму, они не пружају само мамутске рифове већ песме које су химничне, од масне Shoot to Thrill до разорне Back in Black, која бледи само поред You Shook Me All Night Long, највеће химне за једну ноћ у историји рока. Та кичаста прослава секса је оно што је разликовало AC/DC од свих осталих хард рок бендова — није било мача и чаробњаштва, није било таме, само бучна журка, и никада нису организовали већу, бољу журку него што су то урадили на Back in Black.
Hell’s Bells почиње звоњавом звона. А затим, док се гитаре браће Јанг тихо прикрадају и уводе нас у причу о Пакленим звонима за Бона Скота прелази у урлик, који представља рефрен. Дубоко, мрачно и злослутно, обојено разарајућим ритмом који већ пола века боји свет рокенрола изворном радошћу и лепотом. AC/DC у 5 минута Паклених звона износе њихову намеру – ово је тежак албум, спремите се за хард рок. Била је то класична песма групе AC/DC, сјајан увод у ново пост Бон Скот поглавље бенда, уједно бриљантно представлајње Џонсона као новог, ништа мање експлозивног фронтмена. Hell’s Bells не делује само као посвета, већ и као ироничан завршетак претходне песме Highway to Hell, која се показала Скотовом лабудовом песмом. Џонсонови стихови говоре о његовој тескоби док се покушава прилагодити изненадној промени окружења и притиску да испоручи резултате са својим новим бендом. Упркос суморном почетку, тело песме је заправо више оптимистично и интензивно партy певање.
Наредна нумера, Shoot to Thrill, подижемо темпо, стављајући гитаре браће Јанг у први план (стабилна ритам секција Клиф Вилијамс- Фил Рад је све време на висини задатка, дајући стабилну, грувајућу основу фуриозним гитарским олујама и вокалним узлетима остатка бенда). Џонсонови вокали су одлични, једноставан образац бубњева је заиста ефикасан, а Ангусова гитара је једноставно врхунска. Shoot to Thrill је занимљив мали комад с многим гроовеовима групе из седамдесетих и инвентивном употребом простора додавањем варијација у стилу, а не у суштини. Завршне секвенце ове песме садрже Ангус Јангову цвиљење гитаре која опонаша Џонсонове главне вокале као у ажурираној зеппелиновској Паге-Плант акцији. Пунокрвни рокенрол не оставља места било каквим сумњама у AC/DC квалитет звука, нудећи верним фановима још један антологијски студијски албум (трећи у низу са статусом култни, након Let There Be Rok & Highway to Hell).
What Do You Do For Money Honey да се појавила на албуму било ког другог бенда, била би пун погодак, али овде… Далеко је од лошег, и има јак темпо и пристојну мелодију, што је издиже изнад уобичајеног. AC/DC у просечном, не претерано инспиративном издању, али опет тако енергичном, разиграном… Given The Dog A Bonе (Дао сам псу коску) не додаје ништа на квалитету, осим што је добро загревање за наредне три, ванвременске нумере које овај култни албум чине једним од најбољих рокенрол албума свих времена. Стабилна ритам секција, снажан ритам гитара и вокал Брајан Џонса који боји албум неком новом полетношћу, залогом за будућност која још увек траје – упркос свему и свима. Тамо где се Highway to Hell моћно завршава, наслања се једнако снажна, ништа мање полетна мелодија Back in Black, обојена ставом, непресушном енергијом и упечатљивим додиром Брајана Џонсона као новог фронтмена.
Let Me Put My Love Into Yoу садржи леп, снажни бас Клифа Вилијамса, који носи лагане рифове који се постепено граде и, с мало простора за дисање, Џонсонов глас овде заиста лебди. Песма је веома страствена и интензивна и користи метафоре моћи и љубави како би пренела снажну жељу за емоционалном и физичком везом. Текст, иако наизглед једноставан, изражава осећај посвећености у изјављивању љубави, са фразама попут ти распламсаваш ватру у мени. Let Me Put My Love Into You Брајана Џонсона креће се између подручја нескривене сексуалности и узбудљиве романсе. Неупућенима се песма може чинити као директни хвалоспев физичкој љубави, али дубље истраживање открива замршене текстуре љубавне приче уоквирене силуетом сирове снаге рока. Од режећих рифова до продорних изјава фронтмена Брајана Џонсона, песма је доказ препознатљивог звука AC/DC који побуђује жељу усред електрифицирамих гитаристичких ритмова. Пулсирајући ритмови и продорне гитаре песме Let Me Put My Love Into You служе као водеће снаге кроз целу песму, одражавајући међуигру љубавне доминације и подређености.
Flying on a free flight
Driving all night with my machinery
‘Cause I, I got the power, any hour
To show the man in me
And those reputations, blown to pieces
With my artillery
I’ll be guiding, we’ll be riding
Give a-what you got to me
Don’t you struggle
Don’t you fight
Don’t you worry
‘Cause it’s your turn tonight
Let me put my love into you, babe
Let me put my love on the line
Let me put my love into you, babe
Let me cut your cake with my knife, oh
Oh, like a fever, burnin’ faster
You spark the fire in me
Crazy feelings got me reeling
They got me raisin’ steam
Now, don’t you struggle
Don’t you fight
Don’t you worry
‘Cause it’s your turn tonight, yeah
Let me put my love into you, babe
Let me put my love on the line
Let me put my love into you, babe
Let me cut your cake with my knife, oh
Cut it
Let me
Let me
Ow!
Let me put my love into you, babe
Let me put my love on the line
Let me put my love into you, babe
Let me cut your cake with my knife
Oh, let me put my love into you, babe
Let me put my love on the line
Let me put my love into you, babe
Let me give it all
Let me give it all to you
To you
Give it all!
Back in Black је постао AC/DC најпродаванији албум и једно од обележја хард-рока. Један од најпрепознатљивијих гитарских рифова свих времена (ремек дело сада већ покојног Малколма Јанга, уз невероватно запаљиву гитарску вожњу и завршни гитарски соло којег непрестано слушам пуне четири деценије с несмањеним уживањем и дивљењем) и речи песме које дирају у срце, налазе се у песми Back in Black посвећеној преминулом певачу бенда Бону Скоту. Ова бесмртна AC/DC песма отвара другу страну албума (винила), уводећи бенд у бесмртност…
Back in black
I hit the sack
I’ve been too long, I’m glad to be back
Yes, I’m let loose
From the noose
That’s kept me hanging about
I’ve been looking at the sky
‘Cause it’s gettin’ me high
Forget the hearse ’cause I never die
I got nine lives
Cat’s eyes
Abusin’ every one of them and running wild
‘Cause I’m back
Yes, I’m back
Well, I’m back
Yes, I’m back
Well, I’m back, back
Well, I’m back in black
Yes, I’m back in black
Back in the back
Of a Cadillac
Number one with a bullet, I’m a power pack
Yes, I’m in a bang
With a gang
They’ve got to catch me if they want me to hang
‘Cause I’m back on the track
And I’m beatin’ the flack
Nobody’s gonna get me on another rap
So look at me now
I’m just makin’ my play
Don’t try to push your luck, just get out of my way
‘Cause I’m back
Yes, I’m back
Well, I’m back
Yes, I’m back
Well, I’m back, back
Well, I’m back in black
Yes, I’m back in black
Well, I’m back, yes, I’m back
Well, I’m back, yes, I’m back
Well, I’m back, back
Well, I’m back in black
Yes, I’m back in black
Oh, yeah
Oh, yeah
Take my love
Oh, yeah, yeah
Oh, yeah, yeah, ooh, yeah
Well, I’m back (I’m back)
Back (I’m back)
Back (I’m back)
Back (I’m back)
Back (I’m back)
Back
Back in black
Yes, I’m back in black
I’ve hit the sack
Речи за песму је написао управо певач који га је заменио – Брајан Џонсон, уз инсистирање бенда да песма не сме бити морбидна и тужна јер мора бити слављење Бона Скота. Албум Back in Black је постао најпродаванији хард рок албум свих времена. Означен је платинастим годину дана након издања, а само у САД-у продано је 21 милиона копија. У Уједињеном Краљевству албум је досегнуо број 1 на лествицама, док се у САД-у задржао 131 недељу у првих 10 (готово три године).
Брајан Џонсон се присећа тих дана када је настајала песма, њена лирика: Рекли су ми – не може бити морбидно, мора бити за Бона и мора бити прослава. Помислио сам – па онда нема притисака (смех). Једноставно сам написао шта ми је пало на памет, што ми се у то време чинило као бесмислица. Момци су то ипак схватили. Видели су Бонов живот у том тексту.
У својој сржи, песма Back in Black је тријумфална химна отпорности и снаге. Текст преноси осећај живахне побуне и поновног успона, обухватајући осећај повратка јачи након пада. Удаљавајући се од традиционалних тема попут љубави или друштвених питања, ова песма слави рокенрол начин живота, симболизујући тријумфални повратак. Текст, написан након смрти главног певача Бона Скота и каснијег оживљавања бенда с Брајаном Џонсоном, одјекује код публике као снажна ода истрајности и виталности, посебно у контексту превладавања недаћа. Живописне слике кориштене у целој песми илуструју путовање ослобођења и неограничене слободе, ангажујући публику енергичним наративом. Ова перспектива омогућује слушаоцима да се емоционално повежу с путовањем протагониста, чинећи песму и блиском и инспиративном.
Вратио сам се у црном,
идем на спавање
Дуго времена ме није било,
драго ми је што сам се вратио
Јесте,опуштам омчу
Због које сам стално висио
И и даље гледам у небо,
јер то ме радује
Заборави мртвачка кола јер ја сам неумирућ
Имам девет живота,
мачје очи
Прогледаћу сваким од њих и подивљаћу
Јер сам се вратио,да,вратио сам се
Е па, вратио сам се,
да,јесам
Е па вратио сам се,
у црном
Вратио сам се у црном
Вратио сам се на задњем седишту Кадилака
Број један са метком,
ја сам херој
Да,ударам са својом бандом
Морају да ме ухвате ако ме желе на омчи
Јер поново сам у игри,
и нико ми неће моћи ништа
Нико ми неће смрсити конце
Зато погледај ме сада,
само играм своју игру
Не покушавај да изазиваш срећу,
само ми склони са пута
Јер сам се вратио,
да,вратио сам се
Е па,
вратио сам се,да,јесам
Е па вратио сам се,
у црном
Вратио сам се у црном
Е па,
вратио сам се, да,јесам
Back in Black је по многима једна од највећих хард рок песама свих времена. Back in Black групе AC/DC је снажна хард рок химна која служи и као почаст њиховом покојном певачу Бону Скоту и као прослава повратка бенда након његове смрти. Култни риф песме, снажан ритам и сирови вокал Брајана Џонсона комбинују се како би створили класични рок спој са универзалном привлачношћу.
Сирова енергија и покретачка снага иза култне песме AC/DC-а Back in Black увелико се може приписати динамичном стваралачком дуету Малкома и Ангуса Јанга. Рођени у породици с дубоким музичким коренима, браћа Јанг рано су започели своје путовање у рок’н’рол звезде, а старији брат Џорџ Јанг одиграо је главну улогу својим искуствима у бенду The Easybeats. Малком и Ангус брзо су развили стил који карактеришу снажни рифови, заразне мелодије и склоност мешању рока инспирисаног блузом с електризирајућим пауер акордима. Јединствени музички стил браће Јанг мешавина је различитих утицаја. Иако снажно укорењени у класичном року и блузу, изградили су препознатљив стил који је истовремено одмах препознатљив и универзално привлачан. Под утицајем сирове енергије Чака Берија и звукова Бритисх Инвасиона, њихове песме уносе неупоредив интензитет у жанр хард рока. Ово спајање стилова омогућује њиховој музици да надиђе типичне рок границе, чинећи је истовремено познатом и освежавајуће оригиналном.
Back in Black је више од пуког комерцијалног успеха – то је изјава издржљивости, снаге и вечног духа рокенрола.
Главни риф песме је једноставан – Е одсвиран једном, затим Д и А одсвирани по три пута – али сваки налет виси у ваздуху, и сваки пут када се секвенца заврши, бенд измењује два инструментална рефрена – силазну гитарску линију Ангуса Јанга или цели бенд. Простор нестаје за рефрен, када акорди одјекују уместо да се прекидају. Испод свега тога, Фил Радови бубњеви су неумољиви, никада не заузимају празан простор. Песма је толико наизглед једноставна да звучи као да је требала постојати заувек.
Back in Black, заштитни знак рок музике AC/DC-а, стоји као монументални пример генијално осмишљене структуре песме која појачава сирову енергију и препознатљив звук бенда. Песма је написана у Е-дуру, пожељном избору за многе рок песме, што јој даје снажан и резонантан квалитет. Прогресија акорда првенствено се врти око ЕДА током стихова, стварајући директан, али уверљив риф који је и памтљив и енергичан. Темпо је умерено брз, отприлике 92 откуцаја у минути, што ствара равнотежу која подстиче интензитет песме без жртвовања њеног гроовеа. Ритам секција, предвођена сталним бубњевима Фила Рада и снажним бас линијама Клифа Вилијамса, поставља чврсту основу која подржава експлозиван рад на гитари и узвишену вокалну испоруку. Мелодију кроз целу песму претежно покрећу легендарни гитарски рифови Ангуса Јанга, карактеристични својом продорношћу и заразношћу. Детаљнија анализа хармоније открива беспрекорну мешавину ритам гитаре Малкома Јанга, која успоставља густу и доминантну подструју, и главних деоница Ангуса Јанга, које додају слој сложености и узбуђења. Инструменти попут електричне гитаре, баса и бубњева играју кључне улоге. Електрична гитара, посебно, нуди и препознатљив риф песме и култни соло, учвршћујући њезино место у повести рока. Уз то, Брајан Џонсонов непогрешив вокал пробија се јасноћом и оштрином, додајући динамичком распону песме.
За тако савршену снимку била су потребна два фактора: бенд који је био потпуно фокусиран и продуцент који их је покретао. Back in Black је имао обоје. Малком и Ангус Јанг, гитаристи и браћа, били су потпуно посвећени успеху свог бенда. У међувремену, Robert John Mutt Lange постао је један од дефинишућих продуцената 1980-их и 90-их, али у тој фази још увек је имао каријеру која је недостајала за неоспорне међународне хитове. Back in Black – и песма као изјава и албум као комерцијални скок – био је подједнако важан и Јанговима и Ленгу.
Објављивање култног хита AC/DC-а, Back in Black, 25. јула 1980. означило је прекретницу у повести рок музике. Песма се брзо винула на лествицама, учвршћујући своје место као критички и комерцијални тријумф бенда. У почетку дебитујући на Billboard Hot 100 на релативно скромној позицији, Back in Black се стално пењао до 37. места, што је значајно постигнуће за хард рок песму свог времена. Упркос томе што није осигурала само прво место, постала је главна на рок радио станицама диљем света, показујући своју трајну привлачност. У поређењу с другим хитовима тог доба, Back in Black истакнуо се својом храпавом енергијом и сировом оштрином, нудећи звучни контраст растућим поп и дисцо трендовима с почетка 80-их. Ова песма била је наставак претходних успеха бенда, али је несумњиво имала дубок утицај на каријеру AC/DC-а. Додатно их је лансирала у глобалну славу, постајући симбол њихове храбрости и отпорности након трагичне смрти бившег главног певача Бона Скота..
Химнична, полетна You Shook Me All Night Long израсла је у најнеизбрисивију мелодију AC/DC. Малком Јангов увод савршено поставља поставку за ову хард рок денс оријентисану песму, док рефрен и контра-риф раде у савршеном складу. Ангус Јанг са своје стране додаје једну од својих најснажнијих гитарских деоница овој песми која је доживела потпуно нови живот када се нашла на соундтрацку Wхо Маде Wхо из 1986. године.
Гитаристи Ангус и Малколм Јанг рекли су Брајану Џонсону да имају песму под називом You shook me all night long којој је потребан текст. Желећи да импресионира своје нове чланове бенда, Џонсон је исте вечери написао текст класичне песме бенда.
She was a fast machine, she kept her motor clean
She was the best damn woman that I ever seen
She had the sightless eyes, telling me no lies
Knocking me out with those American thighs
Taking more than her share, had me fighting for air
She told me to come, but I was already there
‘Cause the walls start shaking, the Earth was quaking
My mind was aching and we were making it
And you shook me all night long
Yeah, you shook me all night long
Working double time on the seduction line
She’s one of a kind, she’s just mine, all mine
Wanted no applause, it’s just another course
Made a meal outta me, and come back for more
Had to cool me down to take another round
Now I’m back in the ring to take another swing
That the walls were shaking, the Earth was quaking
My mind was aching and we were making it
And you shook me all night long
Yeah, you shook me all night long
And knocked me out, I said you shook me all night long
You had me shaking and you shook me all night long
Yeah, you shook me
Well, you took me
You really took me and you shook me all night long
Ooh, you shook me all night long
Yeah, yeah, you shook me all night long
You really got me and you shook me all night long
Yeah, you shook me
Yeah, you shook me all night long
Џонсон је већ имао уводну реченицу: Била је брза машина, Држала је свој мотор чистим. Као аутомобилски ентузијаста, Брајан Џонсон је истраживао сличности између жена и аутомобила. Речено језиком групе AC/DC: они (жене и аутомобили) се брзо крећу и узбудљиво је видети све различите моделе. Песма је такође делимично инспирисана сликама америчких жена – и њихових бутина – сликама које су Џонсону усађене у главу док је бенд био на Бахамима. Својим бучним рифовима и неумољивим ритмом, You shook me all night long утеловљује незаустављиву силу физичке привлачности. Али испод површине, меша метафору и поређење како би насликала евокативну слику жеље, моћи и ноћи која ће заувек остати у сећању. У ширем смислу, песма се може посматрати као посвета самом индустријском духу, евоцирајући еру у којој су се технологија и људска снага стопиле у снажан симбол модерности. Песма Тресла си ме целе ноћи утеловљује трансформативну моћ рок музике да се ослободи друштвених конвенција. То је звучна експлозија која је прогласила способност рока да отворено и без изговора расправља о темама које су се некада само шапутале.
Бранислав Предојевић: Култна рок књига преведена на српски – Живот и дјело мистериозног виртуоза
Have a drink on me је моћни трибуте Бону Скоту, који почиње с цоол блуз слидеом пре него што пронађе сталан рок ритам. Иако је и даље представљен као оптимистична забава, предрефрен песме садржи ироничну филозофију. Shake A Leg садржи фантастичан уводни део, који започиње лажним стихом који завршава величанственим вокалним замахом Џонсона који води у сам риф и почетак песме. Сви су у свом најбољем издању на овој пјесми – вокали као да се уздижу до још вишег нивоа лудила, док су Радови бубњеви стални покретач у овој песми о кретању. Након жестоког гитарског вођења, Џонсон понавља увод уз мултимодалне измене гитара Ангуса и Малкома Јанга. Обе претходне песме одржавају добру енергију, ватреност албума, уводећи га у сјајно финале још једном бесмртном AC/DC химном – Rok And Rol Ain’t Noise Pollution
Hey there, all you middle men
Throw away your fancy clothes
And while you’re out there sittin’ on a fence
So get off your ass and come down here
‘Cause rock ‘n’ roll ain’t no riddle, man
To me, it makes good, good sense
Good sense, let’s go
Heavy decibels are playing on my guitar
We got vibrations coming up from the floor
We’re just listening to the rock that’s giving too much noise
Are you deaf, you want to hear some more?
We’re just talkin’ about the future
Forget about the past
It’ll always be with us
It’s never gonna die, never gonna die
Rock ‘n’ roll ain’t noise pollution
Rock ‘n’ roll ain’t gonna die
Rock ‘n’ roll ain’t noise pollution
Rock ‘n’ roll, it will survive (yes, it will)
I took a look inside your bedroom door
You looked so good lying on your bed
Well, I asked you if you wanted any rhythm and love
You said you want to rock ‘n’ roll instead
We’re just talkin’ about the future
Forget about the past
It’ll always be with us
It’s never gonna die, never gonna die
Rock ‘n’ roll ain’t noise pollution
Rock ‘n’ roll ain’t gonna die
Rock ‘n’ roll ain’t no pollution
Rock ‘n’ roll is just rock ‘n’ roll
Rock ‘n’ roll ain’t noise pollution
Rock ‘n’ roll ain’t gonna die
Rock ‘n’ roll ain’t no pollution
Rock ‘n’ roll, it will survive
Rock ‘n’ roll ain’t noise pollution
Rock ‘n’ roll will never die
Rock ‘n’ roll ain’t no pollution
Rock ‘n’ roll
Ah, rock ‘n’ roll is just rock ‘n’ roll
Рокенрол није бука већ барски блуз који се на крају гради у фантастичну рок песму која савршено закључује Back in Black албум. Песма као да лагано израња из судбинског понора, ношена пригушеним Џонсоновим вокалом и Радовим тактовима на бубњу, док Вилијамсов бас удара као срце између два гитарска рифа с обе стране микса у овој песми која је досегла 15. место на британској листи синглова, пласирајући се више од било које песме на албуму. Испуњена непопустљивим пркосом, песма служи као борбени поклич против критичара и скептичара који су, изнова и изнова, преурањено писали посмртнице за рок музику. Rok and Rol Ain’t Noise Pollution сажима сирову есенцију жанра и манифестује снажну изјаву – рокенрол није само музика; то је стил живота. Као средство бега, рокенрол нуди уточиште од свакодневице, где ритам љубави надмашује све. Неуморно понављање рефрена Рокенрол није бука, Рокенрол неће умрети није пуки лиризам, већ доктрина. Песма заправо служи као подсетник да рокенрол није временски талас већ стална сила, трајна попут људског духа који одражава. Рокенрол је оно што човек живи, дише, осећа – преноси нам својом бесмртном песмом, као и албумом Back in Black група AC/DC.
Rock and roll aint noise pollution ватрено затвара једну чудесну AC/DC еру, паклени круг који се окончава смрћу Бона Скота и изнова отвара доласком Брајана Џонсона.
Back in Black је лепршава персонификација секса, дроге и рокенрола због комбинације интензивног лирског вокала Брајана Џонсона с чистим адреналином прожетим гитарским рифовима Ангуса Јанга и неуморним, високооктанским ритмовима Малкома Јанга. Ова комбинација постала је стандард за сваки албум AC/DC-а од тада, али више никад није урађена тако беспрекорно добро у поређењу с овим албумом. Back in Black, који је изашао само пет месеци након смрти Бона Скота, посвета је њиховом палом певачу која истински оправдава наслеђе које је оставио за собом.
Зоран Пауновић: Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
Овај албум је огромна прекретница и у поп култури и у повести музике. Чињеница да је албум објављен 1980. године, у време када је дошло до помака према попу и неw wаве музици, те да је ипак успео постићи велики успех, показује делотворност и пријем албума. Овај успех сведочи о томе колико је Back in Black био револуционаран, јер је отворио врата Брајану Џонсону да постане фронтман већ успешног бенда и инспирисао многе љубитеље хард рока и метала да стварају музику. Сваки звук на овом албуму савршено је израђен како би привукао вашу пажњу и натерао вас да тражите још.
Овај албум је обележио моју и многе потоње генерације, поставши и оставши много више од саме музике – онај диван осећај живота који вас радује у срцу и увек изнова нагони да живот живите пуним плућима, верујући, да рокенрол није само обична бука… већ ослобађајући стил живота и непоколебив став, вера из дубине срца оплемењена бесмртном лепотом музике.
